Naučnici analiziraju posledice, zdravstvene vlasti beleže povećan broj preminulih
Tokom poslednje dve sedmice Evropa je bila pogođena izuzetno snažnim toplotnim talasom, koji je prema novim naučnim procenama odgovoran za više od 20.000 smrtnih slučajeva. Prema analizi klimatskog naučnika Kristofera Kalahana sa Univerziteta Indiana, između 22. i 28. juna širom Evrope je zabeleženo 20.390 smrtnih slučajeva povezanih sa ekstremnim vrućinama.
Stručnjaci navode da je registrovani toplotni talas najgori događaj ovakvog tipa na evropskom kontinentu, a da su klimatske promene ključan faktor u njegovom nastanku. Analiza je objavljena na serveru za naučne radove i koristi statistički model za procenu uticaja visokih temperatura na stopu smrtnosti.
Prema izveštajima sa terena, broj preminulih raste od početka toplotnog talasa. U Francuskoj je 23. juna zabeležen najtopliji dan u istoriji merenja, a zdravstvene vlasti su između 24. i 27. juna registrovale više od 1.000 dodatnih smrtnih slučajeva, dok su pogrebne službe u Parizu preopterećene.
Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus istakao je da je Evropa kontinent koji se najbrže zagreva na Zemlji, dvostruko brže od svetskog proseka. “U ovom trenutku 150 miliona ljudi živi pod uticajem ekstremnih vrućina, stotine ljudi su preminule, škole su zatvorene, a elektroenergetski sistemi su pod pritiskom”, naveo je Gebrejesus.
Nadležne institucije nastavljaju sa praćenjem situacije i analizom posledica toplotnog talasa, dok naučnici upozoravaju na sve veće rizike usled klimatskih promena.
