Lokalne vlasti sprovode istragu, povređenih nema, vatrogasci i dalje gase požar

Međunarodni aerodrom u Kuvajtu bio je rano jutros meta napada bespilotnom letelicom, što je izazvalo snažnu eksploziju i požar na jednom od rezervoara za gorivo, saopštile su nadležne službe. Incident se dogodio u ranim jutarnjim časovima 1.4.2026. godine, a prema zvaničnim informacijama, nije bilo povređenih ni poginulih.

Prema navodima lokalnih vlasti, gusti crni dim nadvio se nad aerodromskim kompleksom, dok su vatrogasne ekipe odmah izašle na teren i započele gašenje požara kako bi sprečile dalje širenje vatre na putničke terminale. “Vatrogasne jedinice su na terenu i ulažu maksimalne napore da stave požar pod kontrolu i spreče njegovo širenje na putničke terminale”, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Preliminarna istraga ukazuje da je napad izveden dronom, a lokalni izvori sumnjaju da iza incidenta stoje militantne grupe iz Iraka koje imaju podršku Irana, iako zvanični Teheran nije preuzeo odgovornost. Nadležne službe trenutno prikupljaju dokaze na mestu događaja i ispituju sve okolnosti napada.

“Istraga je u toku, a svi resursi su angažovani kako bi se utvrdile sve relevantne činjenice ovog incidenta”, saopštili su iz nadležnih organa. Ovaj događaj dolazi u trenutku pojačanih tenzija u regionu, a međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj situacije.

Ministar odbrane Fedorov najavio prelazak na ratovanje bespilotnim letelicama sa većim dometom i stabilnom vezom

Ukrajinski ministar odbrane Mihailo Fedorov saopštio je da ukrajinska vojska ulazi u novu fazu korišćenja bespilotnih letelica, fokusiranu na dalekometne udare i veću otpornost na elektronsko ometanje. Testiranje novih generacija dronova održano je na poligonu ‘Brave1’, gde je 18 timova demonstriralo sposobnosti letelica projektovanih da lete na veće udaljenosti, nose veći teret i održavaju stabilnu vezu pod intenzivnim elektronskim napadima.

Prema zvaničnim informacijama, cilj tehnološke evolucije je omogućiti lansiranje dronova sa bezbednih lokacija, precizno pogađanje ciljeva i uspešan povratak letelice u bazu. Tokom testiranja, dronovi su izvodili zadatke na udaljenosti od 20 kilometara, pri čemu su konstantno bili izloženi pokušajima ometanja signala, ali su uspešno izvršili zadatke i vratili se. Do sada je gubitak veze zbog neprijateljskog ometanja predstavljalo ozbiljan izazov za upotrebu dronova na većim distancama.

Jedan od glavnih proboja u ovoj fazi je napredna komunikaciona tehnologija, koja omogućava da operateri zadrže potpunu kontrolu nad letelicama bez obzira na pokušaje ometanja signala. Ministar Fedorov je naglasio značaj stabilne veze kao temelja uspešnih operacija bespilotnim letelicama, ističući da je to ključ za budući razvoj i masovnu upotrebu ovih sistema u odbrambene svrhe.

“Stabilna veza sa dronom čak i u uslovima intenzivnog ometanja predstavlja osnovu za uspešnu upotrebu bespilotnih letelica i omogućava izvođenje preciznih udara na velikim udaljenostima”, naveo je Fedorov u zvaničnoj izjavi.

Vlasti Kine i Pakistana ulažu diplomatske napore, predlažući hitno primirje i deblokadu Ormuskog moreuza

Kina i Pakistan su predstavili zajednički plan od pet tačaka sa ciljem zaustavljanja rata u Iranu, saopšteno je iz diplomatskih izvora. Plan uključuje hitno primirje, kao i deblokadu strateški važnog Ormuskog moreuza, a inicijativa dolazi nakon sastanka ministara spoljnih poslova dve zemlje u Pekingu.

Kako je navedeno, ministar spoljnih poslova Pakistana posetio je Kinu kako bi zatražio podršku za diplomatske napore svoje zemlje, koja poseduje nuklearno oružje, u cilju omogućavanja pregovaračkog rešenja za okončanje sukoba na Bliskom istoku. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova istaklo je da Peking i Islamabad ulažu nove napore za uspostavljanje mira u regionu.

Prema dostupnim informacijama, Kina do sada nije pokazivala oštriju reakciju na rat u Iranu, ali aktuelna kriza nosi rizik za industrijski sektor te zemlje, posebno zbog mogućih poremećaja u snabdevanju naftom. Strahuje se da bi produženi sukob mogao imati dugoročne posledice na kinesku privredu, koja zavisi od stabilnosti globalnog tržišta.

Rat u Iranu ugrožava ekonomske interese Kine, posebno stabilnost koju predsednik Si Đinping smatra prioritetom za održavanje rasta i izvoza. U svetlu rasta cena benzina i neizvesnosti na tržištu, zvanični Peking pojačava diplomatske aktivnosti sa ciljem postizanja primirja.

Kineska vlada je i ranije pokušavala da preuzme ulogu posrednika u mirovnim procesima na Bliskom istoku, ali je do sada imala ograničen uspeh. Tokom 2023. godine, Kina je posredovala u obnovi diplomatskih odnosa između Saudijske Arabije i Irana.

“Zajednički napori Kine i Pakistana predstavljaju važan korak ka smirivanju situacije i obnavljanju stabilnosti u regionu”, navodi se u zvaničnoj izjavi diplomatskih izvora.