Bela kuća potvrdila nominaciju, očekuje se razmatranje u Senatu; Blanš trenutno obavlja dužnost vršioca dužnosti državnog tužioca

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp uputio je 8. juna 2026. godine zvaničnu nominaciju Toda Blanša za funkciju državnog tužioca, potvrđeno je iz Bele kuće. Ova odluka dolazi nakon što je Blanš od aprila ove godine obavljao funkciju vršioca dužnosti, nakon smene prethodne državne tužiteljke Pam Bondi.

Prema zvaničnim informacijama, Bela kuća je u ponedeljak formalno prosledila Blanšovu kandidaturu Senatu na razmatranje. Prethodno je predsednik Tramp tokom večere u Ružičnjaku Bele kuće najavio da će predložiti Blanša za ovu poziciju, što je objavljeno i putem saopštenja zamenika šefa kabineta Bele kuće.

Todd Blanš je, pre nego što je preuzeo mesto vršioca dužnosti državnog tužioca, više od godinu dana bio zamenik državnog tužioca. U toj ulozi nadgledao je sve krivične i bezbednosne aktivnosti Ministarstva pravde. Njegovo imenovanje na najvišu funkciju u Ministarstvu pravde sada zavisi od potvrde u Senatu.

Neki američki senatori iz Republikanske stranke, koji će napustiti Kongres u januaru, izrazili su rezervisanost prema nominaciji. Senator Tom Tilis iz Severne Karoline izjavio je prošle nedelje da još nije doneo konačnu odluku o podršci Blanšu i da će ključni faktor biti stav kandidata o nezavisnosti Ministarstva pravde.

Proces potvrde u Senatu može potrajati, a konačan ishod zavisiće od rasprava i glasanja u nadležnim odborima. Tokom prethodnih nominacija na ovu funkciju, često su vođene opsežne rasprave o prioritetima i načinu vođenja Ministarstva pravde.

Blanš je tokom dosadašnjeg rada u Ministarstvu pravde bio angažovan na pitanjima nacionalne bezbednosti i rukovodio timovima u nekoliko značajnih istraga. Dalji razvoj situacije zavisiće od odluke Senata, koji će razmatrati njegovu kandidaturu u narednom periodu.

Američka administracija zahteva od evropskih država da deo vojnih sredstava usmere na zamenu kineske opreme, dok Nemačka i Španija izražavaju zabrinutost zbog ekonomskih posledica

Administracija Sjedinjenih Američkih Država pojačava pritisak na evropske članice NATO saveza sa ciljem da deo svojih budžeta za odbranu usmere na uklanjanje i zamenu kineske tehnološke opreme iz ključne infrastrukture. Tokom sastanka iza zatvorenih vrata u Briselu, američki koordinator za odnose sa Kinom sugerisao je evropskim diplomatama da koriste finansijski okvir NATO-a za finansiranje ove operacije. Poseban akcenat stavljen je na Nemačku, od koje se traži da povuče konkretne poteze na svom tržištu.

Prema novom dogovoru u okviru Alijanse, članice NATO-a planiraju da do 2035. godine izdvajaju do pet odsto bruto domaćeg proizvoda za odbranu, pri čemu je 1,5 odsto namenjeno zaštiti kritične infrastrukture. Američka strana traži da se upravo ovaj deo budžeta koristi za eliminaciju kineskog hardvera, za koji se navodi da može sadržati sisteme za obaveštajne aktivnosti.

Ovaj zahtev naišao je na otpor u Evropi zbog značajne zavisnosti od kineskih dobavljača, koji trenutno pokrivaju između 30 i 40 odsto evropske 5G mrežne infrastrukture. Zamena opreme predstavljala bi jedan od najobimnijih i najskupljih tehnoloških projekata do sada.

Vlade Nemačke i Španije ukazale su na rizike od ekonomske odmazde Kine, koja je značajan trgovinski partner, kao i na potencijalne poremećaje u domaćim telekomunikacionim mrežama. Prema zvaničnim izjavama, Vašington je povezao dalju razmenu poverljivih informacija i vojnu saradnju sa zahtevom za potpunom čistotom lanaca snabdevanja.

Predstojeći samiti NATO-a biće prilika za evropske lidere da odluče da li će udovoljiti američkim zahtevima za tehnološko odvajanje od Kine ili rizikovati slabljenje zapadnog bezbednosnog sistema zbog zadržavanja kineske opreme.

Netanjahu najavio nastavak izraelske odbrane u slučaju novih napada, situacija na severnom frontu mirna

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu obratio se javnosti povodom poslednjih dešavanja na Bliskom istoku, ističući da su Iran i Hezbolah slabiji nego ikada ranije, dok je Izrael na vrhuncu svoje moći. U svom govoru, Netanjahu je naveo da je nakon intenzivne razmene vatre tokom prethodna 24 časa naredio masovne vazdušne udare na ciljeve u Bejrutu i širom Irana, ali je trenutno obustavio napade jer je druga strana zaustavila svoja dejstva.

Netanjahu je naglasio da su Iran i Hezbolah pokušali da lansiranjem projektila sa teritorije Libana i Irana na Izrael nametnu novu vojnu dinamiku, ali da to nije dozvoljeno. “To se nije dogodilo i neće se dogoditi pod mojom stražom”, rekao je Netanjahu, dodajući da je izraelska vojska delovala protiv terorističkih ciljeva u Bejrutu i širom Irana kao odgovor na napade. Premijer je poručio vlastima u Teheranu da je trenutni mir privremen i da će Izrael odgovoriti “strahovitom i nadmoćnom silom” ukoliko dođe do novih napada.

Govoreći o severnom frontu, Netanjahu je podsetio na planove Hezbolaha za invaziju na Galileju i napade na izraelske gradove sa velikim brojem projektila, napominjući da su ti pokušaji osujećeni i da je vođa organizacije Hasan Nasrala eliminisan. Izraelske snage, prema njegovim rečima, nastavljaju sa uništavanjem terorističke infrastrukture u južnom Libanu, a poseban akcenat stavljen je na otkrivanje i uništavanje masivnih podzemnih objekata na području grebena Bofor.

Netanjahu je naglasio da su otkriveni podzemni lavirinti neslućenih razmera i da Izrael koristi sva sredstva za odbranu. U širem kontekstu, premijer je podsetio da je pre godinu dana Izrael preduzeo preventivne mere protiv razvoja iranskog nuklearnog programa, tvrdeći da je time otklonjena neposredna nuklearna pretnja. Na kraju obraćanja, Netanjahu je istakao da Izrael koristi svoje pravo na samoodbranu u punom obimu i da o svim koracima redovno razgovara sa američkim predsednikom Donaldom Trampom. Izrazio je uverenje da će Izrael, uz jedinstvo i odlučnost, uspeti da povrati potpunu bezbednost na severu države.