Američko Ministarstvo pravde potvrdilo osnivanje fonda, cilj je razmatranje zahteva za ‘weaponizaciju’ i pravnu zaštitu

Vlada Sjedinjenih Američkih Država najavila je formiranje posebnog fonda vrednog više od 1,7 milijardi dolara, saopštilo je Ministarstvo pravde nakon postizanja dogovora između američkog predsednika Donalda Trampa i Ministarstva finansija. Ovaj fond, prema saopštenju v.d. državnog tužioca Toda Blanša, ima za cilj uspostavljanje sistematskog procesa za razmatranje i rešavanje zahteva pojedinaca koji tvrde da su bili izloženi ‘weaponizaciji’ ili zloupotrebi pravosudnih instrumenata u političke svrhe.

Osnivanje fonda deo je šireg paketa mera koje je administracija predsednika Trampa sprovela tokom drugog mandata. Među tim merama navode se i pomilovanja oko 1.500 lica osuđenih za događaje tokom napada na Kapitol, kao i ukidanje bezbednosnih dozvola određenim bivšim zvaničnicima. Takođe, Tramp je zatražio od Ministarstva pravde da istraži pojedince koje smatra političkim protivnicima.

Tokom ovog perioda, rukovodstvo Ministarstva pravde smenilo je više desetina zaposlenih koji su prethodno učestvovali u istragama protiv bivšeg predsednika i njegovih saradnika. Te istrage uključivale su slučajeve navodnog nepropisnog rukovanja poverljivim dokumentima i postupanja nakon predsedničkih izbora 2020. godine. Zvaničnici Ministarstva pravde nisu iznosili dodatne podatke o kriterijumima po kojima će fond biti korišćen niti o načinu podnošenja zahteva.

Prema dostupnim informacijama, fond je deo dogovora proisteklog iz sudskog spora između predsednika Trampa i federalnih institucija, a njegova namena, kako se navodi u saopštenju, jeste “pružanje pravne zaštite i razmatranje potencijalnih slučajeva zloupotrebe pravosudnog sistema u političke svrhe”. U ovom trenutku nije precizirano ko će konkretno moći da aplicira za sredstva iz fonda, niti koji će biti mehanizmi kontrole i raspodele.

Odluka o formiranju fonda dolazi nakon što su prethodno iz Ministarstva pravde smenjeni zaposleni koji su vodili istrage protiv bivšeg predsednika, dok su istovremeno pooštrene mere nadzora nad pojedinim zaposlenima i bivšim zvaničnicima. Ove mere, prema saopštenju Bele kuće, deo su šire strategije za, kako se navodi, “zaštitu prava građana od zloupotrebe državnog aparata”.

U javnosti su se pojavile različite reakcije na ovakve poteze, dok međunarodni posmatrači pažljivo prate razvoj događaja i posledice po funkcionisanje američkog pravosudnog sistema. U ovom trenutku, kriterijumi za korišćenje fonda i dalje nisu detaljno predstavljeni, a zvanične informacije o mogućim korisnicima očekuju se u narednom periodu.

Američke vlasti najavile potencijalnu optužnicu, incident iz 1996. godine ostaje predmet spora u odnosima SAD i Kube

U februaru 1996. godine, tri mala civilna aviona poletela su sa aerodroma u blizini Majamija, u organizaciji grupe kubanskih iseljenika koja je tragala za osobama pokušavajući da napuste Kubu na improvizovanim plovilima. Dva od tih aviona oborena su kubanskim vojnim avionom, pri čemu su poginule četiri osobe.

Trideset godina nakon tog događaja, ovaj incident nalazi se ponovo u centru pažnje zbog potencijalne federalne optužnice protiv jednog od najistaknutijih političkih lidera Kube. Američke vlasti su najavile korake ka podizanju optužnice protiv Raula Kastra, 94-godišnjeg bivšeg predsednika Kube, koji je preuzeo liderstvo u zemlji nakon povlačenja svog starijeg brata Fidela Kastra. Prema navodima američkih zvaničnika, optužnica bi predstavljala novu fazu u dugotrajnim i često napetim odnosima između Sjedinjenih Američkih Država i Kube, kao i deo šireg pritiska američke administracije prema Havani.

Organizacija čiji su avioni oboreni, „Braća za spasavanje” (Brothers to the Rescue), osnovana je početkom devedesetih godina od strane Hosea Basulta, kubanskog Amerikanca koji je, prema sopstvenom svedočenju, bio učesnik neuspele invazije u Zalivu svinja 1961. godine. Ova grupa bila je poznata po misijama traganja i spasavanja izbeglica koje su pokušavale da napuste Kubu morem.

Incident iz 1996. godine izazvao je tada široke međunarodne reakcije i dodatno opteretio odnose između Vašingtona i Havane. Pitanje odgovornosti za obaranje aviona ostalo je predmet spora, dok je kubanska strana tvrdila da su avioni narušili vazdušni prostor zemlje. Američke vlasti su incident okarakterisale kao napad na civile, dok su članovi „Braće za spasavanje” navodili da su tokom svojih misija delovali u međunarodnim vodama.

Aktuelni koraci američkih institucija vezani su za potencijalni krivični postupak protiv Raula Kastra, što, prema međunarodnim medijima, predstavlja eskalaciju pritiska na kubanske vlasti. Zvaničnih izjava kubanske strane o ovim najavama nije bilo u trenutku objave.

Događaji iz februara 1996. godine ostaju važan deo savremene istorije odnosa Kube i SAD. Povremeni pokušaji diplomatskog približavanja povremeno su prekidani tenzijama i sudskim procesima, a incident sa obaranjem aviona smatra se jednim od ključnih momenata u savremenim odnosima dve zemlje. Pitanje odgovornosti za ovaj događaj i dalje izaziva pažnju, kako u političkim, tako i u pravnim okvirima, a dalji razvoj situacije pratiće međunarodna javnost.

Direktor kompanije Tesla izjavio da su robotaksiji već u upotrebi u nekoliko gradova, dok američke vlasti prate bezbednost

Direktor kompanije Tesla Ilon Mask izjavio je danas da očekuje širu upotrebu potpuno autonomnih vozila bez ljudskog nadzora u Sjedinjenim Američkim Državama do kraja godine. Mask je putem video-linka na samitu o pametnoj mobilnosti u Tel Avivu naveo da Tesla već upravlja uslugama robotaksija u gradovima Ostin, Dalas i Hjuston, kako je saopšteno.

Maskova izjava dolazi u trenutku kada kompanija Tesla beleži slabiju prodaju vozila i suočava se sa pojačanim nadzorom američkih vlasti. Američka Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na autoputevima saopštila je ovog meseca da je Tesla povukla više od 218.000 vozila zbog problema sa prikazom kamere za vožnju unazad.

U isto vreme, konkurentska kompanija Waymo povukla je oko 3.800 robotaksija zbog bezbednosnih rizika povezanih sa poplavljenim putevima, prema dostupnim informacijama.

“Očekujemo da ćemo do kraja godine imati značajnije prisustvo autonomnih vozila bez ljudskog nadzora u SAD”, izjavio je Mask tokom obraćanja. Nadležne institucije nastavljaju da prate razvoj i primenu ovih tehnologija, a bezbednost ostaje u fokusu regulatornih tela.