Prema istraživanju, široka javnost ostaje skeptična po pitanju politike nadzora nad AI, dok zabrinutost zbog gubitka radnih mesta raste

Novo istraživanje javnog mnjenja pokazuje da većina stanovnika Sjedinjenih Američkih Država izražava sumnju u to da će američka vlada doneti i sprovoditi politiku koja bi obezbedila odgovarajuću upotrebu veštačke inteligencije (AI). Rezultati ankete ukazuju da je ova skeptičnost prisutna u svim starosnim i obrazovnim grupama. Učesnici iz redova demokrata i nezavisnih ispitanika u velikoj meri dele ovo mišljenje, dok su među republikancima stavovi podeljeni.

Dve trećine ispitanih smatra da politika vlade SAD verovatno neće osigurati da se AI koristi na odgovarajući način. Posebno su izraženi stavovi onih koji veruju da će razvoj veštačke inteligencije dovesti do smanjenja broja radnih mesta u zemlji. Pitanje uticaja AI na tržište rada ostaje jedan od glavnih izvora zabrinutosti među anketiranim građanima.

U okviru istraživanja, ispitanici su naveli više razloga zbog kojih smatraju da kompanije koje razvijaju AI podstiču njenu širu primenu. Najveći broj učesnika vidi motive u jačanju uticaja tih kompanija i u zameni ljudske radne snage veštačkom inteligencijom. Pored toga, značajan, ali relativno manji deo ispitanika smatra da su napredak u nauci i medicini, kao i olakšavanje svakodnevnih zadataka, takođe među razlozima za primenu AI tehnologija.

Stavovi o uticaju veštačke inteligencije na tržište rada pokazuju da većina i mlađih i starijih građana očekuje smanjenje broja radnih mesta usled šire primene AI, pri čemu su mlađi nešto manje pesimistični po tom pitanju. Ova razlika se delimično objašnjava time što su mlađe osobe, prema ranijim istraživanjima, u većoj meri upoznate sa AI i češće je koriste u svakodnevnom životu.

Istraživanje upućuje na to da se u američkoj javnosti zadržava visok nivo nepoverenja prema sposobnosti državnih institucija da regulišu brzo rastući sektor veštačke inteligencije. Istovremeno, pitanja o budućnosti zaposlenja i ulozi privatnog sektora u razvoju novih tehnologija i dalje su centralna tema javne rasprave.

Prema analizi američkih istraživača, šanse za kupovinu stana ili kuće povezane su sa bogatstvom roditelja, posebno u skupljim tržištima

Novo istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama pokazuje da mogućnost sticanja sopstvene nekretnine značajno zavisi od imovinskog statusa roditelja, navode autori analize sa američkog Zavoda za statistiku i Univerziteta Karnegi Melon. Studija je obuhvatila podatke poreske uprave, popisa stanovništva i evidencije o vlasništvu nad nekretninama za 3,4 miliona porodica, fokusirajući se na generacije rođene između 1978. i 1986. godine koje su imale između 34 i 42 godine u periodu od 2019. do 2021. godine.

Prema rezultatima, utvrđeno je da je veća verovatnoća da će deca roditelja koji poseduju nekretninu i sama postati vlasnici stanova ili kuća, u poređenju sa onima čiji su roditelji bili podstanari, čak i kada ostvare slične prihode kao odrasli. Ovaj efekat je posebno izražen u regionima sa visokim cenama nekretnina.

Jedan od autora studije, ekonomista Maks Riš sa Univerziteta Karnegi Melon, izjavio je da je mogućnost ostvarivanja vlasništva nad nekretninom više povezana sa imovinskim statusom roditelja nego što se ranije pretpostavljalo. On je objasnio da roditelji koji poseduju nekretninu često mogu finansijski podržati decu prilikom kupovine, na primer kroz pomoć pri uplati učešća ili obezbeđivanje drugih resursa.

Istraživači su napomenuli da nisu analizirali tačne razloge zbog kojih deca vlasnika nekretnina lakše dolaze do sopstvenih nekretnina, ali ukazuju da razlike u bogatstvu između vlasnika i podstanara značajno utiču na ekonomske mogućnosti narednih generacija. Prethodne studije bile su uglavnom fokusirane na mobilnost prihoda, dok je uticaj nasleđenog bogatstva na ekonomske ishode bio manje zastupljen.

Studija naglašava da prihodi ostvareni tokom radnog veka ne objašnjavaju u potpunosti razlike u mogućnostima sticanja imovine, jer bogatstvo ima tendenciju da se prenosi između generacija, čime se oblikuju šanse za ekonomski napredak. Autori navode da je ova tema od značaja za razumevanje šireg društvenog konteksta i mogućnosti za ekonomsko napredovanje pojedinaca, posebno u sredinama sa izraženim razlikama u imovinskom statusu stanovništva.

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je potvrđeno više od 50 slučajeva, a klinike su pod pritiskom zbog porasta broja obolelih

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da bi vakcina protiv novog soja ebole mogla biti spremna najranije za devet meseci, dok broj potvrđenih i sumnjivih slučajeva u Demokratskoj Republici Kongo i susednoj Ugandi nastavlja da raste. Prema poslednjim podacima, potvrđen je 51 slučaj u provincijama Ituri i Severni Kivu u DR Kongu, kao i dva slučaja u Ugandi, od kojih je jedan pacijent preminuo.

Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus izjavio je da je zabeleženo ukupno 600 sumnjivih slučajeva ebole i 139 sumnjivih smrtnih ishoda, naglašavajući da se očekuje dalji porast broja obolelih zbog vremena potrebnog za detekciju virusa. Tedros je istakao da je među preminulima i zdravstvenih radnika, što dodatno zabrinjava nadležne.

“SZO procenjuje da je rizik od epidemije visok na nacionalnom i regionalnom nivou, a nizak na globalnom nivou”, izjavio je Tedros na konferenciji za medije u Ženevi. Komitet za vanredne situacije, koji je zasedao u utorak, zaključio je da situacija još ne predstavlja pandemijsku vanrednu situaciju, ali je SZO u nedelju proglasila vanrednu zdravstvenu situaciju od međunarodnog značaja.

Prema izjavama lokalnih zdravstvenih radnika, pojedine ustanove su preopterećene, a zaštitna oprema i dalje nije u dovoljnoj meri dostupna. Menadžerka hitnih programa organizacije Lekari bez granica Triš Njuport navela je da su zdravstvene ustanove pune sumnjivih slučajeva i da više nemaju prostora za prijem novih pacijenata. Vlada Velike Britanije najavila je pomoć od 20 miliona funti za obuzdavanje epidemije.

Prvi poznati slučaj aktuelne epidemije bila je medicinska sestra koja je preminula 24.4.2024. godine u Buniji, glavnom gradu provincije Ituri. Njeno telo prebačeno je u Mongvalu, gde je registrovan veliki broj obolelih. Zvaničnici SZO navode da je u toku istraga o tome koliko dugo se virus širi u zajednici, a prioritet ostaje zaustavljanje prenosa.

Ebola se prenosi direktnim kontaktom sa telesnim tečnostima i preko oštećene kože, a izaziva teška krvarenja i otkazivanje organa. Virus je prvi put otkriven 1976. godine na području današnje DR Kongo. Bundibugio soj, koji sada izaziva epidemiju, ranije je zabeležen samo u Ugandi 2007. i DR Kongu 2012. godine. Trenutno su u razvoju dve kandidat-vakcine protiv ovog soja, ali nijedna još nije prošla klinička ispitivanja, potvrdio je savetnik SZO dr Vasi Murti.