Ministar finansija SAD Skot Besent predstavio pet ključnih mera pritiska, iranska valuta na istorijskom minimumu

Američki ministar finansija Skot Besent uputio je oštru poruku iranskom rukovodstvu, najavljujući nastavak i pojačanje ekonomske blokade pod nazivom „Ekonomski gnev“. U seriji izjava, Besent je istakao da Sjedinjene Države imaju potpunu kontrolu nad Ormuskim moreuzom, krucijalnim za transport nafte, i da će pomorska blokada trajati sve dok ne bude uspostavljena potpuna sloboda plovidbe kao pre 27. februara.

Prema njegovim rečima, Iran se suočava sa kritičnom nestašicom američkih dolara i drugih čvrstih valuta, dok je režim bio primoran da uvede restrikcije i racionisanje hrane i goriva. Besent je naglasio da je međunarodna zajednica izolovala aktuelno rukovodstvo u Teheranu.

„Bespoštedno ćemo gađati sposobnost režima da generiše, pomera i vraća sredstva u zemlju. Progonićemo svakoga ko pomaže Teheranu u pokušajima da izbegne sankcije“, izjavio je Besent u zvaničnom saopštenju.

Američki ministar finansija je direktno optužio Iran da predstavlja centralnu tačku globalnog terorizma, ističući da Ministarstvo finansija SAD agresivno sprovodi mere za presecanje svih finansijskih kanala prema iranskoj vojsci. Efekti ovih mera, prema njegovim rečima, već su vidljivi kroz pad iranskog rijala na istorijski minimum i ozbiljnu krizu u naftnoj industriji.

Besent je zaključio da, prema njegovom mišljenju, iranski narod zaslužuje novu eru, dok trenutni režim nije sposoban da je obezbedi. Dodao je da je vreme da rukovodstvo u Teheranu prizna da građani zaslužuju bolje uslove od trenutnih.

Pentagon potvrdio plan povlačenja dela američkih trupa, deo snaga može biti preusmeren u druge regione

Pentagon je najavio planove za povlačenje oko 5.000 američkih vojnika iz Nemačke, saopštili su visoki odbrambeni zvaničnici u petak. Ova odluka, prema navodima zvaničnika, dolazi kao signal nezadovoljstva američkog predsednika u vezi sa nivoom pomoći koju evropski saveznici, uključujući Nemačku, pružaju u okviru aktuelnog sukoba sa Iranom.

Predsednik SAD je ranije javno izrazio kritike na račun nemačkog kancelara i drugih lidera NATO članica zbog njihovog učešća u vojnoj kampanji protiv Irana. Prema podacima Ministarstva odbrane SAD, krajem decembra u Nemačkoj je bilo raspoređeno više od 36.000 američkih vojnika, uz oko 1.500 rezervista i 11.500 civila zaposlenih na bazama širom zemlje.

Nemačka predstavlja jednu od ključnih tačaka američkog vojnog prisustva u Evropi još od završetka Drugog svetskog rata i perioda Hladnog rata. Samo Japan ima veći broj američkih trupa na svojoj teritoriji. U Nemačkoj se nalaze i sedišta Evropske i Afričke komande američke vojske, dok je baza Ramštajn centralna logistička tačka za različite vojne operacije SAD-a.

Kako su naveli zvaničnici Pentagona, deo snaga koji bude povučen iz Nemačke može privremeno biti vraćen u SAD, a potom i raspoređen u druge regione, u skladu sa prioritetima Ministarstva odbrane, uključujući i Indo-pacifički region. Cilj ovih mera je, prema izjavama zvaničnika, usmeravanje resursa na oblasti koje se smatraju strateški važnim za Sjedinjene Američke Države.

Iz Pentagona je takođe naglašeno da povlačenje neće uticati na transport ranjenih američkih vojnika u Regionalni medicinski centar Landštul u Nemačkoj, koji predstavlja najveću američku vojnu bolnicu van SAD. Ova bolnica je, prema dostupnim informacijama, pružala medicinsku pomoć pripadnicima američkih snaga ranjenim tokom operacija povezanih sa aktuelnim sukobom sa Iranom.

Prema saopštenju američkih zvaničnika, reč je o promeni rasporeda trupa koja se sprovodi u skladu sa trenutnim strateškim ciljevima. Dodatne informacije o tačnom vremenu i načinu sprovođenja povlačenja, kao i o rasporedu vojnika koji napuštaju Nemačku, za sada nisu objavljene. Očekuje se da će plan biti dalje razrađen u predstojećem periodu.

Prema izveštajima agencija, incident se dogodio tokom žestokih borbi na severu Malija, a istraga o ulozi ruskih snaga je u toku

Borci ruske paravojne formacije ‘Afrika korpus’, poznate kao rebrendirana grupa Vagner, predali su se tuareškim pobunjenicima tokom sukoba u gradu Kidal na severu Malija, saopšteno je iz više izvora. Incident se dogodio nakon dvodnevnih intenzivnih borbi između ruskih plaćenika, tuareških pobunjenika i boraca povezanih sa Al-Kaidom.

Prema dostupnim informacijama, ruske snage su bile opkoljene u svojoj bazi u Kidalu. Pobunjenici su im ponudili uslove predaje, omogućivši im da napuste bazu pod uslovom da polože oružje. Ruski borci su prihvatili uslove, predali naoružanje i napustili objekat, dok su malijski vojnici, koji su zajedno sa njima čuvali bazu, ostali bez podrške i u teškoj situaciji.

Zvaničnih izjava iz malijske vojske za sada nema, ali prema izveštajima, ruski plaćenici nisu uključili malijske saveznike u dogovor o predaji i nisu preduzeli mere za njihovu bezbednost prilikom povlačenja. Izvori navode da su malijski vojnici prepušteni na milost pobunjenika nakon povlačenja ruskih snaga.

Analitičari ocenjuju da ovaj događaj može imati posledice na percepciju ruskih privatnih bezbednosnih partnerstava u Africi, posebno među vladama koje su angažovale strane snage zarad jačanja sopstvene bezbednosti. U svetlu ovog incidenta, postavlja se pitanje pouzdanosti i lojalnosti paravojnih jedinica u kriznim situacijama.

“Istraga o okolnostima dešavanja u Kidalu je u toku, a svi relevantni akteri biće saslušani”, navodi se u saopštenju nadležnih organa.