Turski predsednik izjavio da Izrael drži zatvorenu džamiju Al Aksa i pojačava tenzije u regionu

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas da rat na Bliskom istoku, koji traje od 28. februara, i dalje odnosi ljudske živote uprkos diplomatskim naporima za njegovo okončanje. Erdogan je naveo da Izrael podriva sve inicijative koje su usmerene na zaustavljanje sukoba.

Prema njegovim rečima, Izrael pokazuje da se “hrani tenzijama” time što drži zatvorenu džamiju Al Aksa u Jerusalimu, što progoni palestinske zatvorenike kroz uvođenje smrtne kazne i što pojačava napetosti u Libanu i Siriji. Erdogan je istakao da ovi postupci doprinose daljoj eskalaciji situacije na Bliskom istoku.

Predsednik Turske je u svojoj izjavi naglasio da, uprkos brojnim međunarodnim naporima za uspostavljanje mira, izraelske mere i dalje predstavljaju prepreku za postizanje dogovora i smanjenje nasilja. On je posebno ukazao na značaj zaštite svetih mesta i poštovanja prava palestinskog naroda.

Erdogan je ocenio da se tenzije dodatno povećavaju u Libanu i Siriji, što prema njegovim rečima, destabilizuje region i otežava mogućnost postizanja trajnog rešenja. Zvanične reakcije izraelske strane na ove optužbe nisu objavljene.

“Ovakvim merama Izrael pokazuje da nije spreman na kompromis i nastavak dijaloga”, izjavio je Erdogan, pozivajući međunarodnu zajednicu da pojača napore u cilju okončanja sukoba.

Prema analizi američkog instituta, udeo domaćinstava sa višim srednjim prihodima u porastu, dok se tradicionalna srednja klasa smanjuje

Prema najnovijem istraživanju koje je sproveo nezavisni američki institut, viša srednja klasa je postala najveća grupa po prihodima u Sjedinjenim Američkim Državama. Studija navodi da se udeo domaćinstava koja pripadaju višoj srednjoj klasi značajno povećao u poslednjih nekoliko decenija, dok je broj onih u tradicionalnoj srednjoj i nižoj srednjoj klasi opao.

Analiza pokazuje da oko 31% američkih domaćinstava sada ostvaruje prihode koji ih svrstavaju u višu srednju klasu, što je približno trostruko više u odnosu na kraj sedamdesetih godina prošlog veka. Istraživači ističu da je ovaj rast prouzrokovan prvenstveno napretkom u prihodima domaćinstava, a ne povećanjem broja siromašnih građana.

U izveštaju se navodi da su faktori kao što su povećano učešće žena na tržištu rada i porast broja domaćinstava sa više izvora prihoda doprineli ovom trendu. U istom periodu, procenat domaćinstava u kategoriji „bogatih” takođe je u blagom porastu, dok se smanjuje broj onih koji se svrstavaju u „osnovnu” ili „nisku” srednju klasu i među siromašnima ili onima blizu granice siromaštva.

Prema rečima jednog od autora izveštaja, američka populacija je u celini ostvarila napredak u prihodima tokom poslednjih decenija. On ukazuje na to da je smanjenje udela tradicionalne srednje klase rezultat opšteg rasta prihoda, zbog čega više ljudi prelazi u višu srednju klasu.

Istraživači napominju da ove promene utiču i na potrošačke navike, jer domaćinstva sa višim primanjima povećavaju potražnju za luksuznijim proizvodima i uslugama. Ovaj ekonomski pomak je, prema studiji, posebno izražen nakon perioda pandemije kovida-19, kada su se razlike u potrošnji između različitih grupa po prihodima dodatno produbile.

Kao posledica ovih promena, američko društvo se suočava sa novim izazovima i ekonomskim trendovima, dok analitičari nastavljaju da prate kako se raspodela prihoda i dalje menja. Studija je zasnovana na podacima američkog Biroa za popis stanovništva i obuhvata analizu nekoliko decenija ekonomskih kretanja.

Analitičari i UN potvrđuju da poremećaji u isporuci nafte traju, dok su ključne rute i dalje blokirane

Sukobi u Iranu nastavljaju da utiču na globalno snabdevanje naftom, pokazuju najnovije procene stručnjaka za energetiku i zvanična izveštavanja međunarodnih organizacija. Iako bi eventualni prekid vatre mogao dovesti do brzog otvaranja Ormuskog moreuza, analize ukazuju da bi poremećaji u isporuci nafte mogli potrajati i nakon toga.

Prema Henningu Gloystein-u, direktoru za energetiku, industriju i resurse u konsultantskoj grupi Eurasia Group, potrebno je nekoliko meseci za sanaciju rafinerija i druge energetske infrastrukture u Persijskom zalivu koje su oštećene tokom aktuelnog sukoba. “Brodarske kompanije koje upravljaju naftnim tankerima na ovom području, prema proceni, neće obnoviti operacije najmanje dva meseca nakon što dođe do eventualnog prekida sukoba”, navedeno je u izveštaju od ponedeljka.

Strateški važan Ormuski moreuz, koji je ključna tačka za izvoz nafte i drugih energenata iz regiona Bliskog istoka, trenutno je skoro potpuno zatvoren za naftne tankere i ostali brodski saobraćaj, navodi se u izveštaju panela Ujedinjenih nacija. Prema podacima UN grupe, broj prolazaka brodova kroz ovaj moreuz pao je sa oko 130 dnevno u februaru na samo šest u martu.

Henning Gloystein je istakao da se „u vidljivom znaku razmera poremećaja, najmanje 70 velikih praznih tankera za sirovu naftu trenutno nalazi usidreno uz istočnu obalu Singapura i Malezije“. Oni poseduju ukupni kapacitet za skladištenje oko 100 miliona barela sirove nafte, što bi uobičajeno bilo preuzeto iz regiona Persijskog zaliva i dostavljeno rafinerijama širom Azije.

Putovanje tankera od Singapura do regiona Persijskog zaliva traje oko četiri nedelje, što znači da bi ti brodovi mogli da počnu sa isporukom nafte ka Aziji otprilike osam nedelja nakon polaska iz sadašnje luke, navodi se u analizi.

Ujedinjene nacije su u svom izveštaju upozorile da je aktuelna blokada Ormuskog moreuza dodatno pogoršala globalne ekonomske pritiske, posebno u domenu trgovine, cena i finansija, s obzirom na to da se kroz ovaj prolaz transportuje značajan deo svetskog izvoza nafte i tečnog prirodnog gasa.

Predsednik SAD je u ponedeljak izjavio da Iran pregovara, kako je naveo, „u dobroj veri“ o mogućem prekidu vatre. Na pitanje da li bi prihvatio sporazum sa Teheranom koji ne uključuje trenutno otvaranje Ormuskog moreuza, predsednik nije dao konačan odgovor.

Iako eventualni prekid neprijateljstava može dovesti do otvaranja ključnih energetskih ruta, stručnjaci i međunarodni posmatrači procenjuju da će za povratak na predkonfliktni nivo isporuka biti potrebno više meseci. Nastavak blokade i posledice na globalno tržište energenata ostaju predmet pažnje analitičara i međunarodnih organizacija.