Obaveštajni podaci ukrajinskog GUR-a otkrivaju sve veće tenzije među moskovskim rukovodstvom zbog rata u Ukrajini.

Prema poslednjim obaveštajnim podacima ukrajinskog GUR-a, “raskol u Kremlju” postaje sve izraženiji, a unutrašnje podele unutar moskovskog rukovodstva ozbiljno utiču na tok rata u Ukrajini. Analize ukazuju na formiranje najmanje dve suprotstavljene struje među vodećim akterima ruske politike. Jedna struja insistira na nastavku vojnih operacija, dok druga aktivno traži mogućnost prekida neprijateljstava kroz pregovore. Ove podele postaju vidljive u samom vrhu vlasti i izazivaju dodatne tenzije u političkom životu Rusije.

Predstavnik Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine, Vadim Skibicki, istakao je da se unutar Kremlja formiraju jasno suprotstavljeni pogledi na nastavak sukoba u Ukrajini. Dok deo elite podržava nastavak rata bez kompromisa, drugi deo sve češće zagovara pregovore kao način za okončanje sukoba. Ovakva podela, prema Skibickom, pokazuje rastuće unutrašnje tenzije koje dovode u pitanje privid političkog jedinstva pod kontrolom Vladimira Putina.

Strah režima od destabilizacije i pad podrške elitama

Obaveštajni podaci govore da je ruski režim sve zabrinutiji zbog mogućnosti unutrašnje destabilizacije. Pored toga, Putin pokazuje sve veći oprez prema uticaju i resursima vodećih ruskih oligarha. Prema Skibickom, pad podrške prodržavnim partijama vidi se kao “jasan signal” da društveno i ekonomsko nezadovoljstvo utiče na političku stabilnost. Zbog toga, ruska vlast pažljivo prati promene raspoloženja u elitama i društvu.

Osim toga, GUR preporučuje zapadnim partnerima da preciznije identifikuju delove ruske elite koji su spremni na pregovore. Prema njihovim saznanjima, važno je razlikovati aktere koji teže okončanju sukoba od onih koji insistiraju na njegovom nastavku. Ovakav pristup može imati značajan uticaj na dalji razvoj situacije i međunarodne pregovore oko rata u Ukrajini.

Ekonomija i rat: posledice dugotrajnog konflikta

Raskol u Kremlju dodatno je pojačan dugotrajnim ratom, ekonomskim sankcijama i tehnološkom izolacijom. Ovakve okolnosti, prema GUR-u, narušavaju vitalne interese privatnog i državnog kapitala u Rusiji. Štaviše, jačanje pregovaračke struje unutar elite pokazuje da deo političkog vrha sve više prepoznaje potrebu za promenom strategije. Ipak, unutrašnje podele u ruskoj eliti ostaju prepreka za brzo rešenje sukoba.

U međuvremenu, izveštaji GUR-a osvetljavaju ranjivost vladajuće strukture u Moskvi. Ističe se da bi nastavak unutrašnjih tenzija mogao imati dugoročne posledice na političku i ekonomsku stabilnost zemlje. Konačno, ukrajinska strana smatra da je međunarodna zajednica suočena sa složenom elitnom strukturom u Rusiji, a budući razvoj događaja zavisiće upravo od toga kako se raskol u Kremlju bude dalje razvijao.

Planirano ispitivanje hiperzvučnog sistema Avangard nije izvedeno, iako su sve pripreme bile završene i oblasti zatvorene.

Planirano probno lansiranje ruske hiperzvučne rakete Avangard sa poligona Dombarovski u Orenburškoj oblasti, koje je trebalo da se održi između 3. i 5. septembra, izostalo je iz nepoznatih razloga. Iako su oblasti duž projektovane putanje projektila ka poligonu Kura na Kamčatki unapred bile zatvorene za saobraćaj, a stanovnici Tjumenske oblasti dobili zvanična upozorenja o mogućnosti pada krhotina, najavljeno testiranje rakete Avangard nije realizovano, prema saopštenju.

Ovaj izostanak probnog lansiranja baca dodatno svetlo na aktuelne izazove sa kojima se suočava ruski program strategijskog naoružanja. Poslednje uspešno lansiranje sistema Avangard zabeleženo je u decembru 2018. godine, kada je predsednik Vladimir Putin javno predstavio ovaj sistem kao oružje bez presedana, ističući njegovu mogućnost da dostigne brzine do 27 maha. Međutim, u poslednjih sedam godina nije bilo novih potvrđenih testova, iako je Avangard zvanično uveden u upotrebu u okviru ruskih strateških snaga.

Zašto je testiranje rakete Avangard izostalo?

Iako je najava uključivala opsežne bezbednosne mere duž cele planirane putanje, uključujući zatvaranje vazdušnog prostora i upozorenja stanovnicima, lansiranje hiperzvučne rakete Avangard sa lokacije Dombarovski nije izvedeno. Zvanični razlozi za otkazivanje nisu saopšteni, a prema procenama, ovaj neuspeh pokreće značajna pitanja o operativnoj spremnosti i pouzdanosti ruskih naprednih balističkih sistema.

Pre svega, stručna javnost ističe da je svaki ovakav proces izuzetno složen i povezan sa brojnim tehničkim i logističkim izazovima. Ipak, otkazivanje najavljenog testiranja, naročito nakon što su sve bezbednosne procedure sprovedene, ukazuje na moguće tehničke ili organizacione poteškoće koje zahtevaju dodatnu analizu.

Avangard u ruskoj strategiji: domet, broj i značaj

Sistem Avangard, prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira, zvanično je uveden u operativnu upotrebu i procenjuje se da Rusija raspolaže sa ukupno 12 ovih sistema, sa dometom od oko 10.000 kilometara. Iako je Avangard zamisljen kao ključni deo strategijskog odvraćanja, poslednji javno potvrđen test dogodio se još 2018. godine.

Otkazivanje opsežno pripremanog testa, posebno u trenutku kada su sve bezbednosne mere bile primenjene, otvara ozbiljna pitanja o tehničkoj spremnosti i održavanju ovog sistema. S druge strane, stručnjaci naglašavaju da su u pitanju izuzetno kompleksni projekti i da slične situacije nisu retkost ni u drugim državama koje razvijaju napredno strategijsko naoružanje.

Kakve su implikacije za ruski odbrambeni program?

Neuspeh testiranja rakete Avangard ponovo pokreće debatu o pouzdanosti i održivosti sličnih sistema u realnim uslovima. Ipak, ruske vlasti u zvaničnim saopštenjima naglašavaju da je Avangard i dalje deo operativnog arsenala. U međuvremenu, međunarodni posmatrači nastavljaju da prate situaciju, posebno imajući u vidu značaj hiperzvučnog naoružanja za globalnu ravnotežu snaga.

U zaključku, izostanak najavljenog testiranja hiperzvučnog sistema Avangard pokazuje kompleksnost razvoja ovakvih tehnologija. Pored toga, testiranje rakete Avangard ostaje tema od velikog značaja za analitičare i stručnu javnost, s obzirom na to da će dalji razvoj događaja imati uticaj na procenu ruskih strategijskih kapaciteta.

Bivši britanski premijer reagovao na napad u blizini Poljske i apelovao na Zapad da zamrznutu rusku imovinu preda Ukrajini.

Oštra reakcija bivšeg britanskog premijera Boris Džonson usledila je nakon što je izveden napad na stacionarnu ukrajinsku lokomotivu u blizini poljske granice. Ovaj napad ponovo je skrenuo pažnju na napad nadomak poljske granice i izazvao raspravu o bezbednosti ukrajinske saobraćajne infrastrukture. Džonson je istakao da su napadi na železnice deo šire strategije koja pogađa ključnu logistiku Ukrajine. On je podsetio da je od početka sukoba više od 1.700 radnika ukrajinskih železnica izgubilo život, naglašavajući ozbiljnost situacije.

Džonson je svoju reakciju dodatno usmerio na međunarodnu zajednicu, posebno na zemlje Zapada. Istakao je da napad nadomak poljske granice šalje jasnu poruku o pokušaju opstrukcije transportnih koridora između Ukrajine i teritorije NATO-a. Prema njegovim rečima, zaštita železničkih čvorišta postaje prioritet, zbog čega je pozvao na bržu isporuku sistema protivvazdušne odbrane. Na taj način, kako je naveo, može se smanjiti rizik za civile i radnike u saobraćajnoj infrastrukturi.

Predlog za predaju zamrznute ruske imovine

Centralna poruka koju je Džonson izneo tiče se potrebe da Zapad pređe sa pukog zamrzavanja na potpunu konfiskaciju ruske državne imovine. On je naveo da se više od 140 milijardi evra nalazi blokirano u belgijskim bankama, a još oko 10 milijardi funti u Londonu. Prema njegovom mišljenju, sredstva iz tih fondova trebalo bi direktno da budu upotrebljena za jačanje odbrane i obnovu Ukrajine.

Takođe, Džonson je pozvao britansku vladu da preuzme liderstvo u ovom procesu i pokaže odlučnost. Prema njegovom tumačenju, ovakav korak poslao bi snažan signal solidarnosti sa Ukrajinom i pokazao da međunarodna zajednica ne pristaje na udare po civilnoj infrastrukturi.

Važnost podrške Zapada i otpornost Ukrajine

Nakon trodnevne posete Kijevu, Džonson je izjavio da je pobeda Ukrajine nesporna kada se uzme u obzir otpornost stanovništva i vojske. Ipak, naglasio je da brzina okončanja sukoba zavisi isključivo od spremnosti saveznika da pruže odgovarajuću podršku. “Naša odgovornost je da se zamrznuta sredstva usmere u pravcu koji će omogućiti obnovu i zaštitu Ukrajine”, poručio je Džonson.

Osim toga, prema njegovoj izjavi, udari na položaje u blizini granice sa Poljskom pokazuju koliko su transportni koridori važni za održavanje veza sa Zapadom. On je stoga ponovo pozvao na međunarodnu solidarnost i konkretne mere koje prevazilaze dosadašnje sankcije.

Odjek i mogući naredni koraci

Apel Borisa Džonsona mogao bi imati uticaja na rasprave unutar evropskih i britanskih institucija. Međutim, prelazak sa zamrzavanja na konfiskaciju imovine zahtevaće dodatne pravne i političke korake. U međuvremenu, napad nadomak poljske granice ostaje simbol šireg bezbednosnog izazova za Ukrajinu i njene partnere. Takođe, Džonsonova poruka o potrebi za bržom i odlučnijom podrškom može uticati na dalji tok međunarodnih razgovora o pomoći Ukrajini.