Američka svemirska agencija potvrdila nove ugovore za isporuku opreme, prvi moduli planirani pre sletanja astronauta

NASA je najavila sklapanje ugovora sa više američkih kompanija za izradu i isporuku lendera, lunarnih vozila i dronova, u okviru prve faze izgradnje baze na Mesecu. Ovi ugovori su dodeljeni nekoliko nedelja nakon rekordnog preleta misije Artemis II oko Meseca, sa ciljem da oprema stigne pre planiranog sletanja astronauta u okviru Artemis III misije, koje je predviđeno za 2028. godinu.

Prema saopštenju NASA, kompanija Blue Origin biće zadužena za isporuku para lendera koji će transportovati lunarne terenske automobile do regije u blizini južnog pola Meseca. Vozila će biti proizvedena od strane firmi Astrolab i Lunar Outpost. Takođe, kompanija Firefly Aerospace, koja je prethodne godine uspešno izvela sletanje na Mesec, biće odgovorna za isporuku prvih dronova na lunarno tlo.

NASA je na ovaj način započela realizaciju prve faze razvoja stalne infrastrukture na Mesecu, usmerene na podršku budućim posadama i raznim naučnim istraživanjima. Cilj je da ovakva oprema bude spremna i pozicionirana pre nego što posade Artemis programa slete na površinu Meseca.

Tokom misije Artemis II u aprilu, četvoročlana posada je obletela Mesec i dostigla udaljenost veću od one koju su dostizale posade tokom Apolo programa krajem 1960-ih i početkom 1970-ih godina. Za narednu godinu planirana je misija Artemis III, tokom koje će astronauti u Zemljinoj orbiti izvesti testno spajanje kapsule Orion sa lenderima u razvoju, koje razvijaju kompanije Blue Origin i SpaceX.

Testovi u okviru Artemis III predviđaju jedno ili dva pristajanja lendera u orbiti oko Zemlje, što je konceptualno slično ranijoj misiji Apolo 9 iz 1969. godine, kada su kapsula i lender testirani u orbiti pre samog sletanja na Mesec. Ove nove faze deo su dugoročnog plana NASA za stalno prisustvo na Mesecu i pripremu za buduća istraživanja.

NASA nije objavila tačne rokove za dostavu svih komponenti, ali je navedeno da je cilj da oprema stigne pre sletanja posade. Kompanije uključene u projekte ističu da je razvoj lunarnih vozila i dronova važan za podršku radu astronauta i sprovođenje naučnih eksperimenata na lunarnom tlu.

Prva faza izgradnje baze i testiranja novih sistema smatra se ključnom za budući razvoj stalnog uporišta na Mesecu, što bi moglo omogućiti duža istraživanja i pripremu za eventualne misije ka Marsu.

Pentagon pristao na povećanje cene Starlink usluga za vojne dronove, traži alternativne dobavljače

Kompanija Spejseks, u vlasništvu Ilona Maska, postigla je dogovor sa američkim Ministarstvom odbrane o korišćenju satelitske mreže Starlink u vojnim operacijama protiv Irana, saopštili su zvanični izvori. Pentagon je bio prinuđen da prihvati značajno povećanje cene po terminalu nakon višenedeljnih pregovora.

Sukob je izbio kada je Spejseks zatražio da se mesečna naknada za korišćenje Starlink terminala na američkim kamikaza-dronovima LUCAS poveća sa 5.000 na 25.000 dolara, uz obrazloženje da vojska koristi napredniji nivo usluge od prethodno ugovorenog. Vojni zvaničnici su u početku odbijali zahtev, navodeći da se skuplji paket odnosi na avione, a ne na dronove koji sistem koriste privremeno.

Nakon dužih pregovora, Ministarstvo odbrane SAD pristalo je na uslove kompanije, što je rezultiralo udvostručenjem troškova po dronu LUCAS. Zvanično je saopšteno da je dogovor postignut kako bi se osigurala neometana komunikacija tokom operacija.

U međuvremenu, Spejseks je ponudio Pentagonu i novi sistem satelitske komunikacije za mobilne telefone, koji bi omogućio građanima Irana da zaobiđu tamošnje internet blokade. Cena ovog sistema iznosi 500 miliona dolara za pokretanje i dodatnih 100 miliona dolara mesečno za održavanje. Ministarstvo odbrane nije želelo da komentariše navedene iznose, ali je zvanično potvrđeno da se razmatraju i drugi potencijalni dobavljači satelitskih komunikacija.

Prema dostupnim podacima, Starlink sa oko 10.000 satelita trenutno predstavlja najveću svetsku satelitsku mrežu, čime ima ključnu ulogu u savremenim vojnim operacijama.

Kineski ministar spoljnih poslova poručio u Njujorku da bez podrške UN nema legitimnosti

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji izjavio je danas u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku da svaki mogući mirovni sporazum između Sjedinjenih Američkih Država i Irana mora biti predložen Savetu bezbednosti UN radi dobijanja potpune legitimnosti i autoriteta. On je odgovarajući na pitanja novinara istakao da međunarodna zajednica mora biti uključena u proces postizanja trajnog mira, a ne samo dve strane.

“Kada se postigne sporazum, on treba da bude podnet na odobrenje Savetu bezbednosti UN, kako bi dobio legitimitet i autoritet”, izjavio je Vang Ji, prenose izvori iz Njujorka. Kina trenutno predsedava Savetom bezbednosti i naglašava da ovo telo snosi ključnu odgovornost za međunarodni mir i bezbednost.

Ministar je dodao da Kina podržava sve napore za postizanje primirja i pozdravlja angažovanje posrednika u pregovorima između SAD i Irana. On je takođe poručio da je potrebno poštovati ulogu Ujedinjenih nacija kao globalnog foruma za rešavanje sličnih pitanja.

“Savet bezbednosti mora preuzeti svoje odgovornosti u ovom procesu”, naglasio je Vang Ji. Istakao je i da je Kina u potpunosti posvećena mirnom rešavanju sporova putem dijaloga i međunarodnog prava.

Zvaničnici iz Njujorka navode da se razgovori o mogućem sporazumu između SAD i Irana nastavljaju, a uloga UN biće u fokusu narednih diplomatskih susreta.