Diplomatske reakcije Južne Koreje, Novog Zelanda, Iraka, Australije, Japana i Pakistana, dok tržišta pozitivno reaguju na vest
Privremeni dvonedeljni prekid vatre između Irana i Sjedinjenih Američkih Država izazvao je danas talas pozitivnih reakcija brojnih zemalja širom sveta, saopšteno je iz diplomatskih izvora. Među prvima su se oglasile Južna Koreja, Novi Zeland, Irak, Australija, Japan i Pakistan.
Ministarstvo spoljnih poslova Južne Koreje izrazilo je nadu da će pregovori biti uspešno završeni i da će mir i stabilnost na Bliskom istoku uskoro biti obnovljeni. Takođe, ukazano je i na važnost slobodne i bezbedne plovidbe svih brodova kroz Ormuski moreuz.
Portparol novozelandskog Ministarstva spoljnih poslova Vinston Piter ocenio je da su vesti o prekidu vatre ohrabrujuće, ali je naglasio da predstoji još mnogo posla kako bi se postigao trajni mir. Ministarstvo spoljnih poslova Iraka pozvalo je na ozbiljan i održiv dijalog radi rešavanja korena sukoba.
Japanski zvaničnici istakli su da je privremeni prekid neprijateljstava pozitivan korak i izrazili očekivanje da će dovesti do konačnog dogovora između Vašingtona i Teherana. Glavni sekretar japanske vlade Minoru Kihara poručio je da Tokio želi deeskalaciju u regionu, dok je premijerka Sanae Takaiči najavila razgovore sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom.
Stručnjaci napominju da je vest o primirju donela olakšanje Japanu, koji uvozi oko 90 odsto sirove nafte sa Bliskog istoka, mahom preko Ormuskog moreuza. Takaiči je osudila iranske napade, ali je odbila zahtev američkog predsednika Donalda Trampa da Japan pošalje pomorske snage zbog ustavnih ograničenja. Tramp je prethodno kritikovao Japan, Južnu Koreju i Australiju zbog odbijanja da se pridruže ratu.
Na azijskim berzama, vest o prekidu vatre izazvala je rast: japanski indeks Nikei porastao je za 4,8 odsto, dok je južnokorejski Kospi zabeležio skok od 5,6 odsto. Pad cena sirove nafte dodatno je rasteretio japansku ekonomiju, s obzirom na rizike koje bi produženi sukob mogao doneti u pogledu inflacije i potrošnje.
Prema oceni Takahidea Kiučija iz istraživačkog instituta Nomura, zemlje koje zavise od uvoza nafte, poput Japana, mogle bi se suočiti sa ozbiljnim ekonomskim rizicima ukoliko bi se sukob nastavio, što bi zahtevalo smanjenje potrošnje benzina i struje.
