Zvaničnici navode da je novi vrhovni vođa Irana u dobrom zdravlju i da politički sistem funkcioniše bez smetnji

Ministar spoljnih poslova Irana Abas Arakči izjavio je da vrhovni vođa Modžtaba Hamnei normalno obavlja svoje dužnosti i da su tvrdnje iz Vašingtona o njegovom ranjavanju netačne. Arakči je istakao da je politički sistem Irana stabilan i ukorenjen u društvu, te da nema nikakvih problema sa zdravstvenim stanjem novog vrhovnog vođe.

U intervjuu za američku televiziju, Arakči je odbacio navode američkog ministra odbrane Pita Hegseta da je Hamnei teško povređen i “verovatno unakažen”, naglašavajući da su zvaničnici Irana juče viđeni među građanima na ulicama. “Oni iznose mnogo takvih tvrdnji. Juče su, na primer, govorili da su svi iranski zvaničnici u bunkerima, a ceo svet je mogao da vidi našeg predsednika, predsednika parlamenta i druge na ulicama među građanima koji su demonstrirali”, rekao je Arakči.

Prema njegovim rečima, Modžtaba Hamnei je juče poslao svoju poruku i nastavlja da obavlja dužnosti u skladu sa ustavom Islamske Republike Irana. Arakči je dodao da politički sistem Islamske Republike ne zavisi od jedne osobe ili male grupe ljudi, već da su državne institucije dobro uspostavljene i funkcionišu.

“Naš sistem ne zavisi od jedne osobe ili male grupe ljudi. Sve je na svom mestu”, zaključio je ministar.

Poreski savetnici upozoravaju na mogućnost retroaktivnog oporezivanja povratnika, dok institucije prate situaciju

Brojni bogati britanski državljani koji napuštaju region Persijskog zaliva usled ratnih dešavanja privremeno borave u Irskoj i Francuskoj, izbegavajući povratak u Veliku Britaniju zbog straha od visokih poreskih obaveza, saopšteno je iz poreskih izvora. Poreska i carinska uprava Velike Britanije (HMRC) upozorava da bi povratak tokom tekuće fiskalne godine mogao dovesti do oporezivanja ne samo tekućih prihoda, već i kapitalne dobiti ostvarene tokom odsustva iz zemlje.

Prema navodima poreskih savetnika, mnogi britanski državljani koji su prethodno živeli u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i okolnim državama, traže smernice o mogućnosti produženja boravka van zemlje za dodatnih 60 dana, pozivajući se na odredbu o “vanrednim okolnostima”. Međutim, stručnjaci ukazuju da je malo verovatno da će HMRC prihvatiti ratne okolnosti kao osnov za izuzetak, za razliku od perioda pandemije kada je takva mogućnost postojala.

Nimeš Šah, izvršni direktor konsultantske firme, izjavio je da se proteklih nedelja značajan broj građana interesovao za napuštanje Emirata, ali je upozorio da ne očekuju olakšice: “Ne mogu da zamislim da HMRC ovde može da pokaže mnogo saosećanja zbog njihove situacije”, naveo je Šah. On je dodao da britanske vlasti smatraju da su pojedinci sami birali da žive u inostranstvu kako bi izbegli domaće poreske obaveze.

Jedan vlasnik firme iz Britanije izjavio je da trenutno boravi u Dablinu i da ne planira povratak u London pre isteka fiskalne godine, kako bi izbegao dodatno oporezivanje: “Rado ću da platim porez na dohodak i porez na investicije sledeće godine, ali ne želim da prodaja preduzeća od pre mnogo godina potpadne pod porez na kapitalnu dobit u Velikoj Britaniji”, rekao je on.

Prema zvaničnim podacima, broj dana koje pojedinac može provesti u Velikoj Britaniji bez sticanja poreskog rezidentstva zavisi od njegovih veza sa zemljom, uključujući mesto stanovanja i članove porodice. Za većinu koji su napustili Britaniju poslednjih godina, ovaj broj iznosi do 45 dana godišnje, dok pojedini, u zavisnosti od okolnosti, mogu boraviti do 183 dana. Poreski savetnici naglašavaju da bi čak i nekoliko dodatnih dana provedenih u zemlji moglo dovesti do globalnog oporezivanja prihoda i dobiti, pa preporučuju oprez prilikom planiranja povratka.

Ukrajinski ambasador potvrdio zahtev Izraela, razgovor sa Zelenskim još nije održan zbog zauzetosti

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu uputio je zahtev za razgovor sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim radi proširenja saradnje u oblasti protivvazdušne odbrane, saopštio je ukrajinski ambasador u Izraelu. Prema rečima ambasadora Jevhenija Kornjučuka, izraelska strana je prenela ovaj zahtev, ali do razgovora još nije došlo zbog ograničenja u rasporedu učesnika. Očekuje se da bi sastanak mogao biti održan početkom naredne nedelje, ukoliko to dozvole obaveze zvaničnika. Inicijativa Izraela dolazi u trenutku kada ta zemlja razmatra iskustva Ukrajine u obaranju iranskih bespilotnih letelica, sa ciljem uspostavljanja bliže bilateralne saradnje u ovom sektoru. Kornjučuk je izrazio nadu da će skoriji razgovori doprineti unapređenju zajedničkih napora u oblasti bezbednosti.