Tim astronoma potvrdio prisustvo slanih oblaka na planetarnom telu udaljenom 57 svetlosnih godina, otkriće objavljeno u naučnom časopisu
Astronomi sa Univerziteta Nortvestern upotrebili su svemirski teleskop Džejms Veb kako bi proučavali planetarno telo poznato kao ‘ružičasta planeta’ ili GJ504b, udaljeno 57 svetlosnih godina od Zemlje. Prema navodima istraživača, u atmosferi ovog objekta otkriveni su oblaci formirani od soli, što do sada nije bilo zabeleženo kod sličnih tela. Otkriće je objavljeno u naučnom časopisu The Astronomical Journal.
GJ504b, otkriven 2013. godine, klasifikovan je kao planetarni masivni saputnik, što znači da može biti džinovska egzoplaneta ili mali braon patuljak koji kruži oko zvezde slične Suncu. Temperatura na površini ovog objekta iznosi oko 288 stepeni Celzijusa (550 stepeni Farenhajta), što je znatno niže u poređenju sa tipičnim egzoplanetama koje često dostižu i do 1.000 stepeni Celzijusa. Naučnici navode da je ovako niska temperatura rezultat starosti GJ504b, procenjene na između 2,5 i 4 milijarde godina, budući da se masivna planetarna tela hlade tokom vremena.
Vođa istraživanja, Aneesh Baburaj, izjavio je da je prisustvo slanih oblaka bilo neočekivano. “Bilo smo iznenađeni jer su teorijski modeli predviđali mogućnost postojanja slanih oblaka u atmosferama objekata sa temperaturom između 260 i 370 stepeni Celzijusa, ali takvi tragovi do sada nisu primećeni”, naveo je Baburaj. Naučnici su ranije pretpostavljali da bi oblaci soli mogli da postoje u atmosferama planetarnih saputnika sa nižim temperaturama, ali do ovog istraživanja nije bilo konkretnih potvrda.
GJ504b ima procenjenu masu 25 puta veću od mase Jupitera. Njegova relativno niska temperatura i starost predstavljaju izazov za posmatranje, pa je upotreba napredne opreme poput svemirskog teleskopa Džejms Veb bila ključna za detekciju ovih oblaka. Istraživači navode da će dalja posmatranja i uporedne analize sličnih objekata doprineti boljem razumevanju atmosferskih procesa na planetarnim telima izvan Sunčevog sistema.
Ovo otkriće otvara nova pitanja o sastavu i dinamici atmosfera masivnih egzoplaneta i braon patuljaka, kao i o hemijskim procesima koji se dešavaju na ovako niskim temperaturama. Naučnici planiraju nastavak istraživanja kako bi utvrdili da li su slični oblaci prisutni i na drugim objektima sličnih karakteristika.
