Inicijativa za upis baklave kao nematerijalnog nasleđa izazvala je reakcije država Balkana i Bliskog istoka
Zajednička inicijativa Turske i Azerbejdžana za zaštitu baklave kod UNESCO-a izazvala je negodovanje u regionu. Prema saopštenju, zahtev je podnet sa ciljem da baklava bude uvrštena na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. Ovaj potez izazvao je reakcije brojnih zemalja, uključujući Grčku i države Balkana, koje baklavu smatraju delom svog gastronomskog identiteta.
Baklava kao simbol gastronacionalizma
Turska i Azerbejdžan navode da baklava ima posebno mesto u njihovoj kulturi. Turska posebno ističe da je savremeni oblik baklave nastao u osmanskom Istanbulu. Sa druge strane, Grčka tvrdi da poreklo baklave potiče iz vremena Vizantijskog carstva. Zbog toga je već pokrenuta rasprava u međunarodnim institucijama. Grčki poslanici su još u januaru 2025. godine podneli prigovor Evropskom parlamentu, izražavajući zabrinutost zbog pokušaja da baklava bude priznata kao isključivo tursko-azerbejdžanska poslastica.
Međutim, baklava je danas rasprostranjena u više od dvadeset zemalja, od Balkana i Bliskog istoka do Kavkaza i Azije. Svaka od njih ima vlastitu verziju recepta i način pripreme. Ipak, borba za „vlasništvo“ nad ovim slatkišem traje godinama i često prelazi granice kulinarstva.
Gastronacionalizam i politički značaj kulinarskog nasleđa
Pojava označena kao gastronacionalizam podrazumeva korišćenje porekla hrane kao sredstva za političko pozicioniranje i izgradnju nacionalnog identiteta. Antropološkinja Kjara Bortoloto navodi da države koriste kulturno nasleđe radi međunarodne vidljivosti i prestiža. Oznaka UNESCO-a, prema njenim rečima, ne donosi direktnu finansijsku korist, već osigurava globalnu prepoznatljivost.
Turska je posebno posvećena ovakvom predstavljanju svoje kuhinje. Tokom NATO samita u Ankari, gosti su imali priliku da probaju regionalne specijalitete predstavljene kao deo turskog nasleđa. Vrhunski kuvari su osam meseci radili na autentičnom turskom meniju upravo za ovaj događaj. Ova strategija se uklapa u širi diplomatsko-kulinarski pristup, koji Turska i Azerbejdžan gaje kroz formulu „jedna nacija, dve države“.
Regionalne reakcije i nastavak sporenja
Odluka Turske i Azerbejdžana da podnesu zajednički zahtev UNESCO-u naišla je na oštar odgovor susednih zemalja. Osim Grčke, negodovanje su izrazile i druge države u kojima je baklava deo tradicije. U prošlosti su se slični sporovi vodili i oko drugih jela, kao što je grčka „patsa“, za koju Turska tvrdi da je zapravo turski „iškembe“.
Konačna odluka o tome da li će baklava biti priznata kao deo azerbejdžansko-turskog nasleđa pod okriljem UNESCO-a biće poznata nakon zasedanja ove organizacije u decembru. Do tada, gastronacionalizam ostaje važna tema u odnosima zemalja koje dele slične kulinarske tradicije.
