Američke vlasti sprovode deportacije tražilaca azila u zemlje porekla i treće države, prema podacima federalnih službi
Značajan broj tražilaca azila u Sjedinjenim Američkim Državama odlučio je da odustane od svojih postupaka nakon što su američke imigracione vlasti pokrenule deportacije u treće zemlje, pokazuju najnoviji podaci federalnih službi i izjave advokata i stručnjaka za imigracionu politiku. Ovaj trend je potvrđen kroz analizu zvaničnih podataka i svedočenja osoba koje su prošle kroz imigracione centre.
Jedan od slučajeva odnosi se na Williana Yacelgu Benalcazara iz Ekvadora, koji je naveo da je napustio svoju domovinu iz bezbednosnih razloga, a suočio se sa mogućnošću deportacije u Honduras, iako nije iz te zemlje. Tokom boravka u pritvoru američke imigracione službe, proveo je pet meseci i naveo da je imao zdravstvene probleme i otežane uslove života. Zbog procene da bi mogao ostati u pritvoru još nekoliko meseci, odlučio je da odustane od daljeg vođenja azilskog postupka i zatraži povratak u Ekvador.
Benalcazar je izjavio da mu je advokat savetovao da može duže ostati u pritvoru ukoliko nastavi sa postupkom, te je zbog pogoršanog zdravstvenog stanja i boravka u pritvorskim uslovima doneo odluku da prekine proces. “Sve što sam želeo bilo je da izađem i budem slobodan, jer je teško biti zatvoren”, naveo je Benalcazar u telefonskom razgovoru iz Ekvadora. Prema navodima portparola američkog Ministarstva unutrašnje bezbednosti, Benalcazar je u SAD ušao nezakonito i deportovan je nazad u Ekvador sredinom aprila.
Prema procenama organizacija koje prate sprovođenje ovih politika, više hiljada ljudi je od povratka prethodne administracije odlučilo da odustane od zahteva za azil kada su suočeni sa mogućnošću deportacije u zemlje koje nisu njihova država porekla. Analitičari navode da ovakve mere imaju uticaj na ponašanje tražilaca azila, pre svega kroz efekat straha, a ne nužno obimom sprovedenih deportacija.
Prema podacima organizacija koje prate ove procese, procenjuje se da je od povratka prethodne administracije deportovano oko 17.500 osoba u treće zemlje. Advokati i stručnjaci za migracije navode da ovakve prakse usložnjavaju pravnu situaciju tražilaca azila i dovode do toga da značajan broj njih odustane od prava na postupak iz straha od dugotrajnog pritvora ili deportacije u države sa kojima nemaju pravnu ili ličnu vezu.
Ove mere deo su širih politika upravljanja migracijama, a prema izjavama zvaničnika, cilj im je da se smanji broj neregularnih ulazaka i ubrzaju postupci odlučivanja. Organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava i imigracioni advokati izražavaju zabrinutost zbog mogućih posledica po bezbednost i prava tražilaca azila, posebno kada se deportacije sprovode u države koje nisu njihova matična zemlja.
Trenutno se u više saveznih sudova vode postupci u vezi sa zakonitošću ovih mera, dok međunarodne organizacije prate njihov uticaj na pravnu sigurnost i bezbednost migranata. Zvaničnici navode da se deportacije sprovode u skladu sa važećim zakonima, dok deo stručne javnosti ukazuje na potrebu dodatne zaštite za ugrožene grupe.
