Ceremonija ispred Bele kuće uz prisustvo vojske, crveni tepih i počasnu paljbu, prema diplomatskim izvorima

Američki predsednik Donald Tramp organizovao je svečani doček za britanskog kralja Čarlsa Trećeg i kraljicu Kamilu na južnom travnjaku Bele kuće. Ceremonija, koja je održana uprkos kišnom vremenu, uključila je vojne počasti, crveni tepih i počasnu paljbu od 21 plotuna, saopšteno je iz diplomatskih izvora.

Kralj i kraljica su, zajedno sa predsednikom i prvom damom, pozdravljeni uz najviše državne počasti, dok su na ceremoniji nastupili vojni orkestri i horovi američke vojske, mornarice i ratnog vazduhoplovstva. Prema navodima izvora, Tramp je posebno insistirao da prva dolazna državna poseta njegovog drugog mandata bude upravo poseta britanske kraljevske porodice.

Tokom zvaničnog programa, članovi kraljevske porodice i američki domaćini prisustvovali su izvođenju nacionalnih himni i defileu od oko 500 pripadnika svih rodova američke vojske. Ceremonija je zaključena maršem “Stars and Stripes Forever” i smotrom počasne garde, što je, prema rečima diplomata, ocenjuju kao znak posvećenosti uspehu ove državne posete.

Njegovo veličanstvo kralj Čarls i predsednik Tramp, u pratnji komandanta trupa, izvršili su smotru postrojenih jedinica, dok je nakon toga predviđeno obraćanje predsednika. Gosti su pre ulaska u Belu kuću zastali na balkonu južnog portika, odakle su posmatrali defile pripadnika američkih oružanih snaga.

Ova poseta smatra se istorijskom, a ceremonijalni doček ocenjuje se kao jedan od najviših oblika diplomatske časti koji su ikada priređeni u Beloj kući.

Ambani zvanično zatražio od Kolumbije da se odloži eutanazija životinja, čeka se odluka vlasti

Sin indijskog biznismena Mukesha Ambanija, Anant Ambani, izjavio je 28. aprila 2026. godine da je zvanično ponudio Kolumbiji mogućnost preseljenja takozvanih „kokainskih nilskih konja” u Indiju. Ova životinjska populacija potiče od konja koje je u Kolumbiju doveo Pablo Eskobar tokom 1980-ih godina, a lokalne vlasti razmatraju njihovu eutanaziju zbog uticaja na ekosistem.

Ambani je naveo da je podneo zvaničan zahtev kolumbijskoj vladi, tražeći da se prekine plan za ubijanje ovih životinja i da se dozvoli njihovo „bezbedno, naučno vođeno preseljenje” u Vantara centar za zaštitu životinja u Gujaratu, u zapadnoj Indiji. Vantara, prema zvaničnim podacima Centralne zoološke uprave Indije, udomljava stotine slonova, kao i desetine medveda, tigrova, lavova, leoparda i krokodila.

Pitanje statusa nilskih konja u Kolumbiji izazvalo je velike polemike, jer je ova vrsta, poreklom iz Afrike, proglašena za invazivnu u toj zemlji. Nakon smrti Pabla Eskobara, nilski konji su se proširili po obalama reke Magdalena, što je, prema navodima lokalnih izvora, dovelo do napada na ribare i uticalo na lokalnu floru i faunu.

Ambanijeva inicijativa uključuje preseljenje približno 80 jedinki u Vantara centar. Međutim, stručnjaci u Indiji su upozorili na izazove masovnog prihvata životinja, posebno kada je reč o ugroženim i retkim vrstama. Prošle godine, preseljenje bolesnog slona u Vantaru izazvalo je proteste i zabrinutost nevladinih organizacija, prenose međunarodni mediji.

Zvanične vlasti Kolumbije još nisu donele odluku o ovom predlogu, dok su stručnjaci za zaštitu životne sredine podeljeni oko mogućnosti i posledica preseljenja. Diskusija o sudbini nilskih konja u Kolumbiji traje duže vreme, a predlozi uključuju eutanaziju, sterilizaciju ili premeštanje životinja izvan zemlje.

Nilski konji, poznati po svojoj veličini i snazi, prvobitno su dovedeni iz Afrike, a njihova prisutnost u Kolumbiji je direktna posledica privatnog zoološkog vrta koji je uspostavio Pablo Eskobar. Nakon njegove smrti, životinje su se razmnožavale u divljini. Kolumbijska vlada je ranije proglasila ovu vrstu invazivnom, navodeći potencijalnu štetu po lokalne ekosisteme i bezbednost stanovništva.

Trenutno se čeka zvanična odluka kolumbijskih vlasti o daljim koracima, dok je međunarodna pažnja usmerena na mogućnost humanog rešenja za ove životinje.

Sud u SAD odbio zahtev za odbacivanje tužbe, slučaj otkaza bivše tužiteljke biće razmatran pred federalnim sudom

Federalni sud u Sjedinjenim Američkim Državama doneo je odluku da tužba Maurene Comey, bivše federalne tužiteljke, povodom njenog otkaza može biti razmatrana pred federalnim sudom. Sudija Jesse Furman odbacio je pokušaj prethodne administracije da se slučaj odbaci uz obrazloženje da bi zahtevi morali najpre biti predstavljeni Merit Systems Protection Board-u, organu koji rešava žalbe državnih službenika u vezi sa mjerama protiv njih.

Prema sudskoj odluci, Comey je otpuštena na osnovu odredbi iz člana II američkog Ustava, a ne prema federalnim zakonima koji regulišu državnu službu. Zbog toga, prema mišljenju suda, federalni sud ima nadležnost da razmatra ovaj slučaj. Sudija je u obrazloženju naveo da oslanjanje isključivo na ustavne odredbe izdvaja ovaj slučaj iz okvira onih koje je Kongres nameravao da poveri pomenutom odboru.

Maurene Comey je gotovo deset godina radila kao pomoćnik američkog tužioca za Južni distrikt Njujorka, učestvujući u više značajnih slučajeva. Među predmetima na kojima je radila nalaze se postupci protiv Jeffreyja Epsteina, Ghislaine Maxwell, kao i slučajevi vezani za Seana “Diddy” Combsa i senatora Boba Menendeza iz Nju Džersija.

U julu prethodne godine, Comey je dobila zvanično obaveštenje Ministarstva pravde o prestanku radnog odnosa, u kojem je kao razlog navedeno „postupanje po članu II Ustava Sjedinjenih Država i zakonima SAD“. Nije objavljeno više detalja o samom procesu otkaza niti o daljim koracima.

Tužba Comey osporava način na koji je okončan njen angažman u federalnoj službi, navodeći da su povređena određena prava pri njenom uklanjanju sa funkcije. Prema sudskoj odluci, slučaj će nastaviti da se razmatra pred federalnim sudom, dok dalji postupci i eventualni rokovi još nisu precizirani.

Ovo je deo šireg konteksta sporova koji se odnose na prava i status državnih službenika u Sjedinjenim Državama, naročito kada su u pitanju otkazi ili smene na visokim funkcijama. Sudski postupak u ovom predmetu nastaviće se u narednom periodu, a svi dalji koraci biće određeni odlukama suda.