Obim uvoza i izvoza robe između Evropske unije i ključnih partnera porastao je u drugom kvartalu, pri čemu Kina i Sjedinjene Američke Države prednjače po vrednosti razmene.

Kina i SAD ostaju ključni trgovinski partneri Evropske unije uz rast uvoza i izvoza u drugom kvartalu, prema najnovijim podacima o spoljnotrgovinskoj razmeni. U drugom tromesečju Evropska unija je ostvarila značajan porast ukupnog uvoza robe iz trećih zemalja, dostigavši 701,8 milijardi evra. To predstavlja povećanje od 9,9 odsto u odnosu na prethodni kvartal i 11,7 procenata više u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Istovremeno, izvoz iz Evropske unije dostigao je 680 milijardi evra. Ovaj iznos beleži kvartalni rast od 5,4 odsto, kao i godišnje povećanje od 4,5 procenata. Prema saopštenju, podaci ukazuju na stabilan rast trgovinske aktivnosti sa najvažnijim partnerima.

Uloga Kine i SAD ostaje presudna

Kina je zadržala vodeću poziciju kao najveći dobavljač robe za Evropsku uniju. Vrednost uvezene kineske robe iznosi 153,6 milijardi evra, što čini 21,9 odsto ukupnog uvoza Unije. Sjedinjene Američke Države se nalaze na drugom mestu sa uvozom od 98,7 milijardi evra, odnosno 14,1 odsto ukupnog uvoza. Ovi podaci potvrđuju da Kina i SAD ostaju ključni trgovinski partneri Evropske unije u aktuelnom periodu.

Na trećem mestu po obimu uvoza je Ujedinjeno Kraljevstvo sa 43,4 milijarde evra i udelom od 6,2 procenata. Slede Švajcarska sa 36,9 milijardi evra, što predstavlja 5,3 odsto, i Turska sa 25,5 milijardi evra, odnosno 3,6 procenata ukupnog uvoza.

Rast izvoza i struktura trgovine

Kada je reč o izvozu iz Evropske unije, Sjedinjene Američke Države su i dalje najveći kupac evropske robe. Na drugom mestu nalazi se Velika Britanija, dok su Kina, Švajcarska i Turska takođe među najznačajnijim destinacijama za evropski izvoz. Pored toga, godišnji i kvartalni rast izvoza ukazuje na oporavak i jačanje privrednih veza sa ključnim partnerima.

Struktura trgovinske razmene takođe pokazuje stabilan trend rasta, uz povećanu vrednost i uvoza i izvoza. Ovaj trend doprinosi ekonomskom razvoju Evropske unije i jačanju odnosa sa najvećim svetskim privredama. Kao rezultat toga, Kina i SAD ostaju ključni trgovinski partneri Evropske unije i u narednom periodu.

Predstavnički dom razmatra paket mera kojim bi Vašington otežao trgovinu ruskom naftom i gasom, posebno prema Kini i Indiji.

Sjedinjene Američke Države najavile su novi talas ekonomskih sankcija usmerenih protiv Rusije, sa posebnim akcentom na zemlje koje kupuju rusku naftu i gas, kao što su Kina i Indija. Prema zvaničnim izjavama, Senat je već izglasao predlog obimnih mera, dok se konačna odluka očekuje tokom narednog meseca u Predstavničkom domu.

Detalji paketa sankcija

Kako je saopšteno, predloženi paket sankcija obuhvata ograničenja za ruske zvaničnike, ali takođe daje predsedniku SAD ovlašćenje da uvede znatno veće carine glavnim kupcima ruske nafte i gasa. Ovim se nastoji dodatno smanjiti finansijski priliv Rusiji iz međunarodne trgovine energentima. Posebno su istaknute Kina i Indija kao zemlje na koje bi ove mere mogle imati neposredan uticaj, s ciljem da se ograniči njihova saradnja sa Moskvom.

Izjave zvaničnika i potencijalni efekti

Američki senator Ričard Blumental izjavio je po povratku iz Kijeva da je optimističan u pogledu izglasavanja ovog zakona u Predstavničkom domu. On je istakao da bi, ukoliko paket mera bude usvojen, Vašington dobio snažan mehanizam za pritisak na zemlje koje nastavljaju da kupuju ruske energente. „Ovo je korak ka presecanju ključnih finansijskih tokova koji podržavaju ruski budžet“, naveo je Blumental.

Dalji koraci i mogući uticaj na tržište

S obzirom na to da je Senat već odobrio paket, preostaje glasanje u Predstavničkom domu, što bi moglo da se dogodi tokom narednog meseca. Ako zakon bude usvojen, očekuje se da će energetski prihodi Rusije biti znatno umanjeni. Na taj način, Vašington bi pokušao da oslabi finansijsku osnovu ruskih budžetskih prihoda od prodaje nafte i gasa.

Kontekst međunarodnih odnosa

Ove mere deo su šire strategije SAD da utiču na tokove međunarodne trgovine energentima i da ograniče sredstva kojima Rusija finansira svoje vojne aktivnosti. Pored toga, predložene sankcije predstavljaju signal i drugim državama o mogućim posledicama nastavka ekonomske saradnje sa Moskvom. Konačna sudbina paketa sankcija zavisiće od odluke Predstavničkog doma, dok zainteresovane strane prate razvoj situacije.

Uništenje skladišta utiče na rusku vojnu logistiku i ekonomiju, dok kompanija obustavlja prijem pošiljki

Napad ukrajinskih bespilotnih letelica na logistički centar Vildberis u Kotovsku, Tambovska oblast, izveden u noći 26. avgusta, predstavlja nastavak napada na ključne ekonomsko-vojne strukture Rusije. Prema detaljnoj analizi ukrajinskog Centra za strateške komunikacije, udari nisu usmereni protiv privatnog sektora, već ciljaju logističke čvorove koji omogućavaju sivi uvoz robe dvostruke namene i snabdevanje ruske vojske.

Logistički centar Vildberis na udaru: geografski raspon i posledice

U periodu od sredine jula do sredine avgusta, logistički centar Vildberis i skladišna infrastruktura pretrpeli su 32 potvrđena napada u 19 ruskih regiona. Ciljevi su obuhvatili Podmoskovlje, Uralsku i Volšku regiju, kao i privremeno okupirani Krim. Najudaljenija ranjena tačka je naselje Zamuljanka u Permskom kraju, udaljeno 1.400 kilometara od linije fronta. Razarajući bilans obuhvata uništenje između 740.000 i 780.000 kvadratnih metara skladišnog prostora u najvažnijim distributivnim centrima, uključujući Elektrostalj, Kotovsk, Novosemejkino i Koledino.

Samo u prvom talasu napada na objekte u Elektrostalju i Kotovsku uništena je roba procenjene vrednosti od 150 do 235 milijardi rubalja. Posledica toga bio je višednevni zastoj u teretnom saobraćaju centralne Rusije, proglašenje vanredne situacije u pogođenim regionima i privremena obustava prijema novih pošiljki od strane kompanije.

Transformacija kompanije od privatnog do državnog instrumenta

Kompanija Vildberis, koju su 2004. osnovali Tatjana i Vladislav Bakalčuk, prerasla je iz porodičnog biznisa u monopolski servis sa prometom većim od 223 milijarde rubalja još 2019. godine. Ključni preokret zabeležen je 2024. godine kada se kompanija spojila sa operatorom oglašavanja „Rus“, uz podršku državnog vrha. Time su upravljanje preuzele strukture bliske sankcionisanom oligarhu Sulejmanu Kerimovu i ruskoj predsedničkoj administraciji, čime je kompanija zvanično integrisana u državne strukture.

Platforma je postala glavni kanal za paralelni uvoz i skladištenje visokotehnoloških komponenti namenjenih ruskoj vojsci. Preko sistema Vildberis uvoženi su delovi za dronove, taktičke radio-stanice i oprema za FPV dronove otporne na elektronsko ometanje. Iako je nakon prvih napada uklonjena posebna sekcija za vojnu opremu sa sajta, uništena skladišta nastavila su da služe kao sabirna mesta za snabdevanje trupa na frontu.

Finansijska integracija i strategija iscrpljivanja

Konačna integracija kompanije ostvarena je povezivanjem sa državnom VTB bankom, glavnim finansijerom ruskog vojno-industrijskog kompleksa. Kroz ovu vezu omogućeno je povlašćeno kreditiranje malih i srednjih preduzeća koja proizvode vojnu opremu. Sistematsko uništavanje ove logističke mreže, usklađeno sa udarima na ruske rafinerije nafte, deo je strategije iscrpljivanja čiji je cilj da Moskvi ograniči finansijsku fleksibilnost i logističku podršku za nastavak ratnih operacija.

Na taj način, napadi na logistički centar Vildberis imaju direktne posledice na sposobnost Rusije da održava vojnu logistiku i ekonomsku stabilnost, prema navodima Centra za strateške komunikacije.