Connect with us

Svet

Ubistvo Alija Laridžanija otvara pitanje stabilnosti političkog sistema Irana

Vlasti Irana ispituju posledice gubitka ključnog funkcionera za koordinaciju institucija

Published

2 months ago

on

Foto Izvor: Pink.rs

Vlasti Irana ispituju posledice gubitka ključnog funkcionera za koordinaciju institucija

Ali Laridžani, dugogodišnji šef nacionalne bezbednosti Irana i ključni koordinator među državnim institucijama, ubijen je prema tvrdnjama izraelskih izvora tokom sukoba na Bliskom istoku. Njegova smrt dovodi u pitanje buduću stabilnost iranskog političkog sistema, posebno zbog njegove uloge u održavanju balansa među konkurentskim centrima moći.

Laridžani je bio jedan od retkih funkcionera koji su imali pristup vrhovnom vođi i uživali poverenje kako domaćih tvrdolinijaša, tako i međunarodnih aktera. Njegov zadatak bio je da obezbedi protok informacija između institucija, koordinaciju diplomatskih kanala i sprečavanje unutrašnjih sukoba.

Struktura Islamske Republike Irana zasniva se na složenom sistemu nadležnosti i paralelnih institucija, gde je neophodna centralna koordinacija. Kako se navodi, Laridžanijeva institucionalna znanja i iskustvo nisu lako zamenjivi, što dodatno komplikuje trenutnu situaciju.

Iranske vlasti sada preispituju da li postoji osoba koja može preuzeti Laridžanijevu ulogu, s obzirom na to da je on decenijama gradio odnose sa ključnim međunarodnim partnerima i znao kako da uskladi različite interese unutar sistema. Njegova smrt otvara rizik od unutrašnjih nesuglasica i otežava potencijalne pregovore sa stranim državama.

Prema zvaničnim izjavama, ne postoje precizni mehanizmi za zamenu funkcije koju je Laridžani obavljao, što može dovesti do problema u funkcionisanju iranskih institucija. “Sistem zahteva osobu koja razume sve njegove delove i može ih uskladiti”, navodi se u analizi političkih prilika u Iranu.

Gubitak Laridžanija mogao bi imati značajan uticaj i na pregovore sa inostranstvom, posebno sa državama Zapada, s obzirom na njegovu sposobnost da posreduje između suprotstavljenih strana. Stručnjaci upozoravaju da ovo može otežati izlazak iz aktuelnog sukoba na Bliskom istoku i uticati na globalnu stabilnost.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Vazdušni napad na aerodrom Šagol u Čeljabinsku: uništena četiri ruska borbena aviona

Vojne vlasti sprovode istragu, napad izveden na 1.700 kilometara od ukrajinske granice

Published

19 minutes ago

on

May 2, 2026

By

Vojne vlasti sprovode istragu, napad izveden na 1.700 kilometara od ukrajinske granice

U napadu bespilotnim letelicama na vojni aerodrom Šagol u Čeljabinskoj oblasti 25.04.2026. godine, uništena su četiri ruska borbena aviona, saopštili su vojni izvori. Aerodrom se nalazi na oko 1.700 kilometara od ukrajinske granice, a napad je izveo 1. Centar snaga bespilotnih sistema.

Prema prvim izveštajima, uništena su dva aviona Su-57, jedan višenamenski taktički bombarder Su-34 i još jedan avion iz serije „Su“ čija modifikacija nije precizno potvrđena. Oštećenje ovih letelica, koje predstavljaju najmoderniju tehnologiju ruske avijacije, ocenjuje se kao značajan udarac strateškim kapacitetima.

„Napad na aerodrom Šagol predstavlja ozbiljan izazov za našu vojnu infrastrukturu i u toku je detaljna istraga okolnosti događaja“, navodi se u zvaničnom saopštenju nadležnih organa. Vlasti su potvrdile da je bezbednost objekta bila na visokom nivou, ali da je napad izveden sa velike udaljenosti i uz primenu precizne tehnologije.

U toku je procena ukupne štete i analiza sistema bezbednosti aerodroma. Zvaničnici ističu da se posebna pažnja poklanja uništenju aviona Su-34, koji ima ključnu ulogu u vazdušnim operacijama.

Prema navodima stručnjaka, gubitak dva aviona Su-57, koji su opremljeni naprednom „stelt“ tehnologijom, ukazuje na ranjivost i najčuvanijih vojnih baza. Napad je, pored operativnog, izazvao i znatan finansijski gubitak za vojni budžet.

Pročitaj još

Svet

Sjedinjene Države uvode nove sankcije kineskim kompanijama i iranskoj finansijskoj mreži

Američke vlasti preduzele mere protiv kineskog naftnog terminala i iranskih menjačnica, navodeći borbu protiv ilegalne trgovine naftom

Published

19 minutes ago

on

May 2, 2026

By

Američke vlasti preduzele mere protiv kineskog naftnog terminala i iranskih menjačnica, navodeći borbu protiv ilegalne trgovine naftom

Sjedinjene Američke Države objavile su novi paket sankcija usmeren na kineske kompanije i iransku finansijsku infrastrukturu, s ciljem suzbijanja ilegalne trgovine iranskom naftom. Prema zvaničnom saopštenju, glavni cilj mera je kompanija Qingdao Haiye Oil Terminal Co., Ltd. iz Kine, za koju američka administracija navodi da je uvezla desetine miliona barela iranske sirove nafte od uvođenja Memoranduma o nacionalnoj bezbednosti 2.

U saopštenju se navodi da je ova kompanija omogućila protok milijardi dolara ka Teheranu korišćenjem sofisticiranih šema izbegavanja sankcija, uključujući preuzimanje tereta sa brodova koji vrše ilegalne transfere „sa broda na brod”, kao i obmanjujuće pomorske prakse radi prikrivanja porekla nafte. Pored samog terminala, sankcije su uvedene i povezanim pojedincima, entitetima i jednom plovilu povezanim sa ovim operacijama.

Istovremeno, Ministarstvo finansija SAD fokusiralo se na iransku finansijsku infrastrukturu, posebno na tri menjačnice, povezane pojedince i kompanije koje, prema navodima, igraju ključnu ulogu u pretvaranju prihoda od nafte u upotrebljivu valutu. Ove menjačnice godišnje obrađuju milijarde dolara, što, prema američkim zvaničnicima, doprinosi finansiranju iranskog režima i njegovih „proksi” grupa u regionu.

U okviru širih napora poznatih pod nazivom „Ekonomska srdžba”, američka administracija ističe da je cilj ovih mera sprečavanje korišćenja nelegalnih prihoda za destabilizaciju regiona. “Administracija ostaje fokusirana na to da iranski režim ne može koristiti ilegalne prihode od nafte za napredovanje svoje destruktivne agende. Nastavićemo da pozivamo Iran na odgovornost za njegovo opasno i zlonamerno ponašanje”, navodi se u zvaničnoj izjavi Stejt departmenta.

Ovim potezom Sjedinjene Države šalju poruku međunarodnoj zajednici i svim akterima uključenim u iransku energetsku trgovinu da će pritisak biti nastavljen dok Teheran ne promeni svoju politiku.

Pročitaj još

Svet

Predsednik Tramp obavestio Kongres o promeni vojne strategije prema Iranu

Američka administracija ažurira raspored snaga na Bliskom istoku zbog pretnji iz Teherana, pregovori i dalje u toku

Published

24 minutes ago

on

May 2, 2026

By

Američka administracija ažurira raspored snaga na Bliskom istoku zbog pretnji iz Teherana, pregovori i dalje u toku

Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp uputio je zvanično pismo Kongresu o ratnim ovlašćenjima, obaveštavajući zakonodavce o ključnim promenama u američkoj vojnoj strategiji na Bliskom istoku. U dokumentu se navodi da SAD ažuriraju raspored svojih snaga u regionu kao odgovor na pretnje iz Irana i od strane njegovih saveznika, a sve u cilju zaštite američkih interesa i partnera.

Prema sadržaju pisma, Ministarstvo rata nastavlja sa prilagođavanjem vojnog prisustva u nekoliko zemalja regiona, u skladu sa trenutnom bezbednosnom situacijom i potrebama. Detalji o tačnim kretanjima snaga ostaju poverljivi, ali predsednik ističe da deluje u skladu sa ustavnim ovlašćenjima vrhovnog komandanta.

Tokom razgovora sa komandantom Centralne komande, Tramp je ocenio trenutnu ekonomsku i vojnu blokadu Irana kao “moćnu” i “100% uspešnu”. Dodao je da su pregovori sa Iranom u toku, iako je ocenio da su iranski pregovarački timovi “nekoordinisani”.

U svom obraćanju, predsednik je istakao da postoje dve opcije u pristupu Iranu: vojna eskalacija ili postizanje dogovora. “Postoje opcije. Da li želimo da jednostavno razbijemo sve i završimo sa njima zauvek, ili da pokušamo da napravimo dogovor? Na ljudskom nivou, više bih voleo dogovor”, izjavio je Tramp.

Zvaničnici naglašavaju da, iako operacija “Epski bes” podrazumeva visoku vojnu pripravnost, američka administracija ostavlja prostor za diplomatsko rešenje, ukoliko Teheran pristane na uslove koje SAD zahtevaju.

Pročitaj još

U Trendu