Zvaničnici Ministarstva unutrašnjih poslova SAD potvrdili su pojavu algi i oštećenja na površini bazena ispred Linkolnovog memorijala tokom rekonstrukcije

Na površini poznatog Reflecting Pool-a ispred Linkolnovog memorijala u Vašingtonu primećene su pukotine i pojava algi nekoliko dana nakon završetka radova na rekonstrukciji, potvrđeno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova Sjedinjenih Američkih Država. Radovi su obuhvatili nanošenje nove zaštitne površine, čiju je boju odabrao tadašnji predsednik Donald Tramp, a sve u okviru priprema za obeležavanje 250. godišnjice Sjedinjenih Država.

Reflecting Pool, koji postoji više od jednog veka, i ranije je imao problema sa curenjem, algama i instalacijama. U aprilu je pokrenuta rekonstrukcija bazena sa ciljem da se reši pitanje dotrajalosti i nedostataka, a prema zvaničnim podacima, vrednost ugovora za projekat procenjena je na preko 14 miliona dolara. Nova površina premazana je industrijskim materijalom koji je prema navodima predsednika Trampa izabran zbog izdržljivosti i specifične plave boje, nazvane “American Flag Blue”.

Međutim, ubrzo nakon što je voda ponovo napunjena, na površini bazena pojavili su se slojevi zelenih algi, dok su na novoj podlozi identifikovane pukotine. Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova SAD izjavio je da je pojava algi “deo normalnog procesa pokretanja sistema” i da će biti uklonjena u najkraćem mogućem roku. Zvaničnici navode da su se cevi za vodosnabdevanje bazena nalazile van upotrebe tokom osmonedeljnih građevinskih radova, što je, prema njihovim rečima, doprinelo formiranju algi.

Na fotografijama sa lica mesta zabeleženo je da su i divlje ptice, uključujući porodicu pataka, nastavile da koriste bazen uprkos pojavi algi. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova naglašavaju da je čišćenje u toku i da se očekuje da će bazen ubrzo biti vraćen u uobičajeno stanje.

Reflecting Pool je jedan od najpoznatijih simbola Vašingtona i često je mesto okupljanja posetilaca i održavanja značajnih događaja. Ova rekonstrukcija deo je šire inicijative za obnovu ključnih lokacija u glavnom gradu SAD pred veliku nacionalnu proslavu.

Ceremonija u Beloj kući održana uz prisustvo visokih zvaničnika, priznanja uručena za vojnu službu tokom ratova

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država dodelio je Medalju časti dvojici veterana iz Vijetnamskog rata i jednom veteranu iz Avganistanskog rata tokom zvanične ceremonije u Beloj kući, održane 18. juna 2026. godine u Vašingtonu. Ova priznanja predstavljaju najviše vojno odlikovanje u SAD i dodeljuju se za izuzetnu hrabrost i požrtvovanost tokom službe.

Na događaju su prisustvovali visoki funkcioneri, uključujući ministra odbrane SAD Pita Hegseta, ambasadora SAD pri Ujedinjenim nacijama Majka Volca i senatora iz Južne Karoline Lindzija Grejema. Medalje su uručene penzionisanom majoru Marinskog korpusa Džejmsu Kepersu mlađem, penzionisanom majoru Kopnene vojske Nikolasu Dokeriju i pukovniku Marinskog korpusa Džonu V. Ripliu, koji je preminuo 2008. godine.

Džejms Kepers mlađi, star 88 godina, bio je deo četvorodnevne izviđačke misije u Vijetnamu tokom marta i aprila 1967. godine, navodi se u saopštenju Bele kuće. Tokom poslednjeg dana misije, jedinica kojoj je pripadao naišla je na zasedu i bila izložena intenzivnoj vatri, a Kepers je tom prilikom zadobio višestruke povrede. Zvaničnici su opisali njegov doprinos kao izuzetno značajan za bezbednost i opstanak pripadnika njegove jedinice.

Pored Kepersa, priznanje je posthumno uručeno i Džonu V. Ripliu, koji je služio u Marinskom korpusu tokom Vijetnamskog rata. Medalja je primljena od strane porodice preminulog oficira.

Nikolas Dokeri, penzionisani major Kopnene vojske SAD, odlikovan je za učešće u operacijama tokom Avganistanskog rata. Zvanične informacije sa ceremonije navode da su svi nagrađeni pokazali izuzetnu hrabrost i posvećenost u izvršavanju vojnih zadataka u složenim borbenim okolnostima.

Medalja časti je tradicionalno dodeljivana pripadnicima oružanih snaga koji su pokazali izuzetnu hrabrost, a sama procedura dodele uključuje višestepeno razmatranje i potvrdu vojnih i civilnih organa. Ova priznanja predstavljaju deo kontinuirane prakse odavanja počasti veteranima ratova u kojima su Sjedinjene Američke Države učestvovale tokom poslednjih decenija.

Američki predsednik najavio promene u pristupu prema Iranu, memorandum o prekidu vatre potpisan, dalji pregovori najavljeni

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izneo je revidirane ciljeve američke politike prema Iranu, nekoliko meseci nakon početka sukoba, saopšteno je tokom sastanka na samitu G7 u Francuskoj 18. juna 2026. godine. Tramp je ranije, neposredno posle pokretanja američke vojne operacije protiv Irana u februaru, naveo da su ciljevi Vašingtona uništavanje iranskih raketnih kapaciteta, sprečavanje obnove nuklearnog programa i omogućavanje promena unutar iranske vlasti.

Međutim, prema poslednjim izjavama, američka administracija je ublažila deo tih zahteva. Tramp je poručio da Sjedinjene Države više ne insistiraju na potpunom uklanjanju svih balističkih raketa iz Irana, kao ni na brzom povraćaju zaliha visoko obogaćenog uranijuma. Takođe, predsednik je izjavio da nije cilj „promena režima” u Iranu, već da budući pregovori treba da reše preostala sporna pitanja.

Ove promene dolaze nakon što su SAD i Iran potpisali memorandum o produženju prekida vatre i pokretanju novih razgovora o iranskom nuklearnom programu. Memorandum ostavlja ključne detalje o budućnosti iranskog nuklearnog programa za naredne pregovore, koji su predviđeni da traju još 60 dana.

Tramp je tokom samita pohvalio trenutne iranske lidere, ocenivši ih kao racionalne i otvorene za dijalog. „Saradnja sa njima je bila moguća, pokazali su snagu i racionalnost, za razliku od nekih prethodnih lidera koji su poginuli tokom sukoba“, izjavio je Tramp. On je dodao da su novi razgovori usmereni na stabilizaciju regiona i smanjenje napetosti.

Administracija SAD ističe da je trenutni prioritet nastavak diplomatskih napora i nastavak razgovora o nuklearnim i bezbednosnim pitanjima. Detalji o obimu iranskih raketnih sistema i nuklearnog materijala biće predmet daljih pregovora, navodi se u saopštenju Bele kuće.

Iranska strana za sada nije zvanično komentarisala nove američke stavove, dok međunarodni posmatrači ocenjuju da aktuelni dogovor pruža osnovu za moguću stabilizaciju odnosa i smanjenje rizika od novih sukoba.

Sukobi između SAD i Irana eskalirali su krajem februara ove godine, nakon čega je uveden prekid vatre uz međunarodno posredovanje. Nastavak pregovora o ključnim bezbednosnim i nuklearnim pitanjima najavljen je u narednim nedeljama.