Kancelarija za profesionalnu odgovornost Tajne službe vodi istragu, agent stabilno nakon lekarske pomoći

Agent američke Tajne službe, zadužen za zaštitu bivše prve dame Džil Bajden, slučajno je ranjen u nogu u petak ujutro na međunarodnom aerodromu u Filadelfiji, kako je potvrđeno iz službenih izvora. Do incidenta je došlo nešto posle 8:30, kada je agent na dužnosti zadobio povredu koja nije opasna po život tokom rukovanja službenim oružjem.

Prema zvaničnoj izjavi portparola Tajne službe Entonija Džuliljemija, agent je odmah zbrinut na licu mesta i potom prevezen u bolnicu, gde je pod medicinskim nadzorom i nalazi se u stabilnom stanju. “U petak ujutro, nešto nakon 8:30, agent na dužnosti zadobio je povredu koja nije opasna po život, nakon nehotičnog opaljenja dok je rukovao službenim oružjem tokom zaštitne dužnosti u aerodromu u Filadelfiji”, naveo je portparol.

Kancelarija za profesionalnu odgovornost unutar Tajne službe pokrenula je istragu o uzrocima ovog incidenta. Bivša prva dama Džil Bajden bila je prisutna na aerodromu tokom događaja, ali nije bila u blizini mesta gde se incident dogodio. Ostali putnici i zaposleni nisu bili ugroženi.

Džil Bajden se prethodno tokom nedelje pojavila na premijeri predstave u Njujorku. Incident je otvorio pitanja o procedurama i opterećenju osoblja u okviru zaštitnih službi, ali dodatni detalji nisu saopšteni.

Papa održao govor u rezidenciji princa Alberta, ističući značaj podele bogatstva među građanima

Papa Lav XIV posetio je 22.03.2024. Monako, gde je tokom jednodnevne posete apelovao na građane ove mikrodržave, poznate kao utočište za milijardere, da deo svog bogatstva usmere prema potrebama siromašnijih. U zvaničnoj rezidenciji princa Alberta, papa je u obraćanju istakao važnost stavljanja prosperiteta u službu zakona i pravde.

“U Božjim očima, ništa se ne dobija uzalud. Svako dobro koje nam je stavljeno u ruke nosi suštinsku potrebu da se ne zadrži, već da se podeli, kako bi život svih bio bolji”, naveo je papa tokom govora.

Lav XIV je prvi papa nakon gotovo pet vekova koji je posetio ovu mediteransku kneževinu. U Monako je stigao helikopterom iz Vatikana, a prvi susret imao je sa princom Albertom, šefom države. Papa je prilikom susreta princu poklonio umetničko delo koje prikazuje svetog Franja Asiškog, simboličnog uzora nesebičnosti i pomoći siromašnima.

Monako je druga najmanja država na svetu posle Vatikana i ima najveću koncentraciju milijardera po glavi stanovnika. Poseta Pape Lav XIV Monaku predstavlja njegovu drugu zvaničnu posetu van Italije od izbora za papu, dok su za april najavljene njegove posete afričkim državama i Španiji tokom juna.

Prema zvaničnim izjavama, Putin se prvi put lično obratio bogatim biznismenima u Moskvi, dok ruska ekonomija trpi posledice rata

Predsednik Rusije Vladimir Putin održao je zatvoreni sastanak sa vodećim ruskim oligarsima u Moskvi, zahtevajući od njih finansijsku podršku za državu u trenutku povećanih ratnih troškova usled sukoba u Ukrajini. Sastanak je održan nakon što je ruska ekonomija suočena sa rastućim fiskalnim pritiscima i budžetskim deficitom, prema policijskim izvorima.

Putin je tokom sastanka istakao potrebu za većim prilivom sredstava, navodeći da nastavak borbi u Ukrajini i osvajanje preostalih delova Donbasa zahtevaju dodatna ulaganja. Prema navodima, ovo je prvi put da se ruski predsednik lično obratio oligarsima sa zahtevom za finansijsku pomoć, iako je država ranije tražila podršku od velikih kompanija.

Sulejman Kerimov, milijarder pod međunarodnim sankcijama, obećao je donaciju od 100 milijardi rubalja, dok je Oleg Deripaska, poznati tajkun u energetskom sektoru, takođe najavio svoj doprinos. Očekuje se da i drugi bogati biznismeni slede ovaj primer. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da ovakve donacije nisu bile inicijativa predsednika Putina, već odluka pojedinih oligarha, naglašavajući zahvalnost državnog vrha za takvu podršku.

Prema informacijama, predlog o snažnijem povezivanju biznisa sa državom u teškim vremenima potekao je od Igora Sečina, direktora državne energetske kompanije. Ruska vojna potrošnja udvostručila se tokom sukoba i dostigla više od 7% BDP-a, a za sledeću godinu predviđena su rekordna izdvajanja za odbranu.

Iako je došlo do kratkoročnog ekonomskog rasta zbog povećane potrošnje, Rusija sada beleži usporavanje privrede i razmatra smanjenje domaće potrošnje u budžetu za 10%. Istovremeno, rast potražnje za ruskom naftom donosi privremene prihode, ali to ne rešava dugoročne izazove finansiranja rata i održavanja stabilnosti.

“Mnogi smatraju svojom dužnošću da daju takve doprinose,” izjavio je Peskov, dodajući da su uspeh mnogih kompanija i država usko povezani.