Otvoreni izvori navode prisustvo mina u selu kod Širaza, američka komanda bez komentara, žrtve prijavljene prema iranskim izvorima

Otvoreni izvori i istraživačka grupa Bellingcat izvestili su 27. marta 2026. da su protivtenkovske mine, za koje se veruje da su američke proizvodnje, navodno bačene na područje sela u južnom Iranu, u blizini grada Širaza. Ove informacije se zasnivaju na slikama koje su objavljene na društvenim mrežama, a na kojima se, prema navodima analitičara, vide BLU-91/B mine, za koje tri nezavisna eksperta tvrde da su deo američkog sistema za raspršivanje protivtenkovskih mina.

Državni mediji u Iranu izvestili su da su “eksplozivne naprave” veličine nešto veće od limenke tune bačene iz vazduha na ovo područje, kao i da je deo tih naprava eksplodirao nakon što su ih stanovnici pokušali da pomere. Prema izveštaju iranske državne televizije, nekoliko osoba je izgubilo život usled eksplozije ovih sredstava. Građani su pozvani da ne dodiruju sumnjive predmete i da njihove lokacije prijave nadležnim organima.

Sjedinjene Američke Države, prema rečima portparola Centralne komande, nisu komentarisale navode o upotrebi ovih mina niti su potvrdile njihovu upotrebu na terenu. Novinari na terenu i međunarodni mediji nisu mogli da nezavisno potvrde autentičnost objavljenih fotografija i izveštaja.

Bellingcat je u svom izveštaju naveo da je, prema analizi oružja, jedino američka strana u sukobima u Iranu poznata po posedovanju sistema Gator koji koristi BLU-91/B mine. Ove mine su projektovane da se aktiviraju kada teška vozila, kao što su tenkovi, prođu u njihovoj blizini i poremete magnetsko polje. Richard Weir, savetnik iz oblasti kriza i sukoba pri Human Rights Watch, ukazao je da ove mine mogu biti opasne i za druga vozila, a poseduju i opciju samouništenja, što znači da mogu eksplodirati nekoliko sati ili dana nakon što su bačene.

Weir je naglasio da nije moguće sa sigurnošću predvideti kada ili kako će mine eksplodirati, upozoravajući stanovništvo na opasnost koju predstavljaju. Preporučeno je građanima da ne prilaze potencijalnim minama i da obaveste nadležne službe.

U ovom trenutku, nije moguće nezavisno potvrditi broj žrtava niti sve okolnosti događaja. Sukobi i napetosti u regionu traju već duže vreme, a incidenti s eksplozivnim napravama dodatno komplikuju bezbednosnu situaciju za lokalno stanovništvo.

Međunarodni izvori ističu složenost potencijalne vojne akcije, dok IAEA navodi da Iran i dalje poseduje značajne količine obogaćenog uranijuma

Mogućnost uklanjanja ili uništavanja nuklearnih zaliha u Iranu ocenjuje se među vojnim i međunarodnim izvorima kao jedna od najsloženijih i najrizičnijih vojnih operacija u novijoj istoriji. Prema navodima, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp je više puta isticao eliminaciju iranskih nuklearnih kapaciteta kao ključni cilj aktuelne vojne strategije prema Iranu.

Vojni eksperti ukazuju da bi operacija ovog tipa zahtevala složenu kombinaciju vazdušnih udara i potencijalnog angažovanja kopnenih snaga duboko unutar teritorije Irana. Tokom prethodne godine, Sjedinjene Države su izvele napade na iransku nuklearnu infrastrukturu upotrebom specijalizovanih bombi, koje su osmišljene da dopru do duboko ukopanih objekata. Međutim, prema informacijama Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), Iran nastavlja da raspolaže značajnim količinama visoko obogaćenog uranijuma.

IAEA navodi da Iran ima oko 972 funte uranijuma obogaćenog do 60%, što se smatra korakom ispod nivoa potrebnog za izradu nuklearnih bojnih glava. Iz organizacije ističu da bez postizanja diplomatskog rešenja, uklanjanje ili uništavanje ovog materijala predstavlja ozbiljan izazov. U izveštajima se navodi da bi isključivo vojni pristup, koji podrazumeva direktnu intervenciju na terenu, bio jedina preostala opcija ukoliko ne dođe do dogovora diplomatskim putem.

Analitičari smatraju da bi operacija ovog obima podrazumevala značajne rizike, kako zbog konfiguracije i zaštite iranskih nuklearnih objekata, tako i zbog potencijalnih posledica po regionalnu bezbednost. Takođe, postoji mogućnost da bi zalihe mogle biti dodatno zaštićene ili premeštene u slučaju najave vojne akcije, što dodatno otežava potencijalnu realizaciju ovakve misije.

U prethodnim izveštajima, međunarodni izvori navode da je deo iranske nuklearne infrastrukture već bio meta vazdušnih udara, ali da su ključni materijali ostali neuništeni ili su premešteni. Trenutno, nema potvrde o daljim napadima ili pokušajima fizičkog uklanjanja obogaćenog uranijuma sa teritorije Irana.

S obzirom na kompleksnost i potencijalne posledice, stručnjaci ističu da bi svaka vojna operacija ovog tipa zahtevala pažljivu procenu i međunarodnu koordinaciju, dok diplomatska rešenja ostaju prioritetna za većinu aktera.

Američki zvaničnici najavljuju isplatu plata zaposlenima u TSA, što bi moglo dovesti do smanjenja gužvi na aerodromima

Redovi na kontrolnim punktovima bezbednosti na aerodromima širom Sjedinjenih Američkih Država značajno su produženi tokom poslednjih dana usled delimične obustave rada državnih organa i izostanka isplata zaposlenima u Upravi za bezbednost saobraćaja (TSA). Prema navodima zvaničnika, problemi sa dužinom čekanja mogli bi da se smanje u danima nakon što službenici dobiju zaostale plate.

Predsednik SAD je 26. marta 2026. godine naložio Ministarstvu za unutrašnju bezbednost da odmah započne isplatu plata zaposlenima u TSA. Ministarstvo je potvrdilo da je proces isplate pokrenut, te da se očekuje da već od ponedeljka, 30. marta, zaposleni počnu da primaju sredstva.

Ova odluka doneta je u trenutku dok Kongres još uvek razmatra predlog budžeta za Ministarstvo za unutrašnju bezbednost. Prema informacijama iz američkog parlamenta, Senat je usvojio predlog, dok je Predstavnički dom najavio glasanje o sopstvenom predlogu budžeta u najskorijem roku.

Tokom trajanja delimične obustave rada, veliki broj zaposlenih u TSA radio je bez primanja, što je rezultiralo povećanim brojem izostanaka sa posla i otkazima. Prema podacima Ministarstva za unutrašnju bezbednost, stopa izostanaka dostigla je 12% na dan 26. marta, dok je više od 500 službenika napustilo radna mesta tokom aktuelne krize.

Stručnjaci iz oblasti putovanja navode da bi redovi na aerodromima mogli da se skrate u roku od nekoliko dana do dve nedelje nakon što se plate isplate. Prethodno iskustvo iz slične situacije pokazalo je da je do smanjenja izostanaka dolazilo ubrzo nakon što su sredstva uplaćena zaposlenima.

Jedan od stručnjaka iz sektora putovanja naveo je da se očekuje brzo vraćanje na uobičajeni nivo rada nakon što se reše finansijska pitanja. Ipak, zbog velikog broja otkaza, potpuni povratak na stanje pre obustave rada može potrajati nešto duže, jer je potrebno vreme za popunjavanje radnih mesta.

Ovo je drugi put u poslednjih godinu dana da je zbog neusvajanja budžeta došlo do prekida isplate plata zaposlenima u TSA, što je uticalo na funkcionisanje američkih aerodroma. Zvaničnici su apelovali na putnike da pre putovanja provere stanje na aerodromima i planiraju dodatno vreme za prolazak kroz bezbednosne kontrole.