Zvanični pravni tim predsednika SAD podneo žalbu apelacionom sudu, navodeći bezbednosne razloge za nastavak izgradnje
Pravni tim američke vlade podneo je apelacionom sudu zahtev za hitno odobrenje nastavka izgradnje Istočnog krila Bele kuće, nakon što je niži sud ranije ove nedelje privremeno zabranio radove. Žalba je podneta kasno u petak, a vlasti navode da bi zaustavljanje radova moglo izazvati ozbiljne bezbednosne rizike za predsednika i osoblje Bele kuće.
U dokumentaciji koju su advokati vlade predali sudu, ističe se da nedovršena struktura Istočnog krila potencijalno izlaže predsednika i radnike “ozbiljnim nacionalno-bezbednosnim rizicima”. U pravnom podnesku navode se detalji o planiranim bezbednosnim karakteristikama novog dela zgrade, uključujući “čelične stubove otporne na raketne napade” i “krovne materijale otporne na dronove”.
Osim toga, pojašnjava se da će novo krilo sadržati “skloništa od eksplozija, bolnički i medicinski deo, zaštitne pregrade, kao i vojne instalacije najvišeg stepena tajnosti”. U pojedinim izjavama predsednika SAD, novoizgrađeni bal sala sa 1.000 sedišta opisan je kao “prostor” za podzemni vojni bunker, mada se detalji o tome ne nalaze u zvaničnim dokumentima.
Prvi delovi žalbe pravnog tima napisani su u neuobičajenom stilu za pravne podneske, sa upotrebom izraza i interpunkcije karakterističnih za objave na društvenim mrežama, što je primećeno od strane pravnih analitičara. Zvaničnici nisu zvanično komentarisali ovaj stil, niti je potvrđeno ko je učestvovao u izradi dokumentacije.
Naredni koraci očekuju se nakon što apelacioni sud razmotri žalbu i donese odluku o eventualnom nastavku radova. Privremena zabrana izgradnje usledila je posle podnošenja tužbe organizacije za zaštitu istorijskog nasleđa, koja je tražila sudsku zaštitu površina od kulturnog značaja u okviru Bele kuće.
Prema dostupnim informacijama, niži sud je izdao privremenu meru obustave dok se ne okonča postupak razmatranja celokupnog projekta. Vlada SAD navodi da bi svako dalje odlaganje moglo uticati na sigurnost ključnih državnih institucija.
Nije poznato kada će apelacioni sud doneti konačnu odluku o ovom slučaju. Organizacije za zaštitu baštine i dalje ističu značaj očuvanja istorijskih objekata, dok zvaničnici insistiraju na prioritetu bezbednosti. Ova situacija dodatno osvetljava tenzije između zahteva za modernizaciju državnih objekata i očuvanja kulturne baštine.
