Portparolka NATO-a navodi da su u toku konsultacije o detaljima odluke, ističući važnost veće odgovornosti evropskih saveznika

NATO je saopštio da su u toku razgovori sa Sjedinjenim Američkim Državama o planiranom smanjenju broja američkih trupa u Nemačkoj, navodeći da se radi o procesu prilagođavanja vojnog rasporeda. Portparolka Alijanse Alison Hart izjavila je danas da se sarađuje sa SAD kako bi se razjasnili detalji te odluke, naglašavajući značaj povećanja ulaganja u odbranu evropskih zemalja.

“Sarađujemo sa SAD kako bismo razumeli detalje njihove odluke o rasporedu snaga u Nemačkoj”, navela je Hart na društvenoj mreži, dodajući da ovaj pomak dodatno ističe potrebu da evropski saveznici preuzmu veći deo odgovornosti za zajedničku bezbednost.

Prema njenim rečima, evropske zemlje su već ostvarile određeni napredak nakon dogovora na samitu u Hagu prošle godine, kada je odlučeno da se izdvoji 5 odsto BDP-a za odbranu. Hart je istakla da su se saveznici složili oko povećanja ulaganja i da je uočljiv napredak u tom pravcu.

“Već vidimo napredak otkako su se saveznici složili da ulažu 5 odsto BDP-a na samitu NATO-a u Hagu prošle godine. Ostajemo uvereni u našu sposobnost da obezbedimo odvraćanje i odbranu dok se ovaj pomak ka jačoj Evropi u jačem NATO-u nastavlja”, izjavila je portparolka NATO-a.

Za sada nije saopšteno kada bi moglo doći do konkretnog smanjenja broja američkih trupa u Nemačkoj, niti koliko bi vojnika bilo obuhvaćeno ovom odlukom. Konsultacije između saveznika su u toku, a Alijansa ističe da će nastaviti sa procenama i prilagođavanjima kako bi očuvala zajedničku bezbednost.

OFAC izdao upozorenje pomorskom sektoru, strane firme i banke rizikuju oštre posledice

Kancelarija za kontrolu strane imovine pri američkom Ministarstvu finansija izdala je 3.6.2024. godine hitno upozorenje globalnom pomorskom sektoru zbog pokušaja iranskih vlasti da iznude isplate za “bezbedan prolaz” kroz Ormuski tesnac. Prema navodima američkih vlasti, iranske institucije zahtevaju od brodarskih kompanija plaćanje svojevrsne putarine kako bi omogućile nesmetanu navigaciju kroz strateški važan prolaz.

U zvaničnom saopštenju naglašeno je da svaka isplata Iranu u vezi sa prolaskom kroz međunarodne vode predstavlja direktno kršenje sankcija i nosi ozbiljne pravne i ekonomske posledice. Iranske vlasti, prema informacijama američkih institucija, koriste razne metode za naplatu, uključujući transakcije u gotovini, kriptovalutama, kao i uplate na račune fondacija i ambasada pod izgovorom humanitarne pomoći.

Američke vlasti ističu da je rizik od sankcija prisutan bez obzira na način plaćanja ili prividnu legitimnost transakcije. Upozorenje se odnosi ne samo na američke firme i građane, već i na strane kompanije i finansijske institucije. Banke koje učestvuju u ovim transakcijama rizikuju uvođenje sekundarnih sankcija, uključujući gubitak pristupa američkom finansijskom sistemu. Strana lica mogu se suočiti sa građanskom i krivičnom odgovornošću ukoliko njihove isplate dovedu do prekršaja američkih sankcija.

Poseban akcenat stavljen je na ulogu Iranske revolucionarne garde, koja je označena kao teroristička organizacija. Svaka saradnja sa ovom organizacijom u vezi sa prolaskom kroz tesnac smatra se direktnim pomaganjem sankcionisanom subjektu.

Američka centralna komanda trenutno sprovodi pomorsku blokadu iranske obale. Brodovi svih nacija koji ulaze ili napuštaju iranske luke i obalu predmet su nadzora i blokade, navodi se u saopštenju.

Pružaoce pomorskih usluga savetuje se da sprovedu pojačanu proveru svih plovila koja tranzitiraju kroz Ormuski tesnac, da izbegavaju ulazak u iranske teritorijalne vode i da prijave svaki pokušaj iznude američkim vlastima. Američke institucije najavile su nastavak pojačanog nadzora i ciljanja sektora iranske privrede, naročito naftne i petrohemijske industrije.

“Rizici od sankcija postoje za sve subjekte koji na bilo koji način učestvuju u plaćanju Iranu za prolaz kroz Ormuski tesnac”, navodi se u zvaničnoj izjavi američkog ministarstva finansija.

Norveške vlasti vode istragu o korupciji i vezama sa Džefrijem Epstajnom, roditelji negiraju krivična dela.

Edvard Jul Rod-Larsen (25), sin dvoje visokih norveških diplomata, pronađen je mrtav u svom stanu u Oslu u sredu, saopšteno je iz policijskih izvora. Preminuli je bio pod pažnjom javnosti nakon što su otkriveni dokumenti koji ukazuju da su ga roditelji kao dete vodili na privatno ostrvo američkog finansijera Džefrija Epstajna.

Roditelji, Mona Jul i Terje Rod-Larsen, trenutno su pod istragom norveških vlasti zbog navodnih veza sa Epstajnom i moguće korupcije. Zvaničnici su potvrdili da je istraga pokrenuta nakon što su objavljeni dokumenti Ministarstva pravde koji ukazuju na bliske kontakte između para i Epstajna, uključujući i finansijske transakcije.

Advokati porodice izjavili su da su “medijske spekulacije i javni pritisak” značajno uticali na mentalno zdravlje Edvarda Jul Rod-Larsena. U saopštenju se navodi: “Mesečna medijska pažnja koja je odavno prestala da bude kritična i pretvorila se u sumnju, spekulacije i ponekad bezgranične, nije uticala samo na roditelje, već je i njihovu decu uvukla u nemilosrdnu javnu mašineriju.”

Prema objavljenim dokumentima, porodica je 2011. godine boravila na ostrvu Mali Sent Džejms u vlasništvu Džefrija Epstajna, zajedno sa tada maloletnom decom. Takođe se navodi da je Epstajn testamentom ostavio ukupno 10 miliona dolara deci para nakon svoje smrti 2019. godine.

Mona Jul je ranije ove godine podnela ostavku na mesto ambasadorke Norveške u Jordanu i Iraku, dok je Terje Rod-Larsen, bivši predsednik Međunarodnog instituta za mir, optužen za tešku korupciju. Oboje su javno negirali bilo kakvu umešanost u krivična dela.

Vest o smrti Edvarda Jul Rod-Larsena dolazi samo dva dana nakon što su norveške i francuske vlasti objavile početak zajedničke istrage protiv para. Policija je potvrdila da je istraga u toku i da će javnost biti obaveštena o novim detaljima po završetku postupka.

“Istraga je u toku”, navedeno je u zvaničnoj izjavi policije.