Bivši predsednik SAD predao poklon bivšoj prvoj dami tokom svečanosti, potvrđuju izvori sa događaja

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Džordž V. Buš, uručio je bivšoj prvoj dami Mišel Obami kutiju bombona prilikom otvaranja Predsedničkog centra Baraka Obame u Čikagu. Ovaj gest zabeležen je tokom svečanosti koja je održana u četvrtak, navode izvori sa lica mesta.

Susret je privukao pažnju zbog prethodnih javnih trenutaka međusobnog poštovanja i prijateljstva između Buša i Obame, uključujući događaj iz 2018. godine na sahrani senatora Džona Mekejna, kada je Buš tokom ceremonije predao Obami bombonu. Nakon tog događaja, bivša prva dama je u više navrata izjavila da su ona i Buš često smešteni jedno pored drugog na zvaničnim funkcijama zbog protokola, što je doprinelo razvoju prijateljstva.

Tokom intervjua, Obama je objasnila da je inicijalni gest sa bombonom bio spontan, nastao kada je zatražila bombonu od supruge bivšeg predsednika, Laure Buš. “Predsednik Buš i ja smo zauvek saputnici na zvaničnim događajima, i tako je nastala ova priča o bomboni”, izjavila je Obama. Istakla je i da Buša smatra “divnim i duhovitim čovekom”.

Više meseci kasnije, Buš je ponovio gest na sahrani svog oca, ponovo predajući Obami komad slatkiša prilikom rukovanja. U nedavnom intervjuu, Buš je naveo da je reč o Altoids bomboni, potvrđujući tako ranije pretpostavke javnosti o vrsti poklona.

Iako su detalji razgovora tokom poslednje ceremonije ostali privatni, ovaj trenutak je prema izveštajima ocenjen kao simbol kontinuiteta međusobnog poštovanja bivših lidera i članova njihovih porodica. Događaj je dodatno podsetio na česte javne susrete bivših predsednika i prvih dama na zvaničnim skupovima, gde često dolazi do neformalnih razmena i gestova prijateljstva.

Ceremonija otvaranja Predsedničkog centra Baraka Obame u Čikagu bila je prilika za okupljanje političkih i javnih ličnosti, a poklon bivšeg predsednika bivšoj prvoj dami dodatno je privukao pažnju prisutnih i medija.

Savezni sud u Vašingtonu doneo je odluku da Ministarstvo pravde može predati redigovane transkripte i snimke razgovora predsednika Bajdena sa biografom, uz prethodno odlaganje objave

Savezni sud u Vašingtonu doneo je 19. juna 2026. godine odluku kojom je odbijen zahtev predsednika Džozefa Bajdena da spreči Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država da objavi redigovane transkripte i audio-snimke njegovih ranijih razgovora sa biografom Markom Zvonicerom. Prema rešenju sudije Dabni Fridrih, Ministarstvo pravde je ovlašćeno da preda ove materijale konzervativnoj organizaciji Heritage Foundation, uz napomenu da su podaci podvrgnuti opsežnim redakcijama radi zaštite privatnosti.

U obrazloženju odluke, sudija Fridrih navela je da je interese privatnosti predsednika Bajdena umanjila činjenica da su delovi materijala uklonjeni te da je prevagnulo interesovanje javnosti za sadržaj razgovora, kao i princip široke dostupnosti vladinih dokumenata kako bi se obezbedila informisanost građana. Sud je takođe istakao da predsednik Bajden nije naveo konkretne razloge zbog kojih bi objava ovih materijala prouzrokovala štetu javnosti.

Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država je prošle nedelje pristalo da odloži predaju materijala Heritage Foundation-u do 17 časova po lokalnom vremenu u petak. Nakon objavljene sudske odluke, pravni zastupnici predsednika Bajdena podneli su hitan zahtev sudu tražeći privremenu zabranu objave dok se ne okonča žalbeni postupak. U svom podnesku, advokati su naveli da bi objava materijala predstavljala nepovratnu promenu statusa kvo, i da su pitanja iz spora ozbiljna.

Predmet je deo šireg procesa u kojem su različite organizacije i pojedinci, pozivajući se na Zakon o slobodi pristupa informacijama (FOIA), zatražili pristup dokumentima i snimcima iz perioda kada je Bajden obavljao dužnosti pre aktuelnog mandata. Ministarstvo pravde je tokom postupka navelo da će svi poverljivi podaci biti uklonjeni pre predaje materijala, a sud je procenio da su time ispunjeni uslovi za zaštitu ličnih podataka.

Odluka suda deo je šire pravne debate o balansu između prava javnosti na pristup informacijama i zaštite privatnosti pojedinaca na visokim funkcijama. Sudski proces je u toku, a razmatranje žalbe predsednika Bajdena očekuje se u narednom periodu.

Tužilaštvo vodi postupak, sud angažovao veštake, nastavak suđenja u narednom periodu

Pred Specijalizovanim krivičnim sudom u Pezinoku nastavljeno je suđenje Ivani D. (33), koja je optužena za teško ubistvo dvoje svoje maloletne dece i izazivanje požara u stanu u naselju Ružinov u Bratislavi 19.08.2025. godine, saopšteno je iz tužilaštva. Prema optužnici, osumnjičena je najpre pokušala da usmrti decu u kupatilu, a zatim izazvala požar u stanu.

Tužilaštvo navodi da je Ivana D. decu namamila u kupatilo i pokušala da ih usmrti uključivanjem električnog uređaja u vodu, što nije uspelo. Nakon toga, prema navodima tužilaštva, deci je držala glave pod vodom dok nisu prestali da daju znake života. Nakon pokušaja samoubistva koji nije uspeo, optužena je zapalila stan, izašla napolje i obratila se za pomoć u obližnjem lokalu, odakle su pozvane hitne službe.

Sudski veštak, psihijatar Denisa Mesarošova, izjavila je na poslednjem ročištu da je kod optužene utvrđen rekurentni depresivni poremećaj umerenog stepena, uz izražene poremećaje ličnosti. Prema njenim rečima, Ivana D. je u vreme događaja bila u stanju jake anksioznosti i psihičke patnje, što je uticalo na njenu sposobnost kontrole postupaka, ali nije isključilo krivičnu odgovornost.

Tužilaštvo smatra da je motiv dela bila osveta partneru zbog straha od gubitka starateljstva. Optužena se tereti za teško ubistvo s predumišljajem, za šta je propisana kazna od 25 godina do doživotne robije.

“Istraga je u toku, a suđenje će biti nastavljeno izvođenjem novih dokaza i saslušanjem preostalih svedoka”, potvrđeno je iz suda.