Bivši predsednik SAD izjavio da bi američko članstvo u NATO moglo biti preispitano, saveznici zabrinuti zbog nedostatka podrške tokom sukoba sa Iranom
Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da bi mogao pokušati da povuče SAD iz Severnoatlantske alijanse (NATO), navodeći kao razlog nezadovoljstvo ponašanjem saveznika tokom rata sa Iranom. Izjava je data u intervjuu za britanski list, gde je Tramp izrazio stav da NATO saveznici nisu pružili očekivanu podršku Sjedinjenim Državama i Izraelu tokom sukoba sa Iranom.
Tramp je tokom razgovora naveo da je mogućnost povlačenja SAD iz Alijanse „prešla nivo razmatranja“, naglašavajući da nije bio uveren u efikasnost NATO saveza. On je rekao da je imao sumnje u sposobnost NATO-a da odgovori na ozbiljne bezbednosne izazove, ističući da je, prema njegovim rečima, i ruski predsednik Vladimir Putin svestan te slabosti.
Tokom rata sa Iranom, koji su Sjedinjene Države i Izrael pokrenule bez prethodnih konsultacija sa evropskim saveznicima, došlo je do izraženih neslaganja unutar Alijanse. Tramp je kritikovao evropske članice NATO-a zbog njihove odluke da se ne priključe vojnoj operaciji, ističući da nisu bile uključene u pripremu ni posledice konflikta na ekonomsku i bezbednosnu situaciju.
Prema važećim američkim zakonima, povlačenje ili suspenzija SAD iz NATO zahtevala bi savetovanje i pristanak Senata sa dvotrećinskom većinom. Do sada nijedan američki predsednik nije pokrenuo takvu proceduru, a stručnjaci ocenjuju da bi takav potez imao ozbiljne posledice na globalnu bezbednost i međunarodne odnose.
Vodeće države NATO-a izrazile su zabrinutost zbog novih izjava bivšeg američkog predsednika, posebno u trenutku kada su evropske zemlje angažovane u pružanju podrške Ukrajini tokom sukoba sa Rusijom. U diplomatskim krugovima ocenjuje se da bi eventualno povlačenje SAD iz Alijanse značajno uticalo na ukupnu bezbednosnu arhitekturu Evrope.
S druge strane, izveštaji ukazuju da bi ovakve najave mogle biti dočekane sa odobravanjem u Rusiji, čije su vlasti u više navrata navele da vide širenje NATO-a kao pretnju sopstvenim interesima. Zvanični Kremlj ranije je pravdao vojnu intervenciju u Ukrajini potrebom za zaustavljanjem širenja Severnoatlantske alijanse na istok.
Ove izjave dolaze u vreme pojačanih tenzija na globalnom nivou, dok se Alijansa suočava sa izazovima povezanim sa bezbednošću na evropskom kontinentu i Bliskom istoku. Nezavisni analitičari ocenjuju da bi svaka promena u odnosu SAD prema NATO imala dugoročne posledice za strukturu kolektivne odbrane Zapada.
