Zvanična predsednička poruka naglašava značaj istorijskog dokumenta za temelje ljudskih sloboda

Bela kuća je povodom dvesta pedesete godišnjice usvajanja Virdžinijske deklaracije o pravima uputila zvaničnu predsedničku poruku u kojoj je istaknut epohalni značaj ovog dokumenta za istoriju ljudskih sloboda. Deklaracija, koju je Virdžinija jednoglasno proglasila 12. juna 1776. godine, predstavlja prvi zvanični dokument o individualnim slobodama u američkim kolonijama i smatra se temeljem moderne republike.

Tokom proleća 1776. godine, Peta virdžinijska konvencija u Vilijamsburgu bila je posvećena izgradnji novog poretka samouprave za slobodan i suveren narod. Delegati su, odlučni da zbace britansku vlast, proglasili prava naroda na samoupravu, slobodu govora, slobodno ispovedanje vere i suđenje pred porotom. Inicijativu je predvodio Džordž Mejson, čija su vizija i posvećenost slobodi bili ključni za nastanak deklaracije.

U predsedničkoj poruci istaknuto je da je Virdžinijska deklaracija, nadahnuta idejama prosvetiteljskih mislilaca poput Džona Loka, proklamovala princip da su svi ljudi prirodno jednako slobodni i nezavisni, sa urođenim pravima koja im ne mogu biti oduzeta. Dokument je definisao da sva politička moć potiče iz naroda i da je uloga vlade da služi građanima. Ovim su trajno afirmisani principi podele vlasti, kontrole i ravnoteže, slobode štampe, suđenja pred porotom i verskih sloboda.

Poruka podseća da su tokom istorije ove istine često postojale samo u osećanjima pojedinaca, ali nikada nisu bile zapisane u zakone ili korišćene kao zaštita od tiranije. Usvajanjem deklaracije, te vrednosti su postale deo temelja vlasti. Samo nekoliko nedelja kasnije, Tomas Džeferson koristio je principe iz Virdžinijske deklaracije pri pisanju Deklaracije o nezavisnosti, dok je Džejms Medison kasnije primenio iste ideje u Povelji o pravima.

Zvanična poruka zaključuje da obeležavanje ovog jubileja pruža priliku za obnovu obećanja o očuvanju i odbrani principa zapisanih pre dva i po veka. Naglašava se posvećenost zaštiti sloboda, obezbeđivanju jednake pravde pred zakonom i očuvanju ovog nasleđa, uz poziv na nastavak borbe za ideale koje su utemeljivači ostavili budućim generacijama.

Kanada postala prva neevropska država sa pristupom programu SAFE, Savet Evropske unije usvojio odluku

Evropska unija i Kanada potpisale su sporazum o učešću kanadskih kompanija i proizvoda u javnim nabavkama u okviru odbrambenog programa „Bezbednosna akcija za Evropu” (SAFE), saopšteno je iz Saveta Evropske unije. Odluka je zvanično usvojena, čime je Kanada postala prva država van Evrope koja učestvuje u ovom programu.

Sporazum potpisan 14. februara 2026. godine omogućava kanadskim kompanijama pristup javnim nabavkama u okviru SAFE mehanizma, koji je kreiran za podršku državama članicama pri zajedničkim investicijama u odbrambenu industrijsku proizvodnju. Prema izjavama zvaničnika, ovaj korak produbljuje bezbednosne i odbrambene veze između Evropske unije i Kanade.

Ministar odbrane Kipra, Vasilis Palmas, istakao je da je Kanada jedan od najbližih saveznika Evropske unije i da ulazak Kanade u program SAFE potvrđuje uzajamno poverenje i otvara mogućnosti za saradnju sa drugim strateškim partnerima. “Ovaj dogovor postavlja presedan za buduće bezbednosne inicijative Evropske unije sa partnerima širom sveta”, naveo je Palmas.

Program SAFE predviđa finansiranje hitnih i velikih investicija u evropsku odbrambenu tehnološku i industrijsku bazu. Cilj je jačanje proizvodnih kapaciteta, osiguravanje dostupnosti vojne opreme i efikasno rešavanje nedostataka u sistemima odbrane. Pristup programu, pored Kanade, imaju i Ukrajina, članice EFTA i Evropskog ekonomskog prostora, kao i zemlje kandidati za članstvo i države sa potpisanim bezbednosnim partnerstvima sa Evropskom unijom.

Sporazum je deo šireg okvira Partnerstva za bezbednost i odbranu, koji je usvojen na samitu Evropske unije i Kanade u junu prethodne godine i koji za cilj ima jačanje zajedničkih odbrambenih kapaciteta.

Itamar Ben Gvir saopštio da Izrael nije obavezan sporazumom, vlada razmatra naredne korake

Izraelski ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben Gvir javno je odbacio značaj američkog mirovnog sporazuma koji se odnosi na situaciju na granici sa Libanom, navodeći da njegova zemlja neće prihvatiti povlačenje niti ograničenja koja bi ugrozila nacionalnu bezbednost. Izjava je usledila neposredno nakon što su u Vašingtonu i Briselu pozdravili novi sporazum o Bliskom istoku, pod okriljem tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa.

U zvaničnom saopštenju Ben Gvir je istakao da Izrael ostaje suverena i nezavisna država, te da neće pristati na rešenja koja, kako navodi, mogu dovesti do novih bezbednosnih pretnji. Ministar je podsetio na dosadašnja iskustva Izraela, tvrdeći da su svi prethodni ustupci pod međunarodnim pritiskom doveli do novih sukoba i gubitaka.

“Sporazum koji je predložila američka administracija ne obavezuje Izrael. Poštujemo Sjedinjene Države i zahvalni smo za njihovu podršku, ali odluke koje se tiču naše bezbednosti donosimo isključivo sami”, izjavio je Ben Gvir. On je naglasio da povratak na stanje pre napetosti na granici sa Libanom nije prihvatljiv i najavio odlučan odgovor na svaku novu provokaciju iz tog pravca.

Prema izjavama zvaničnika, izraelska vlada sada razmatra kako će dalje postupati, dok desno krilo koalicije insistira na čvršćem stavu prema Hezbolahu i drugim akterima u regionu. Premijer Benjamin Netanjahu nalazi se pred izazovom da izbalansira međunarodne zahteve i stabilnost svoje vlade.

“Svako lansiranje drona ili rakete iz Libana prema Izraelu biće odgovoreno udarom na ciljeve u Bejrutu. Izrael više neće popuštati pod pritiscima i preuzima punu odgovornost za sopstvenu bezbednost”, dodao je Ben Gvir u zaključnoj poruci.

Situacija na granici sa Libanom ostaje napeta, a konačna odluka o primeni američkog sporazuma očekuje se nakon konsultacija unutar izraelske vlade.