Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti angažovali dodatno osoblje, rizik za SAD ocenjen kao nizak

Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) saopštili su da su podigli odgovor na epidemiju ebole u Demokratskoj Republici Kongo na najviši, nivo 1, koji je rezervisan za kritične vanredne situacije. Kako je istaknuto, rizik od širenja bolesti u Sjedinjenim Američkim Državama ocenjuje se kao nizak.

CDC je ovim potezom omogućio raspoređivanje najvećeg mogućeg broja osoblja za reagovanje, kako bi se podržale mere suzbijanja epidemije u pogođenim područjima. Prema zvaničnim informacijama, do sada je 19 članova CDC osoblja upućeno da pomogne timovima na terenu u Africi, dok više od 125 ljudi radi u sklopu kancelarija CDC-a u Kongu i Ugandi i ministarstvima zdravlja obe zemlje.

Rukovodilac za incidente CDC-a na ebolu, doktor Satiš Pilaj, izjavio je da CDC pruža i finansijsku podršku partnerima na terenu, kao i obuku za 25 lokalnih terenskih epidemiologa u oblastima koje su teško dostupne američkom osoblju.

Prema poslednjim podacima, u Kongu je od izbijanja epidemije ebole zaraženo više od 1.200 ljudi. Do sada je u toj zemlji preminula 321 osoba, dok je u susednoj Ugandi zabeleženo 20 smrtnih slučajeva.

Vlasti pokrenule istragu, potvrđeno oštećenje vojne fabrike u Krasnooktjabrskom okrugu

Snažne eksplozije odjeknule su tokom noći 27. juna u Volgogradu, kada je vojni objekat pogođen raketama, saopšteno je iz lokalnih izvora. Prema navodima, napad je bio usmeren na fabriku Titan-Barikadi, jedno od najvažnijih ruskih postrojenja za proizvodnju raketnih sistema, a povređeno je deset osoba.

Kako se navodi, eksplozije i požar su izazvali uzbunu među stanovnicima, a nadležni su izdali upozorenje na raketnu opasnost za celu Volgogradsku oblast. Na snimcima sa društvenih mreža vidi se dim koji se nadvio iznad Krasnooktjabrskog okruga, gde se nalazi pomenuta fabrika.

Guverner Volgogradske oblasti Andrej Bočarov potvrdio je da su tokom noći ukrajinski “brzi vazdušni ciljevi” pogodili grad i oštetili proizvodne objekte jednog preduzeća. Nije precizirao ime fabrike, ali je istakao da su požari lokalizovani i da stambene zgrade nisu oštećene. Povređenima je ukazana medicinska pomoć i svi su van životne opasnosti.

Istragu o napadu sprovode nadležne službe, dok su snimci događaja geolocirani u Moskovskoj ulici, oko 6,5 kilometara od fabrike. Prema analizi, napad je izveden krstarećim raketama dugog dometa “Flamingo”. Ukrajinska strana se nije zvanično oglasila povodom ovog događaja.

Fabrika Titan-Barikadi je jedno od vodećih preduzeća ruskog vojno-industrijskog kompleksa, a napad je izazvao zabrinutost građana i pojačane mere bezbednosti u Volgogradskoj oblasti.

“Preduzimamo sve neophodne mere kako bismo zaštitili stanovništvo i sanirali posledice napada. Istraga je u toku”, izjavio je guverner Andrej Bočarov.

Nezavisni istraživači analiziraju hiljade stranica dokumenata, javnost se suočava sa uznemirujućim informacijama

Istoričar Nemanja Blagojević izjavio je da javnost ne treba da očekuje brza otkrića povodom slučaja Džefrija Epstajna, jer je u pitanju ogromna količina dokumentacije čija analiza još traje. Kako je saopšteno, istraživanje Epstajnovih dokumenata sada je pretežno u rukama nezavisnih istraživača, dok se američke državne institucije time više javno ne bave.

Prema rečima Blagojevića, reč je o oko trista terabajta materijala koji sadrži hiljade dokumenata, što predstavlja obiman zadatak za proučavanje. On navodi da na forumima postoje analize najkontroverznijih podataka, ali da sadržaj mnogih dokumenata izaziva teške emocije i uznemirenost kod ljudi.

“Ljudi nisu spremni za ono što piše u Epstajnovim dokumentima. Za obične ljude cela ta afera bila je kratak trenutak, dok je analiza u toku i trajaće godinama”, rekao je Blagojević. On je istakao da mnogi istraživači izbegavaju da objave određene informacije zbog straha od posledica, jer su u dokumentima pomenuta moćna imena.

Govoreći o potencijalnom uticaju političkih i poslovnih elita, Blagojević je naveo da okupljanja najuticajnijih ljudi sveta izazivaju pitanja o ciljevima i uticaju na globalne događaje. On je dodao da su priče o moćnim grupama i njihovoj kontroli prisutne decenijama.

Blagojević smatra da bi razvoj veštačke inteligencije mogao ubrzati otkrivanje podataka, jer napredni sistemi već omogućavaju brzu analizu velikih količina dokumenata. “U budućnosti će mnoge tajne biti otkrivene zahvaljujući istraživačima koji koriste nove tehnologije, a ne državnim institucijama”, ocenio je on. Prema njegovim rečima, javnost će postepeno saznati više detalja iz dosijea.