Connect with us

Svet

Uticaj imenovanja Kevina Warsha na politiku kamatnih stopa Federalnih rezervi

Senat potvrdio novog predsednika Federalnih rezervi, analitičari očekuju nastavak pažljivog odlučivanja u uslovima ekonomske neizvesnosti

Published

2 months ago

on

Foto Izvor: Pexels / đào thân

Senat potvrdio novog predsednika Federalnih rezervi, analitičari očekuju nastavak pažljivog odlučivanja u uslovima ekonomske neizvesnosti

Kevin Warsh preuzima ulogu predsednika Federalnih rezervi nakon što ga je Senat potvrdio na ovu poziciju većinom glasova. Warsh je imenovan na predlog američkog predsednika, a njegovo imenovanje dolazi u trenutku kada je monetarna politika u centru pažnje zbog aktuelnih ekonomskih izazova. Federalne rezerve, kao centralna banka Sjedinjenih Američkih Država, ključni su regulator kamatnih stopa i imaju značajan uticaj na ekonomska kretanja u zemlji.

Novi predsednik je na saslušanju istakao da će biti “nezavisan akter” i da neće donositi odluke isključivo u skladu sa stavovima administracije. Warsh je ranije naglasio spremnost da razmotri potencijalne promene kamatnih stopa, ali nije precizirao konkretne planove za naredni period. U prethodnom mandatu kao član Odbora guvernera Federalnih rezervi, Warsh je bio prepoznat po zagovaranju restriktivnije monetarne politike.

Iako predsednik Federalnih rezervi ima značajan uticaj na formiranje politike kamatnih stopa, odluke se donose kolektivno na sastancima Odbora za operacije na otvorenom tržištu. Stručnjaci ističu da budući predsednik neće samostalno odlučivati o izmeni kamatnih stopa, već će morati da uspostavi konsenzus sa ostalim članovima odbora. Očekuje se da će sledeći sastanak odbora biti održan narednog meseca, kada će Warsh imati priliku da iznese svoj stav.

Prema procenama analitičara, kamatne stope će verovatno ostati nepromenjene u narednim mesecima, s obzirom na trenutnu ekonomsku situaciju koju karakterišu neizvesnost i inflatorni pritisci. U izveštajima se navodi da se odluke Federalnih rezervi donose u kompleksnim uslovima, uzimajući u obzir globalne faktore, uključujući i aktuelni rat u Iranu koji dodatno utiče na ekonomske tokove.

Odlazeći predsednik Jerome Powell planira da ostane član Odbora guvernera, što znači da postojeći članovi nastavljaju sa radom i da promene u vrhu Federalnih rezervi neće odmah dovesti do značajnih odstupanja u dosadašnjoj politici. Stručnjaci napominju da će Warsh morati da izgradi saradnju sa ostalim članovima kako bi se postigla održiva rešenja u vezi sa kamatnim stopama.

Ekonomisti i finansijski analitičari prate razvoj situacije i ističu da će naredni meseci biti ključni za formulisanje dalje monetarne politike. U fokusu su i dalje stabilizacija inflacije i održavanje ravnoteže između podsticanja ekonomskog rasta i sprečavanja pregrevanja privrede.

Sve odluke Federalnih rezervi imaju širok uticaj na domaće i međunarodne finansijske tokove, a imenovanje novog predsednika predstavlja važan trenutak za američku i globalnu ekonomiju.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Princeza Dajana preminula u saobraćajnoj nesreći u Parizu, imala 36 godina

Policija sprovodi istragu o uzrocima nesreće, automobil udario u stub u tunelu Pont de l’Alma

Published

20 seconds ago

on

July 1, 2026

By

Policija sprovodi istragu o uzrocima nesreće, automobil udario u stub u tunelu Pont de l’Alma

Princeza Dajana, poznata po humanitarnom radu i nadimku “princeza naroda”, preminula je u saobraćajnoj nesreći u Parizu 31.08.1997. godine, saopštili su policijski izvori. Nesreća se dogodila u ranim jutarnjim satima kada je automobil u kojem se nalazila Dajana, zajedno sa Dodijem Fajedom, udario u stub u tunelu Pont de l’Alma.

Prema dostupnim informacijama, Dajana i Dodi Fajed su zajedno putovali kroz Pariz kada je došlo do sudara. Na licu mesta poginuli su vozač i Dodi Fajed, dok je princeza Dajana preminula u bolnici od zadobijenih povreda. Policija je potvrdila da su uviđaj i istraga u toku kako bi se utvrdile sve okolnosti nesreće.

“Istraga je u toku i prikupljaju se svi relevantni dokazi kako bi se razjasnili uzroci nesreće”, navodi se u zvaničnoj izjavi policije.

Princeza Dajana rođena je 01.07.1961. godine kao Dajana Frensis Spenser u Engleskoj. Postala je poznata širom sveta ulaskom u britansku kraljevsku porodicu i brakom sa princom Čarlsom, sa kojim je imala dva sina. Tokom života bila je posvećena humanitarnom radu, pružajući podršku obolelima od HIV-a i AIDS-a, beskućnicima i deci, kao i angažmanu u kampanjama protiv upotrebe protivpešadijskih mina.

Njena smrt izazvala je veliku pažnju javnosti, a policija nastavlja prikupljanje informacija o svim aspektima nesreće.

Pročitaj još

Svet

Povećani rizici od bolesti nakon smanjenja zdravstvenih programa u SAD

Američki istraživači upozoravaju na pojavu novih pretnji po javno zdravlje, dok nadležne agencije beleže smanjena sredstva i resurse

Published

20 minutes ago

on

July 1, 2026

By

Američki istraživači upozoravaju na pojavu novih pretnji po javno zdravlje, dok nadležne agencije beleže smanjena sredstva i resurse

Američke zdravstvene vlasti i istraživači upozorili su na pojavu novih pretnji po javno zdravlje, uključujući širenje bakterije Vibrio vulnificus na obalama Njujorka, Floride i Misisipija tokom proleća 2026. godine. Zvaničnici u regionima kao što su Long Ajlend i Hampton su izdali upozorenja građanima, dok su zdravstvene institucije na Floridi registrovale više slučajeva infekcije. Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), približno jedna od pet osoba zaraženih ovom bakterijom umire u roku od nekoliko dana. Bakterija može proći kroz otvorene rane i izazvati ozbiljne komplikacije poput nekroze tkiva i sepse.

Zvaničnici CDC-a navode da je kod težih slučajeva neophodna intenzivna medicinska nega ili amputacija ekstremiteta. Povećanje rizika od zaraznih bolesti, prema rečima istraživača, povezano je sa širenjem patogena usled klimatskih promena, ali i sa smanjenjem ulaganja u zdravstvene programe i agencije koje su odgovorne za praćenje i sprečavanje sličnih pretnji.

Posebno je istaknuta pojava screwworm (parazitske muve koja može ugroziti stoku) na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država tokom juna 2026. godine. Američko ministarstvo poljoprivrede je, prema navodima zvaničnih izvora, zabeležilo smanjenje budžeta za pojedine odseke koji se bave kontrolom štetočina i zaraznih bolesti kod životinja. Istraživači smatraju da ovakva situacija može negativno uticati na sposobnost vlasti da brzo reaguju na pojavu novih pretnji.

Saopštenja lokalnih i saveznih institucija pozivaju građane da prilikom boravka u rizičnim područjima obrate pažnju na zdravstvene preporuke i prate zvanična upozorenja. Zvaničnici iz Misisipija takođe su u junu pozvali na oprez i izdali savete stanovništvu kako bi se umanjio rizik od infekcije.

Istraživači zaključuju da je neophodno održati i unaprediti kapacitete za praćenje i odgovor na javnozdravstvene pretnje, posebno u kontekstu klimatskih promena i povećane izloženosti stanovništva potencijalnim patogenima. Prema podacima CDC-a, nastavak smanjenja ulaganja u zdravstvene programe može dodatno otežati odgovor na ovakve situacije u budućnosti.

Pročitaj još

Svet

Ukrajina zatražila 6,6 milijardi evra iz fonda EU za vojnu pomoć

Zvaničnici Ukrajine uputili zahtev Evropskoj uniji za usmeravanje sredstava iz Evropskog mirovnog fonda

Published

3 hours ago

on

July 1, 2026

By

Zvaničnici Ukrajine uputili zahtev Evropskoj uniji za usmeravanje sredstava iz Evropskog mirovnog fonda

Ukrajinske vlasti zatražile su od partnera iz Evropske unije usmeravanje 6,6 milijardi evra iz Evropskog mirovnog fonda za vojnu pomoć, navodi se u pismu u koje su imale uvid međunarodne agencije. Prema saopštenju, sredstva bi bila iskorišćena u periodu za koji se procenjuje da predstavlja “prozor mogućnosti” na frontu u narednih šest do devet meseci.

U pismu koje je uputio zvaničnik Ukrajine Fedorov, ukupne potrebe za odbranom u ovoj godini procenjuju se na oko 136 milijardi evra. Ukrajinski budžet trenutno pokriva približno 53 milijarde evra tog iznosa. Evropska unija već pruža finansijsku i vojnu podršku Ukrajini kroz više instrumenata, uključujući i paket vredan 90 milijardi evra, koji obuhvata dvogodišnji program podrške, iz kojeg se redovno isplaćuju sredstva za nabavku naoružanja poput dronova.

Unutar ovog programa, Savet Evropske unije je kreirao poseban Evropski mirovni fond vredan pet milijardi evra, namenjen vojnim potrebama Ukrajine. Prema zvaničnim informacijama, Ukrajina sada traži dodatna sredstva u cilju jačanja kapaciteta odbrane tokom ključnog perioda na frontu.

“Ukrajinski budžet nije dovoljan da pokrije sve potrebe za odbranom, zbog čega se uputio ovaj zahtev partnerima iz Evropske unije”, navodi se u zvaničnom pismu. Detalji o mogućim rokovima isplate ili načinu raspodele sredstava nisu saopšteni.

Evropska unija nije zvanično komentarisala novi zahtev Ukrajine. Pitanje daljeg finansiranja i podrške biće razmatrano na predstojećim sastancima unutar institucija EU.

Pročitaj još

U Trendu