Connect with us

Svet

Tramp razmatra mogućnost povlačenja SAD iz NATO nakon rata sa Iranom

Bivši predsednik SAD izjavio da bi američko članstvo u NATO moglo biti preispitano, saveznici zabrinuti zbog nedostatka podrške tokom sukoba sa Iranom

Published

1 hour ago

on

pexels-photo-16146279

Bivši predsednik SAD izjavio da bi američko članstvo u NATO moglo biti preispitano, saveznici zabrinuti zbog nedostatka podrške tokom sukoba sa Iranom

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da bi mogao pokušati da povuče SAD iz Severnoatlantske alijanse (NATO), navodeći kao razlog nezadovoljstvo ponašanjem saveznika tokom rata sa Iranom. Izjava je data u intervjuu za britanski list, gde je Tramp izrazio stav da NATO saveznici nisu pružili očekivanu podršku Sjedinjenim Državama i Izraelu tokom sukoba sa Iranom.

Tramp je tokom razgovora naveo da je mogućnost povlačenja SAD iz Alijanse „prešla nivo razmatranja“, naglašavajući da nije bio uveren u efikasnost NATO saveza. On je rekao da je imao sumnje u sposobnost NATO-a da odgovori na ozbiljne bezbednosne izazove, ističući da je, prema njegovim rečima, i ruski predsednik Vladimir Putin svestan te slabosti.

Tokom rata sa Iranom, koji su Sjedinjene Države i Izrael pokrenule bez prethodnih konsultacija sa evropskim saveznicima, došlo je do izraženih neslaganja unutar Alijanse. Tramp je kritikovao evropske članice NATO-a zbog njihove odluke da se ne priključe vojnoj operaciji, ističući da nisu bile uključene u pripremu ni posledice konflikta na ekonomsku i bezbednosnu situaciju.

Prema važećim američkim zakonima, povlačenje ili suspenzija SAD iz NATO zahtevala bi savetovanje i pristanak Senata sa dvotrećinskom većinom. Do sada nijedan američki predsednik nije pokrenuo takvu proceduru, a stručnjaci ocenjuju da bi takav potez imao ozbiljne posledice na globalnu bezbednost i međunarodne odnose.

Vodeće države NATO-a izrazile su zabrinutost zbog novih izjava bivšeg američkog predsednika, posebno u trenutku kada su evropske zemlje angažovane u pružanju podrške Ukrajini tokom sukoba sa Rusijom. U diplomatskim krugovima ocenjuje se da bi eventualno povlačenje SAD iz Alijanse značajno uticalo na ukupnu bezbednosnu arhitekturu Evrope.

S druge strane, izveštaji ukazuju da bi ovakve najave mogle biti dočekane sa odobravanjem u Rusiji, čije su vlasti u više navrata navele da vide širenje NATO-a kao pretnju sopstvenim interesima. Zvanični Kremlj ranije je pravdao vojnu intervenciju u Ukrajini potrebom za zaustavljanjem širenja Severnoatlantske alijanse na istok.

Ove izjave dolaze u vreme pojačanih tenzija na globalnom nivou, dok se Alijansa suočava sa izazovima povezanim sa bezbednošću na evropskom kontinentu i Bliskom istoku. Nezavisni analitičari ocenjuju da bi svaka promena u odnosu SAD prema NATO imala dugoročne posledice za strukturu kolektivne odbrane Zapada.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Britanski kralj Čarls III obratiće se Kongresu SAD tokom državne posete

Zvaničnici Kongresa najavili obraćanje kralja Čarlsa III, događaj deo državne posete SAD krajem aprila

Published

24 minutes ago

on

April 1, 2026

By

Zvaničnici Kongresa najavili obraćanje kralja Čarlsa III, događaj deo državne posete SAD krajem aprila

Britanski kralj Čarls III održaće obraćanje pred zajedničkim zasedanjem oba doma američkog Kongresa u Vašingtonu 28. aprila, saopštili su najviši američki kongresni lideri. Njegovo obraćanje biće deo šire državne posete Sjedinjenim Američkim Državama, koja je planirana u periodu od 27. do 30. aprila.

U zajedničkom pismu upućenom kralju, lideri Predstavničkog doma i Senata naveli su da će obraćanje predstavljati priliku da se istakne vizija budućnosti odnosa između SAD i Ujedinjenog Kraljevstva, kao i da se potvrdi saveznički karakter veza dve zemlje. U pismu se navodi da „obraćanje Kongresu pruža jedinstvenu priliku za razmenu stavova o posebnom odnosu i za ponovno potvrđivanje savezništva u ovom značajnom trenutku istorije“.

Obraćanje britanskog monarha dolazi u godini kada Sjedinjene Države obeležavaju 250 godina od proglašenja nezavisnosti. Lideri Kongresa su istakli da događaj ima poseban značaj jer se, kako je navedeno, „američki eksperiment u demokratiji u velikoj meri oslanja na britansku tradiciju iz koje je proistekao“.

Prethodni put kada se jedan član britanske kraljevske porodice obratio američkom Kongresu bio je 1991. godine, kada je kraljica Elizabeta II održala govor pred zakonodavcima. Lideri u pismu podsećaju na taj događaj i navode da je, prema rečima kraljice, odnos Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva „izrastao u jedno od najvažnijih partnerstava u savremenoj istoriji, zasnovano ne samo na zajedničkim interesima, već i na duhu demokratije“.

Tokom predstojeće državne posete, kralj Čarls III imaće priliku da se susretne sa američkim zvaničnicima i učestvuje u svečanim događajima povodom jubileja američke nezavisnosti. Ovo će biti prva državna poseta kralja Čarlsa III Sjedinjenim Državama od njegovog stupanja na presto. Prethodno je kraljica Elizabeta II, njegova majka, takođe imala državne posete SAD tokom svoje vladavine.

Obraćanje kralja Čarlsa III Kongresu deo je tradicije visokih diplomatskih poseta i razmene između dve zemlje. Zvaničnici navode da će događaj dodatno naglasiti dugogodišnje partnerstvo i zajedničke vrednosti koje povezuju SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Pročitaj još

Svet

Cene goriva u SAD dostigle 4,06 dolara po galonu usled sukoba u Iranu

Prema podacima američkog automobilskog udruženja, prosečna cena goriva nastavila je rast zbog poremećaja u svetskoj naftnoj ponudi

Published

59 minutes ago

on

April 1, 2026

By

Prema podacima američkog automobilskog udruženja, prosečna cena goriva nastavila je rast zbog poremećaja u svetskoj naftnoj ponudi

Prosečna cena benzina u Sjedinjenim Američkim Državama dostigla je 4,06 dolara po galonu 1. aprila 2026. godine, prema najnovijim podacima Američkog automobilskog udruženja (AAA). Ovaj porast dolazi nakon što su dan ranije cene premašile granicu od 4 dolara, što je najviša vrednost od avgusta 2022. godine.

Glavni razlog rasta cena goriva je nastavak sukoba u Iranu, koji utiče na globalnu ponudu nafte. Prema izveštajima, rat u Iranu je doveo do poremećaja u transportu nafte kroz moreuz Hormuz, kroz koji prolazi oko petina svetske nafte. Analiza Lloyd’s List Intelligence navodi da je većina brodova koji sada prolaze kroz ovaj strateški prolaz povezana sa Iranom, dok je komercijalni saobraćaj značajno smanjen.

Prema podacima, cena benzina je 0,05 dolara viša nego prethodnog dana, 1,08 dolara viša nego pre mesec dana i 0,86 dolara viša nego u istom periodu prošle godine. Cena dizela na isti datum iznosila je 5,49 dolara po galonu. Ovi podaci ukazuju na rast od 36% u prosečnoj ceni benzina od početka sukoba.

Prema američkoj Administraciji za energetske informacije, nafta Brent čini oko 51% ukupne cene galona benzina u SAD, što znači da promene na svetskom tržištu direktno utiču na potrošače.

U kontekstu trenutne situacije, američki predsednik Donald Tramp izjavio je za lokalne medije da očekuje pad cena goriva kada se sukob završi. Bela kuća je saopštila da će predsednik održati obraćanje u sredu uveče, tokom kojeg će izneti najnovije informacije o situaciji u Iranu. Portparolka Bele kuće Karolin Levitt je putem društvenih mreža navela da će predsednik u obraćanju pružiti ažurirane informacije o sukobu i naporima za postizanje sporazuma.

Zbog trenutne blokade moreuza Hormuz i neizvesnosti na svetskom tržištu, stručnjaci očekuju da će cene goriva ostati na povišenom nivou dok se ne pronađe rešenje za trenutni sukob. Situacija na Bliskom istoku nastavlja da značajno utiče na ekonomske tokove i svakodnevni život građana u Sjedinjenim Državama, a dalje promene u cenama zavisiće od razvoja događaja u regionu.

Pročitaj još

Svet

Većina brodova kroz Ormuski moreuz tokom sukoba povezana sa Iranom, pokazuju podaci

Prema analizi pomorskih podataka, brodovi povezani sa Iranom čine većinu tranzita kroz Ormuski moreuz od početka vojnih operacija

Published

1 hour ago

on

April 1, 2026

By

Prema analizi pomorskih podataka, brodovi povezani sa Iranom čine većinu tranzita kroz Ormuski moreuz od početka vojnih operacija

Većina brodova koji su prošli kroz Ormuski moreuz tokom aktuelnog sukoba između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana povezana je sa Iranom, navodi se u analizi kompanije za pomorske podatke Lloyd’s List Intelligence. Ova informacija objavljena je nakon što je bivši predsednik SAD, Donald Tramp, prošle nedelje izjavio da mu je Teheran “dao poklon” dopuštajući prolazak osam tankera kroz ovaj strateški prolaz.

Prema navodima Lloyd’s List Intelligence, od 1. marta, dan nakon što su Sjedinjene Države i Izrael pokrenuli zajedničke napade na Iran, 71% brodova koji su uspešno prešli Ormuski moreuz su u vlasništvu Irana, dolaze ili odlaze iz iranskih luka, ili su deo takozvane “senke flote” povezane sa transportom iranske nafte. Ove podatke kompanija je iznela u sredu, ističući da čak i među brodovima koji posluju u skladu sa međunarodnim sankcijama, većina ima neku vezu sa Iranom.

Podaci pokazuju da su brodovi iz “senke flote” činili 88% svih tranzita kroz Ormuski moreuz tokom poslednje nedelje, što je povećanje u odnosu na 83% iz prethodne nedelje. Prema informacijama iz međunarodnog Zajedničkog pomorskog informativnog centra, koji okuplja 47 država, uključujući SAD, u poslednjih sedam dana samo 11 tankera je prešlo moreuz u oba smera.

Kineski brodovi predstavljaju 10% ukupnog broja tranzita, uprkos tome što su zvanične veze između Teherana i Pekinga tokom sukoba delovale prisnije, navodi se u analizi. Pojedini izvori ističu da su dva velika kineska kontejnerska broda, u vlasništvu najveće kineske brodarske kompanije, uspela da prođu kroz moreuz početkom nedelje.

Ormuski moreuz je jedan od najvažnijih pomorskih prolaza na svetu, kroz koji se transportuje značajan deo globalnih naftnih isporuka. Sukobi u regionu poslednjih godina često su uticali na bezbednost i slobodu plovidbe kroz ovaj kanal, dok se međunarodne pomorske snage trude da obezbede stabilnost i nesmetan protok trgovine.

Analiza Lloyd’s List Intelligence, bazirana na podacima iz poslednjeg perioda, ukazuje na promene u obrascima pomorskog saobraćaja uslovljene aktuelnim vojnim i političkim okolnostima. Zvanične reakcije iranskih i američkih vlasti na ove nalaze do sada nisu objavljene. Nije bilo izveštaja o incidentima ili blokadama u poslednjih sedam dana, navodi se u dostupnim podacima.

Pročitaj još

U Trendu