Epidemija retkog soja ebole u Demokratskoj Republici Kongo za kratko vreme postala je treća najveća zabeležena epidemija ove bolesti. Iako se veruje da je počela pre svega nekoliko nedelja, virus se veoma brzo širi kroz jedan od najnestabilnijih regiona sveta. Zdravstvene službe upozoravaju na sve ozbiljniju situaciju, dok raste i nezadovoljstvo lokalnog stanovništva, pa su zabeleženi napadi na centre za lečenje obolelih.
U mestu Rvampara grupa građana nasilno je upala u zdravstvenu ustanovu tražeći tela članova porodice koji su preminuli od ebole, prenosi Al Džazira pozivajući se na lokalne izvore. Samo dan kasnije zapaljen je šator namenjen pacijentima u bolnici u Mongbaluu, u provinciji Ituri, koja predstavlja glavno žarište zaraze. Direktor bolnice, dr Ričard Lokudi, izjavio je da je tokom incidenta najmanje 18 osoba za koje se sumnjalo da su zaražene uspelo da pobegne, što je izazvalo dodatnu paniku među stanovništvom i medicinskim osobljem.
Istovremeno, preminula su i trojica volontera Crvenog krsta, za koje se pretpostavlja da su se zarazili dok su učestvovali u rukovanju telima preminulih. Veruje se da je do infekcije došlo krajem marta u istočnom delu provincije Ituri, pre nego što je epidemija zvanično potvrđena.
Do sada je registrovano oko 750 sumnjivih slučajeva zaraze, dok je prijavljeno 177 smrtnih ishoda povezanih sa ebolom. Stanovnici pogođenih područja sve više strahuju od bolesti.
– U početku smo mislili da je sve izmišljeno, ali kada su ljudi počeli da umiru, postalo je jasno da je virus zaista među nama – rekla je za CNN stanovnica Bunije Eli Ilunga.
Epidemiju izaziva retki bundibugjo soj ebole, protiv kojeg trenutno ne postoji odobrena vakcina. Smrtnost kod ovog oblika bolesti iznosi oko jedne trećine obolelih. Svetska zdravstvena organizacija povećala je procenu rizika u Kongu sa „visokog” na „veoma visok”, upozoravajući da postoji mogućnost širenja zaraze i na susednu Ugandu.
Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus izjavio je da je rizik za afrički region značajan, ali da je opasnost od globalnog širenja i dalje relativno mala.
Iako se nekoliko mogućih vakcina nalazi u razvoju, nijedna još nije prošla testiranja na ljudima. Najveće nade polažu se u vakcinu razvijenu na osnovu postojeće zaštite protiv zairskog soja ebole. Prema procenama stručnjaka SZO, biće potrebno između šest i devet meseci da prve doze budu spremne za klinička ispitivanja.
Prvi simptomi bolesti obično uključuju visoku temperaturu, iscrpljenost, bolove u mišićima, glavobolju i bol u grlu. Nakon nekoliko dana mogu se javiti ozbiljniji problemi poput dijareje, mučnine i povraćanja. U težim slučajevima dolazi do otkazivanja organa, kao i unutrašnjih i spoljašnjih krvarenja.
