Vlada Ukrajine potvrdila ostavku premijerke, najavljene kadrovske promene i novo usmerenje državne politike

Premijerka Ukrajine Julija Sviridenko podnela je ostavku na tu funkciju u nedelju, nakon što je predsednik Volodimir Zelenski saopštio da će ona preuzeti novu ulogu u državnom aparatu. Ova promena deo je šire rotacije u ukrajinskoj vladi, sa ciljem, kako navodi predsednik, prilagođavanja političke strategije zemlje trenutnim potrebama.

Predsednik Zelenski je istakao da Ukrajina menja političku strategiju, a da će prioritetna područja spoljne politike ubuduće biti dodeljena pojedincima sa relevantnim iskustvom. „Svaka prioritetna oblast spoljne politike biće poverena osobi sa značajnim iskustvom, koja je sposobna da realizuje dogovoreno na nivou lidera i da ispuni očekivanja građana Ukrajine“, naveo je Zelenski u saopštenju.

Julija Sviridenko je pre funkcije premijerke obavljala dužnost ministarke ekonomije. Na mesto predsednice vlade izabrana je jula 2025. godine, nakon što je imala ključnu ulogu u postizanju sporazuma o mineralima između Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država. Taj sporazum je viđen kao važan korak u jačanju međunarodne bezbednosti Ukrajine i povezivanju interesa sa Sjedinjenim Državama.

U izjavi na društvenim mrežama, Sviridenko je navela da je „ponosna što je imala čast da vodi vladu u jednom od najizazovnijih perioda u savremenoj istoriji Ukrajine“. Potvrdila je da je o narednim koracima razgovarala sa predsednikom, ali nije iznela dodatne detalje o budućoj funkciji. „Ostajem spremna da služim ukrajinskoj državi i izvršavam svaki zadatak koji doprinosi jačanju položaja Ukrajine, zaštiti nacionalnih interesa i približavanju pravednom miru“, navela je u izjavi.

Ovo nije prva rekonstrukcija vlade tokom vanrednog stanja u Ukrajini. Predsednik Zelenski, čiji mandat je produžen zbog ratnog stanja i zabrane održavanja izbora, povremeno vrši kadrovske promene kako bi, prema njegovim rečima, dao dodatni podsticaj državnoj upravi.

Detalji o novoj funkciji koju će Sviridenko preuzeti nisu saopšteni, ali je predsednik Zelenski najavio da će u okviru novog usmerenja svaki sektor biti poveren stručnjaku koji ima iskustvo u međunarodnim odnosima i implementaciji državne politike.

Ove promene dolaze u trenutku kada se Ukrajina suočava sa nastavkom sukoba i složenom međunarodnom situacijom, a vlada nastoji da obezbedi stabilnost i podršku ključnih partnera. Nezavisni posmatrači ocenjuju da bi kadrovske izmene mogle imati uticaja na dalji tok unutrašnje i spoljne politike države.

Zdravstvene službe istražuju porast smrtnih slučajeva, broj žrtava utapanja i požara raste iz dana u dan

Tokom aktuelnog toplotnog talasa koji je zahvatio Evropu, zabeležen je nagli porast broja smrtnih slučajeva povezanih sa visokim temperaturama, kao i povećanje žrtava utapanja i požara u više evropskih zemalja, saopšteno je iz nadležnih zdravstvenih i spasilačkih službi. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 1.300 ljudi preminulo je širom Evrope od početka leta usled ekstremnih vrućina.

Prema zvaničnim informacijama, u Nemačkoj je tokom juna registrovano gotovo 100 slučajeva utapanja, što predstavlja najveći mesečni broj žrtava utapanja u toj zemlji u poslednje dve decenije. Savez spasilaca iz Nemačke saopštio je da su temperature u pojedinim delovima zemlje dostizale i 41,7 stepeni Celzijusa, a u istom periodu život je izgubilo 99 osoba, među kojima je 40 bilo mlađe od 30 godina, dok su muškarci činili više od 90 odsto ukupnog broja utopljenih.

Institut „Robert Koh“ objavio je da je ove godine u Nemačkoj zabeleženo najmanje 5.120 smrtnih slučajeva povezanih sa visokim temperaturama, od kojih se oko 4.270 odnosi na osobe starije od 75 godina. U Francuskoj su zbog ekstremnih vrućina privremeno zatvarane turističke znamenitosti, dok su u Španiji izbili veliki šumski požari.

„Evidentirano je značajno povećanje broja žrtava utapanja i smrtnih slučajeva povezanih sa toplotnim talasom“, naveli su iz spasilačkih službi. Istrage o okolnostima pojedinačnih slučajeva su u toku, a zdravstvene institucije upozoravaju građane na opasnosti od izlaganja visokim temperaturama.

Tužilaštvo vodi istragu, osumnjičeni poznat organima reda zbog prekršaja vezanih za droge

Muškarac rođen 2000. godine uhapšen je u Liježu nakon što je policija tokom kontrole vozila pronašla 12 kanistera azot-suboksida, poznatog kao ‘gas smejavac’, saopštilo je tužilaštvo u tom gradu. Nakon hapšenja, izvršen je pretres njegovog stana gde je pronađeno još 22 kanistera istog gasa, čime je ukupan broj pronađenih kanistera dostigao 34.

Prema navodima tužilaštva, osumnjičeni je odranije poznat pravosudnim organima zbog prekršaja povezanih sa zakonima o drogama. Policija je odmah po otkriću tereta uhapsila muškarca i zadržala ga u pritvoru, dok je slučaj prosleđen istražnom sudiji. Tužilaštvo je uputilo zahtev za izdavanje naloga za hapšenje osumnjičenog.

‘Azot-suboksid, poznat i kao gas smejavac, koristi se u medicini za anesteziju, ali udisanje radi euforičnog efekta može izazvati kratkotrajnu opijenost, dok zloupotreba može dovesti do ozbiljnih neuroloških oštećenja’, navedeno je u zvaničnom saopštenju.

Istraga je u toku, a nadležni organi prate sve okolnosti slučaja.