Duvanski gigant koristi solarnu elektranu za pokrivanje trećine energetskih potreba, podržavajući održivost i lokalnu privredu

BAT Vranje AD Vranje pustio je u rad solarnu elektranu sa 1.806 panela na krovu fabrike u Vranju. Očekuje se da nova elektrana pokrije 30 procenata ukupnih potreba fabrike za električnom energijom. Ovaj projekat predstavlja jednu od prvih velikih industrijskih solarnih investicija u regionu, čime BAT jača konkurentnost i doprinosi lokalnoj ekonomiji.

Prema rečima Katalin Dragut, direktorke kompanije BAT Vranje AD Vranje, otvaranje solarne elektrane ima strateški značaj za održivost poslovanja. „Ulaganjem u obnovljivu energiju, naše ciljeve održivosti pretvaramo u konkretna dela. Na taj način dodatno se usklađujemo sa strategijom i ciljevima BAT grupe, istovremeno jačajući konkurentnost naše fabrike. Kao jedan od prvih velikih industrijskih projekata ove vrste u regionu, nadamo se da će ova inicijativa inspirisati i druge da ubrzaju svoje programe održivosti. Zahvalni smo našim partnerima i lokalnim vlastima na podršci i saradnji, jer su omogućile da ovaj važan korak postane stvarnost“, izjavila je Dragut.

Solarna elektrana u Vranju: konkretne uštede i uticaj na zajednicu

Postavljanjem 1.806 solarnih panela, BAT očekuje da smanji troškove za električnu energiju i poveća energetsku nezavisnost fabrike u Vranju. Ova investicija značajno doprinosi zelenoj tranziciji industrije u južnoj Srbiji. Kao rezultat, fabriku karakteriše veća otpornost na promene cena električne energije na tržištu, što može imati pozitivan uticaj na dugoročnu stabilnost poslovanja.

Gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković naglasio je da su gradske službe blisko sarađivale sa stručnjacima BAT-a tokom realizacije projekta. On je ukazao na to da su slične solarne elektrane već postavljene na krovu gradske uprave, dva vrtića, školama i drugim javnim objektima. „Puštanje u rad solarne elektrane dodatno potvrđuje da smo na zajedničkom putu ka održivom razvoju naše lokalne zajednice, unapređenju zaštite životne sredine, kao i sprovođenju mera korišćenja obnovljivih izvora energije. Pre 23 godine, BAT je došao u naš grad i deo je privrednog i društvenog života. Zahvaljujem na brojnim akcijama i donacijama, kao i projektima koje smo zajedno realizovali“, izjavio je Milenković.

Održivost i lokalni ekonomski razvoj kroz obnovljive izvore energije

Implementacija solarne elektrane na krovu fabrike u Vranju deo je šire strategije BAT grupe za unapređenje održivosti i smanjenje ugljeničnog otiska. Takođe, ovakav potez može biti primer drugim industrijskim subjektima u regionu, podstičući ih da ubrzaju svoje programe u oblasti obnovljivih izvora energije. Povrh toga, BAT-ova fabrika ima važnu ulogu za lokalnu zajednicu, jer zapošljava značajan broj ljudi i doprinosi razvoju privrede juga Srbije.

Korišćenje solarne energije omogućava fabriki u Vranju da smanji zavisnost od tradicionalnih energetskih izvora. Očekuje se da ovakve inicijative pozitivno utiču i na ekološki bilans i na finansijsku stabilnost preduzeća. U kontekstu globalnih trendova, ulaganja u obnovljive izvore energije postaju standard za velike kompanije koje žele da održe konkurentnost i ispune zahteve regulatora i potrošača.

Vlada Hrvatske povećala cene benzina, dizela i plavog dizela za šest centi, dok je tečni gas skuplji za pet centi po kilogramu

Gorivo u Hrvatskoj beleži novo poskupljenje, nakon što je Vlada Hrvatske odlučila da od ponoći poveća cene svih vrsta goriva. Cena benzina sada iznosi 1,73 evra po litru, što je povećanje od šest centi. Dizel je takođe poskupeo za šest centi i sada košta 1,85 evra po litru, dok litar plavog dizela, koji se koristi u poljoprivredi, dostiže cenu od 1,40 evra.

Odluka o povećanju cena goriva u Hrvatskoj doneta je na telefonskoj sednici Vlade i važiće u narednih sedam dana. Prema zvaničnom saopštenju, tečni gas za spremnike sada je skuplji za pet centi i prodaje se po ceni od 1,38 evra po kilogramu. Gas u bocama, s druge strane, dostiže cenu od 1,95 evra po kilogramu.

Detalji o cenama i poređenje sa Srbijom

Nova cena benzina od 1,73 evra po litru predstavlja povećanje od šest centi u odnosu na prethodnu nedelju. Isto povećanje beleže i dizel i plavi dizel. U poređenju sa situacijom u Srbiji, gde se cene nisu menjale na poslednjem preseku, benzin BMB95 i dalje košta 1,75 evra (205 dinara) po litru, dok je evrodizel 1,99 evra (234 dinara) po litru. Kao rezultat toga, razlika u cenama goriva između Hrvatske i Srbije ostaje mala, ali je trend poskupljenja izraženiji u Hrvatskoj.

Osim toga, cene tečnog gasa u Hrvatskoj takođe beleže rast, što dodatno utiče na troškove potrošača i privrede. Plavi dizel, koji je ključan za poljoprivredne proizvođače, sada je skuplji nego prethodne nedelje, što može imati posledice po troškove proizvodnje u tom sektoru. Pored toga, povećanje cena gasa za domaćinstva i industriju može uticati na ukupne troškove života i poslovanja.

Tržišni kontekst i implikacije za potrošače

Vlada Hrvatske donela je ovu odluku u trenutku kada se na svetskim berzama beleže visoke cene nafte, ali ne i rekordne vrednosti. Nafta se kreće blizu 110 dolara po barelu, što doprinosi pritisku na cene goriva u regionu. Međutim, ograničenja cena i poreske olakšice, koje su ranije bile na snazi, nisu uspele da spreče novo poskupljenje.

Kratkoročno, ova promena direktno utiče na troškove transporta, logistike i poljoprivrede u Hrvatskoj. S druge strane, u Srbiji su do 13. septembra važile niže akcize na gorivo, što je privremeno ublažilo rast cena. Ipak, ukoliko se trend povećanja svetskih cena nafte nastavi, može se očekivati pritisak i na domaće tržište, iako za sada nema najava promena cena u Srbiji.

Povećanje cena goriva u Hrvatskoj može imati šire posledice za potrošače i privredu, posebno ako se sličan trend nastavi i u narednim nedeljama. Troškovi prevoza, poljoprivredne proizvodnje i distribucije robe mogli bi dodatno porasti, što bi se odrazilo i na finalne cene za građane.

Tunis postaje drugi svetski proizvođač, ali njegovo maslinovo ulje flaširaju Španija, Italija i SAD, dok premium segment raste kroz nezavisne brendove

Tunisko maslinovo ulje čini 86 odsto izvoza ove zemlje tokom sezone 2025/2026, ali se uglavnom prodaje u rinfuzi i završava pod etiketama stranih brendova. Većina izvoza odlazi u Španiju, Italiju i Sjedinjene Američke Države, gde se tunisko ulje meša sa lokalnim i flašira. Kao rezultat, oznaka “proizvedeno u Tunisu” retko se vidi na globalnom tržištu maslinovog ulja.

Prema podacima tuniskog proizvođača OLYFO, Tunis je predviđen da postane drugi najveći proizvođač maslinovog ulja na svetu. Međutim, domaći proizvođači najčešće ostaju u ulozi dobavljača sirovine po nižim cenama. Sara Ben Romdane, osnivačica brenda KAÏA, ističe da Tunis ima više stabala maslina nego stanovnika, ali da je njegov doprinos svetskom tržištu često potcenjen. Ograničen pristup finansiranju i visoki troškovi proizvodnje navode uzgajivače da prodaju rod unapred španskim i italijanskim otkupljivačima.

Vrednosni lanac i uticaj kolonijalnog nasleđa

Fadhel Kaboub, tuniski ekonomista, naglašava da kontrolu nad vrednosnim lancem imaju zapadni otkupljivači i brendovi. Zbog istorijskog kolonijalnog nasleđa, Tunis i dalje pretežno izvozi sirovo maslinovo ulje, dok premijum deo zarade ostaje van zemlje. Cena ulja je često niska u odnosu na kvalitet i količinu, jer se određuje unapred. Takva situacija produbljuje siromaštvo u ruralnim oblastima, gde radnici, uglavnom žene, rade u teškim i neretko nebezbednim uslovima. Berači se često prevoze u kamionima za robu i stoku, što je tokom prethodne decenije izazvalo brojne nesreće i smrtne slučajeve.

Zbog toga raste broj nezavisnih proizvođača koji žele da plasiraju tunisko maslinovo ulje kao premium proizvod. Sara Ben Romdane je tokom pandemije investirala u stoletne masline svoje porodice i razvila brend KAÏA. Za pet godina, ovo ulje se plasiralo u delikatesne prodavnice i restorane u Francuskoj, Velikoj Britaniji i SAD. KAÏA snabdeva oko 100 prodavnica i 50 restorana u Francuskoj, uključujući i one sa Mišlenovom preporukom. Potražnja raste iako je cena pola litra u SAD 34,99 dolara. Ben Romdane zapošljava 50 žena i plaća ih isto kao muškarce, što je izuzetak u Tunisu.

Šansa za promenu kroz udruživanje i premium segment

Sve više nezavisnih proizvođača nastoji da poveća vidljivost tuniskog maslinovog ulja i omogući održiviji prihod za proizvođače i radnike. Kaboub smatra da bi udruživanje ovih proizvođača omogućilo ozbiljniji nastup na svetskom tržištu i ulazak na police supermarketa, ne samo delikatesnih radnji. Iako je tunisko maslinovo ulje dominantno prisutno kao sirovina za strane brendove, ovi novi modeli mogu doprineti stvaranju dodate vrednosti u zemlji porekla.

Pored toga, uspeh brenda KAÏA pokazuje da je plasman premium proizvoda moguć uz fokus na kvalitet, poreklo i društvenu odgovornost. To otvara prostor tuniskim proizvođačima da ostvare veću zaradu i poboljšaju uslove za radnike. Na taj način, Tunis može preći sa izvoza sirovine na izvoz brendiranih i prepoznatljivih proizvoda sa oznakom “proizvedeno u Tunisu”.