Britanski pukovnik upozorava da bi uključivanje bogatijih i urbanih građana promenilo tok rata i unutrašnju stabilnost

Novi talas mobilizacije u Rusiji, kako ocenjuje britanski pukovnik Hamiš de Breton-Gordon, mogao bi prvi put da uključi rusku srednju klasu. Do sada je mobilizacija najviše pogađala siromašnije regione, etničke manjine, zatvorenike i plaćenike, ali bi sada uticaj mogao biti znatno širi. Prema njegovim rečima, mobilizacija u Rusiji bi, ukoliko obuhvati stotine hiljada muškaraca iz imućnijih i urbanih porodica, mogla direktno promeniti društveni i politički balans u zemlji.

Uloga srednje klase u mobilizaciji u Rusiji

Srednja klasa u Rusiji, kako se navodi, do sada je uglavnom uspevala da izbegne direktno učešće u sukobu u Ukrajini. Međutim, novi talas mobilizacije mogao bi da prekine tu distancu. Štaviše, posledice rata bi se ovoga puta osetile i među stanovnicima većih gradova i ekonomski stabilnijih porodica. Prethodni tok rata bio je ograničen na slojeve društva koji imaju manji politički uticaj, ali bi mobilizacija srednje klase mogla promeniti tu dinamiku.

Britanski pukovnik povlači paralelu sa sovjetskim ratom u Avganistanu, kada su masovni gubici među vojnicima izazvali nezadovoljstvo javnosti. On podseća da su tada povratci poginulih vojnika u „cinkanim kovčezima“ značajno uticali na javno mnjenje i na kraju doprineli promenama u tadašnjem društvu.

Mogući uticaj mobilizacije na stabilnost režima

Prema ocenama de Breton-Gordona, ako mobilizacija obuhvati širi sloj građana, uključujući srednju klasu, posledice rata postaće vidljive i u svakodnevnom životu ljudi koji su do sada bili pošteđeni. Takođe, to bi moglo izazvati novo nezadovoljstvo i potencijalno ugroziti stabilnost režima u Kremlju. On smatra da bi ovakva promena mogla imati dugoročne političke posledice.

Na kraju, de Breton-Gordon ističe da je važno pratiti kako će se situacija razvijati, jer bi mobilizacija u Rusiji mogla imati šire posledice kako za unutrašnju politiku, tako i za tok rata u Ukrajini. Ipak, ostaje da se vidi da li će vlasti sprovesti ovakvu odluku i kakve će biti reakcije javnosti.

Obim uvoza i izvoza robe između Evropske unije i ključnih partnera porastao je u drugom kvartalu, pri čemu Kina i Sjedinjene Američke Države prednjače po vrednosti razmene.

Kina i SAD ostaju ključni trgovinski partneri Evropske unije uz rast uvoza i izvoza u drugom kvartalu, prema najnovijim podacima o spoljnotrgovinskoj razmeni. U drugom tromesečju Evropska unija je ostvarila značajan porast ukupnog uvoza robe iz trećih zemalja, dostigavši 701,8 milijardi evra. To predstavlja povećanje od 9,9 odsto u odnosu na prethodni kvartal i 11,7 procenata više u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Istovremeno, izvoz iz Evropske unije dostigao je 680 milijardi evra. Ovaj iznos beleži kvartalni rast od 5,4 odsto, kao i godišnje povećanje od 4,5 procenata. Prema saopštenju, podaci ukazuju na stabilan rast trgovinske aktivnosti sa najvažnijim partnerima.

Uloga Kine i SAD ostaje presudna

Kina je zadržala vodeću poziciju kao najveći dobavljač robe za Evropsku uniju. Vrednost uvezene kineske robe iznosi 153,6 milijardi evra, što čini 21,9 odsto ukupnog uvoza Unije. Sjedinjene Američke Države se nalaze na drugom mestu sa uvozom od 98,7 milijardi evra, odnosno 14,1 odsto ukupnog uvoza. Ovi podaci potvrđuju da Kina i SAD ostaju ključni trgovinski partneri Evropske unije u aktuelnom periodu.

Na trećem mestu po obimu uvoza je Ujedinjeno Kraljevstvo sa 43,4 milijarde evra i udelom od 6,2 procenata. Slede Švajcarska sa 36,9 milijardi evra, što predstavlja 5,3 odsto, i Turska sa 25,5 milijardi evra, odnosno 3,6 procenata ukupnog uvoza.

Rast izvoza i struktura trgovine

Kada je reč o izvozu iz Evropske unije, Sjedinjene Američke Države su i dalje najveći kupac evropske robe. Na drugom mestu nalazi se Velika Britanija, dok su Kina, Švajcarska i Turska takođe među najznačajnijim destinacijama za evropski izvoz. Pored toga, godišnji i kvartalni rast izvoza ukazuje na oporavak i jačanje privrednih veza sa ključnim partnerima.

Struktura trgovinske razmene takođe pokazuje stabilan trend rasta, uz povećanu vrednost i uvoza i izvoza. Ovaj trend doprinosi ekonomskom razvoju Evropske unije i jačanju odnosa sa najvećim svetskim privredama. Kao rezultat toga, Kina i SAD ostaju ključni trgovinski partneri Evropske unije i u narednom periodu.

Predstavnički dom razmatra paket mera kojim bi Vašington otežao trgovinu ruskom naftom i gasom, posebno prema Kini i Indiji.

Sjedinjene Američke Države najavile su novi talas ekonomskih sankcija usmerenih protiv Rusije, sa posebnim akcentom na zemlje koje kupuju rusku naftu i gas, kao što su Kina i Indija. Prema zvaničnim izjavama, Senat je već izglasao predlog obimnih mera, dok se konačna odluka očekuje tokom narednog meseca u Predstavničkom domu.

Detalji paketa sankcija

Kako je saopšteno, predloženi paket sankcija obuhvata ograničenja za ruske zvaničnike, ali takođe daje predsedniku SAD ovlašćenje da uvede znatno veće carine glavnim kupcima ruske nafte i gasa. Ovim se nastoji dodatno smanjiti finansijski priliv Rusiji iz međunarodne trgovine energentima. Posebno su istaknute Kina i Indija kao zemlje na koje bi ove mere mogle imati neposredan uticaj, s ciljem da se ograniči njihova saradnja sa Moskvom.

Izjave zvaničnika i potencijalni efekti

Američki senator Ričard Blumental izjavio je po povratku iz Kijeva da je optimističan u pogledu izglasavanja ovog zakona u Predstavničkom domu. On je istakao da bi, ukoliko paket mera bude usvojen, Vašington dobio snažan mehanizam za pritisak na zemlje koje nastavljaju da kupuju ruske energente. „Ovo je korak ka presecanju ključnih finansijskih tokova koji podržavaju ruski budžet“, naveo je Blumental.

Dalji koraci i mogući uticaj na tržište

S obzirom na to da je Senat već odobrio paket, preostaje glasanje u Predstavničkom domu, što bi moglo da se dogodi tokom narednog meseca. Ako zakon bude usvojen, očekuje se da će energetski prihodi Rusije biti znatno umanjeni. Na taj način, Vašington bi pokušao da oslabi finansijsku osnovu ruskih budžetskih prihoda od prodaje nafte i gasa.

Kontekst međunarodnih odnosa

Ove mere deo su šire strategije SAD da utiču na tokove međunarodne trgovine energentima i da ograniče sredstva kojima Rusija finansira svoje vojne aktivnosti. Pored toga, predložene sankcije predstavljaju signal i drugim državama o mogućim posledicama nastavka ekonomske saradnje sa Moskvom. Konačna sudbina paketa sankcija zavisiće od odluke Predstavničkog doma, dok zainteresovane strane prate razvoj situacije.