Češka policija vodi istragu, među osumnjičenima državljani SAD i Češke, povređenih nije bilo

Tri osobe uhapšene su zbog sumnje da su podmetnule požar u skladištu kompanije koja proizvodi dronove za Ukrajinu, u industrijskoj zoni grada Pardubice, oko 100 kilometara istočno od Praga, saopštila je policija. Požar je izbio u jednoj od zgrada kompanije “LPP Holding” i potpuno uništio objekat, ali povređenih nije bilo.

Prema zvaničnim informacijama, dvojica osumnjičenih uhapšena su na teritoriji Češke, dok je treća osoba uhapšena u Slovačkoj. Policija je navela da su među uhapšenima državljani Češke i Sjedinjenih Američkih Država. Protiv svih je podneta krivična prijava zbog sumnje na teroristički napad i učešće u terorističkoj grupi.

“Nastavljamo intenzivno da radimo na hapšenju preostalih osumnjičenih, takođe u saradnji sa stranim partnerima”, navodi se u saopštenju policije.

Kompanija “LPP Holding” potvrdila je da je požar izbio u njihovom objektu i istakla da sarađuje sa nadležnim organima tokom istrage. Ova kompanija proizvodi robu za civilnu i vojnu upotrebu, uključujući i dronove koje Ukrajina koristi u sukobu sa Rusijom.

Policija istražuje požar kao podmetanje povezano sa terorizmom i nastavlja saradnju sa međunarodnim partnerima radi privođenja svih osumnjičenih osoba.

Američka svemirska agencija potvrdila ulaganje od 20 milijardi dolara, baza planirana u blizini južnog pola Meseca

Američka svemirska agencija NASA saopštila je 24. marta 2026. godine u Vašingtonu da planira investiranje 20 milijardi dolara u narednih sedam godina radi izgradnje baze na Mesecu, u oblasti blizu južnog pola. Plan predviđa postavljanje nastambi, rovera sa mogućnošću presovanja i sistema za nuklearno napajanje, navodi se u zvaničnoj najavi agencije. Ova odluka dolazi nešto više od nedelju dana pre planiranog lansiranja misije Artemis II, koja ima za cilj let oko Meseca.

Administrator NASA Jared Isaacman otvorio je seriju sastanaka sa ugovaračima u sedištu agencije u Vašingtonu, iznevši viziju o pokretanju dve misije sletanja na Mesec godišnje. Prema njegovim navodima, cilj je uspostavljanje polutrajne prisutnosti astronauta na površini Meseca radi istraživanja, naučnih ispitivanja i razvoja tehnologija koje bi omogućile buduće letove ka Marsu.

Isaacman je istakao da je pristup izgradnji baze postepen, sa ciljem smanjenja rizika i sticanja iskustva. On je uporedio ovaj pristup sa strategijom korišćenom tokom Apolo programa u šezdesetim godinama prošlog veka, ali je naglasio da se sada ne radi samo o simboličnom sletanju, već o ostanku i razvoju infrastrukture za produženi boravak.

U okviru planiranih aktivnosti, NASA namerava da sarađuje sa najmanje dva različita provajdera lansiranja kako bi omogućila kontinuirano slanje astronauta i opreme na Mesec. Predviđeno je da budu izgrađene habitabilne jedinice i vozila za kretanje po površini, kao i postavljanje izvora energije potrebnih za dugotrajniji rad. Detalji o tačnim rokovima, tehničkim rešenjima i listi učesnika u projektu još nisu u potpunosti precizirani, a razgovori sa potencijalnim partnerima su u toku.

Ovaj projekat deo je šire strategije istraživanja Meseca, koja uključuje ranije najavljene misije i saradnju sa međunarodnim partnerima. Baza u blizini južnog pola odabrana je zbog potencijalnog prisustva leda i povoljnijih uslova za duži boravak ljudi. NASA navodi da će iskustva sa Meseca biti korišćena kao poligon za razvoj tehnologija potrebnih za eventualno slanje ljudske posade na Mars.

Međunarodni mediji prenose da će sledeći koraci zavisiti od uspeha narednih Artemis misija i od saradnje sa privatnim i međunarodnim organizacijama. Agencija za sada nije objavila detaljan vremenski okvir za završetak izgradnje baze, ali ističe da je cilj povećanje učestalosti misija i uspostavljanje stalnog prisustva na Mesecu.

Prema navodima advokata, zahtev za odštetu usled pritvora u Salvadoru podnet saveznom sudu u SAD

Venecuelanski državljanin Neijerver Adrijan Leon Rengel podneo je tužbu protiv Sjedinjenih Američkih Država, zahtevajući odštetu u iznosu od najmanje 1,3 miliona dolara zbog, kako navodi, uslova tokom pritvora u zatvoru CECOT u El Salvadoru. Prema dostupnim informacijama, Leon Rengel (28) je deportovan iz SAD i tokom 2025. godine proveo oko četiri meseca u ovom zatvoru pre nego što je oslobođen u okviru razmene zatvorenika u julu iste godine.

Kako je naveo u intervjuu međunarodnim medijima, Leon Rengel je opisao uslove tokom boravka u zatvoru kao izuzetno teške. Prema njegovim tvrdnjama, on i drugi pritvorenici su bili izloženi fizičkom zlostavljanju i neadekvatnim higijenskim uslovima, uključujući upotrebu iste vode za piće i kupanje. Takođe je naveo da su mu zatvorski čuvari saopštili da će ostati zatvoren do 90 godina, što je izazvalo ozbiljne psihološke posledice.

Leon Rengel je jedan od više stotina venecuelanskih državljana koji su deportovani iz SAD u El Salvador i koji su, prema navodima, tokom boravka u CECOT zatvoru bili u potpunoj izolaciji. Njihovo puštanje na slobodu usledilo je nakon razmene zatvorenika između država u julu 2025. godine.

Izveštaj međunarodne organizacije za ljudska prava navodi da su pritvorenici u CECOT zatvoru bili izloženi fizičkom i psihološkom pritisku, sa slučajevima zlostavljanja koji su dokumentovani tokom trajanja pritvora. Pojedini izvori navode i ozbiljne navode o seksualnom zlostavljanju, ali nezavisno nije moguće verifikovati sve tvrdnje.

Tužba protiv SAD je podneta federalnom sudu, a advokati Leon Rengela navode da traže odštetu zbog uslova tokom pritvora i posledica koje je pritvor imao na njegov psihološki i fizički integritet. Zvaničnici SAD do sada nisu javno komentarisali ovu tužbu.

Zatvor CECOT u El Salvadoru poznat je kao objekat visokog stepena bezbednosti, a više međunarodnih organizacija prethodno je izražavalo zabrinutost zbog uslova u ovom zatvoru. Do ovog trenutka, Leon Rengel je prvi poznati bivši pritvorenik ovog objekta koji je pokrenuo pravni postupak protiv SAD tražeći odštetu.