Predlog zakona podržan od obe stranke, Tramp i Si Đinping održali sastanak o trgovini i bezbednosti

Zakonodavci u Sjedinjenim Američkim Državama predložili su uvođenje oštrijih mera za kontrolu kupovine američkog poljoprivrednog zemljišta od strane kineskih subjekata, navodeći bezbednosne razloge. Ova inicijativa dolazi u trenutku kada je bivši predsednik Donald Tramp održao sastanak sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u Pekingu, gde su teme razgovora bile trgovina, energija, Tajvan i sukob sa Iranom.

Predlog zakona, koji su u Kongresu predstavili članovi obe velike američke političke stranke, ima za cilj zatvaranje, kako su naveli, “opasnih rupa” koje omogućavaju stranim subjektima, uključujući i Kinu, da kupuju zemljište u blizini američkih vojnih baza i kritične infrastrukture. Prema rečima Džona Mulenara, predsedavajućeg Odbora za Kinu u Predstavničkom domu, “bezbednost hrane je pitanje nacionalne bezbednosti” i naglašeno je da je potrebno sprečiti kupovinu zemljišta u blizini osetljivih lokacija.

Predlog zakona podržali su i predstavnici Demokratske stranke, među kojima su Džoš Gotajmer iz Nju Džersija, kao i predstavnici iz Kalifornije Džulija Braunli, Džimi Paneta i Majk Tompson. Zvaničnici administracije Donalda Trampa izjavili su za međunarodne medije da praćenje stranog vlasništva nad zemljom ostaje prioritet, uključujući i proveru načina na koji savezne američke države prikupljaju i obrađuju podatke o ovim kupovinama.

Prema proceni američkog Ministarstva poljoprivrede iz decembra 2024. godine, više od 40 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, što čini oko 2% ukupnih poljoprivrednih površina u SAD, nalazi se u vlasništvu stranih entiteta. Učešće kineskih subjekata u ukupnom stranom vlasništvu je prema ovim podacima manje od 1%.

Zakonodavci navode da je cilj predloga zakona povećanje transparentnosti i sprečavanje mogućih bezbednosnih rizika. U javnosti se vode rasprave o potencijalnim posledicama stranog vlasništva nad zemljištem, posebno u kontekstu odnosa sa Kinom i aktuelnih međunarodnih tenzija.

Sastanak Donalda Trampa i Sija Đinpinga u Pekingu deo je šire diplomatske aktivnosti, pri čemu su ključne teme bile i trgovinski odnosi, energetska pitanja, status Tajvana, kao i razvoj situacije u vezi sa ratom u Iranu. Predstavnici obe strane nisu dali detaljnije komentare o rezultatima razgovora. Inicijativa američkih zakonodavaca o kontroli stranog vlasništva zemljišta postala je deo šire debate o nacionalnoj bezbednosti i ekonomskim odnosima sa Kinom.

Bezbednosne mere u Pekingu pojačane, međunarodni mediji prate događaj iz centra grada

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp stigao je jutros u Peking u okviru zvanične posete Kini, koja se ocenjuje kao jedan od najvažnijih političkih događaja ove godine, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Poseta je privukla pažnju brojnih međunarodnih medija, a bezbednosne mere u gradu su podignute na najviši nivo.

Prema saopštenju, američka delegacija doputovala je rano ujutru, a kineske vlasti su naglasile značaj ovog susreta kako na političkom, tako i na simboličkom nivou. Ključne lokacije u Pekingu su pod posebnom zaštitom, dok je protokol prilagođen kako bi se obezbedila maksimalna sigurnost gostiju i lokalnog stanovništva.

Kako je potvrđeno, veliki broj međunarodnih novinara raspoređen je oko centralnih punktova u gradu, a svi događaji prate se pod strogim merama kontrole. “Već se oseća da Kina ovu posetu vidi kao događaj od ogromnog političkog i simboličkog značaja”, navodi se u zvaničnoj izjavi.

Zvaničnici još nisu izneli detalje o predviđenim temama razgovora, ali se očekuje da će tokom posete biti reči o globalnoj ekonomskoj saradnji, stabilnosti na energetskom tržištu i međunarodnim odnosima. Dodatne informacije o toku posete biće saopštene nakon završetka protokolarnih aktivnosti.

Warsh preuzima funkciju nakon potvrde u Senatu, Tramp zagovara niže kamatne stope, Powell ostaje član Upravnog odbora

Američki Senat je u sredu potvrdio Kevina Warsha na funkciju predsednika Federalnih rezervi Sjedinjenih Američkih Država. Glasanje je završeno rezultatom 54 prema 45, pri čemu je senator Džon Feterman iz Pensilvanije bio jedini član Demokratske partije koji se pridružio republikancima u podršci Warshu.

Warsh će zvanično preuzeti četvorogodišnji mandat na čelu Federalnih rezervi u petak, dok će dosadašnji predsednik Džerom Pauel ostati član Upravnog odbora te institucije. Potvrda Warsha dolazi nakon što je Ministarstvo pravde SAD ranije ove godine pokrenulo, a zatim obustavilo, krivičnu istragu protiv Pauela, što je uticalo na stav pojedinih senatora tokom procesa glasanja. Prema navodima, neki republikanski senatori su najavili da neće podržati novog kandidata dok se istraga ne okonča, ali su promenili stav nakon što su tužioci u aprilu odlučili da ne nastave sa istragom.

Pored imenovanja za predsednika Federalnih rezervi, Warsh je dan ranije potvrđen i za člana sedmočlanog Upravnog odbora Federalnih rezervi, sa mandatom koji traje do 2040. godine. Prethodno je bio član Upravnog odbora ove institucije od 2006. do 2011. godine, nakon čega je radio kao saradnik na Univerzitetu Stanford i partner u privatnoj investicionoj firmi.

Tokom poslednjih godina, Warsh je javno iznosio kritike na račun politike Federalnih rezervi, posebno u vezi sa visinom kamatnih stopa. Predsednik Donald Tramp, koji je nominovao Warsha, više puta je istupao sa zahtevima za smanjenje kamatnih stopa, u kontekstu ekonomske politike i stimulisanja privrednog rasta.

Džerom Pauel, čiji mandat kao predsednika Federalnih rezervi ističe, izjavio je da će ostati u instituciji kao redovan član Upravnog odbora, ali nije komentarisao dalje planove. Warsh ima iskustvo u monetarnoj politici i finansijama, a njegovo imenovanje ocenjuje se kao značajan pomak u vođenju američke centralne banke.

Federalne rezerve predstavljaju ključnu instituciju za sprovođenje monetarne politike u Sjedinjenim Američkim Državama, sa značajnim uticajem na kamatne stope, inflaciju i ekonomske tokove. Mandat predsednika Federalnih rezervi obuhvata donošenje odluka o ključnim ekonomskim pitanjima, uključujući regulaciju bankarskog sektora i održavanje stabilnosti finansijskog sistema.