Evropska unija proširila spisak sankcija, Euromore i Pravfond pod merama zbog operacija uticaja na evropsku publiku

Evropska unija uvela je 21.04.2026. sankcije platformama Euromore i Pravfond zbog njihovih operacija uticaja usmerenih na evropsku publiku, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Odluka je doneta kao odgovor na kontinuirano širenje dezinformacija o sukobu u Ukrajini i podrivanje međunarodne podrške Kijevu.

Prema navodima, Euromore deluje kao deo pro-kremljovske informacione arhitekture sa ciljem pojačavanja narativa Kremlja protiv EU i opravdavanja rata protiv Ukrajine. Pravfond je identifikovan kao kanal za finansiranje raznih ruskih operacija i pro-kremljovskih aktera širom Evrope. Zvaničnici EU su istakli da je Pravfond ključni instrument ruske strategije stranog uticaja i propagande.

Sankcionisane platforme su, prema izveštaju, omogućile i sprovele operacije manipulacije informacijama s ciljem podrivanja međunarodne podrške Ukrajini. U pregledima protekle nedelje posebno su istaknuti reciklirani narativi, uključujući tvrdnje o navodnim terorističkim aktivnostima Ukrajine uz podršku Norveške, kao i teorije zavere o biolaboratorijama i događajima u Buči.

Prema zvaničnoj analizi, pro-kremljovski izvori nastavljaju da plasiraju tvrdnje da Ukrajina, uz pomoć Norveške, priprema napade na ruske brodove, dok NATO i zapadne zemlje prikazuju kao direktne učesnike u sukobu. Takođe, plasirane su optužbe da Kijev uklanja svedoke inscenacije u Buči, iako međunarodni istražitelji raspolažu obimnom dokumentacijom o dešavanjima na toj lokaciji.

U izveštaju se navodi da su narativi o postojanju globalne mreže zapadnih biolaboratorija ponovo aktivirani, iako su prethodno više puta raskrinkani. Pojavile su se i tvrdnje o navodnom uništenju „tajnog NATO skladišta oružja“ u Rumuniji, koje su prema izvorima zasnovane na netačnim informacijama generisanim veštačkom inteligencijom.

“EU će nastaviti sa merama protiv aktera koji šire dezinformacije i podrivaju međunarodni poredak”, saopšteno je iz zvaničnih izvora.

Komisija predstavila pet ključnih oblasti reforme, pozvala Evropski parlament i Savet na partnerstvo

Evropska komisija je danas predstavila plan za modernizaciju zakonodavstva u Evropskoj uniji, sa ciljem da propisi postanu jednostavniji, jasniji i usklađeni sa potrebama građana i privrede, potvrđeno je u zvaničnom saopštenju. Prema navodima iz Komisije, inicijativa obuhvata pet ključnih oblasti koje bi trebalo da unaprede efikasnost i transparentnost procesa donošenja zakona.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je modernizacija zakonodavstva ključna za ekonomsku budućnost Unije. “Evropi je potrebno jasno i koherentno zakonodavstvo koje odgovara potrebama građana i preduzeća. Danas predstavljamo naš plan da donošenje zakona učinimo efikasnijim, delotvornijim i transparentnijim,” navela je fon der Lajen. Ona je dodala da će Komisija primeniti princip ‘jednostavnosti po dizajnu’ i osigurati da svako novo pravilo bude potkrepljeno dokazima, kao i da se uklone nepotrebna administrativna opterećenja na nacionalnom nivou.

Plan reformi predviđa sledeće: novi zakoni EU biće lakši za razumevanje i primenu, unaprediće se postojeći okvir za bolju regulativu, biće sprovedeno regulatorno “dubinsko čišćenje” kroz posebni Akcioni plan u 12 prioritetnih oblasti, radiće se na suzbijanju nepotrebnih administrativnih prepreka koje nastaju kroz strože nacionalne zahteve, a biće pojačano i sprovođenje pravila jedinstvenog tržišta.

Komisija je istakla da efikasan regulatorni okvir predstavlja osnov za očuvanje konkurentnosti i dinamično jedinstveno tržište, posebno u trenutku globalnih promena. Evropski parlament i Savet EU pozvani su da tokom celokupnog zakonodavnog procesa primenjuju principe ‘jednostavnosti po dizajnu’ i bolje regulative, kako bi najavljene promene postale stvarnost za građane i privredne subjekte širom Evrope.

Bivši predsednik SAD naveo je da je iranska vlada priznala stanje kolapsa i zatražila hitnu pomoć

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je 25. juna 2026. godine da mu se iranska vlada direktno obratila sa tvrdnjom da se Iran nalazi u ‘stanju kolapsa’, navodeći da je upućen hitan zahtev za ponovno otvaranje strateški važnog Ormuskog prolaza. Ovu informaciju Tramp je podelio putem zvanične izjave, naglašavajući da Iran pokušava da reši trenutnu krizu u rukovodstvu.

Prema Trampovim rečima, Iran je zatražio od Sjedinjenih Država da pomognu u otvaranju Ormuskog prolaza ‘što je pre moguće’, dok traje unutrašnja politička nestabilnost u zemlji. On je dodao da veruje da će Iran uspeti da pronađe rešenje za trenutnu situaciju.

Trenutna kriza u Iranu usledila je nakon sukoba visokog intenziteta koji je započeo krajem februara 2026. godine. Tada su Sjedinjene Države i Izrael izveli seriju preciznih udara na ključne objekte iranske vojske i državnog aparata, što je, prema vojnim analitičarima, dovelo do ozbiljnog narušavanja političke strukture Islamske Republike.

Najviši lider Ali Hamnei, kao i više visokih zvaničnika, stradali su tokom početnih operacija, dok je Mojtaba Hamnei, imenovan za naslednika, teško ranjen i odsutan iz javnosti, što je izazvalo vakuum moći u Teheranu.

Trenutno su ekonomska i pomorska blokada ozbiljno ugrozile dotok energenata i stabilnost regiona, a međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj događaja. Zvanične potvrde iz Irana o navodima Donalda Trampa do sada nije bilo.

“Iran nas je upravo obavestio da se nalaze u ‘stanju kolapsa’. Žele da ‘otvorimo Ormuski prolaz’ što je pre moguće, dok pokušavaju da reše svoju situaciju sa rukovodstvom”, naveo je Tramp u izjavi.