Vlada Jermenije usvojila ključni zakon, prvi bilateralni samit sa Evropskom unijom održan u Jerevanu

Jermenija je zvanično pokrenula proces približavanja Evropskoj uniji nakon što je decenijama svoju bezbednost i ekonomiju oslanjala na saradnju sa Ruskom Federacijom. Odluka je usledila posle događaja iz 2023. godine, kada je Nagorno-Karabah prešao pod kontrolu Azerbejdžana, a Moskva nije reagovala na očekivani način, što je izazvalo nezadovoljstvo među građanima i rukovodstvom Jermenije.

Premijer Jermenije, Nikol Pašinjan, pokrenuo je politiku otvaranja novih izbora za međunarodnu saradnju, što prethodni lideri nisu činili. U tom pravcu, usvojen je zakon kojim je započet proces integracije u Evropsku uniju, a kao posledica toga održan je prvi bilateralni samit između Jermenije i Evropske unije u Jerevanu. Na samitu je potpisan sporazum o partnerstvu u povezivanju, sa ciljevima jačanja trgovinske razmene, otvaranja novih radnih mesta i ekonomske stabilizacije regiona.

Ovaj istorijski zaokret Jermenije izazvao je, prema izvorima, burne reakcije u Moskvi, koja je godinama bila glavni snabdevač energentima i politički zaštitnik Jermenije. Zvaničnici Jermenije istakli su da je novi pravac usmeren ka smanjenju zavisnosti i jačanju nacionalne otpornosti.

“Suočeni sa izostankom očekivane podrške, Jermenija je odlučila da proširi svoje spoljnopolitičke opcije”, navodi se u zvaničnoj izjavi. Dalji koraci podrazumevaju jačanje institucionalne saradnje sa Evropskom unijom i nastavak reformi u skladu sa evropskim standardima.

Zvanični kanali Moskve prebacuju odgovornost za civilne žrtve, spasilačke ekipe na terenu u Kijevu

Više stambenih zgrada, škola i kulturnih objekata u Kijevu pogođeno je u poslednjem talasu vazdušnih napada koje su izvele ruske snage koristeći stotine dronova i balističkih projektila. Napadi su se dogodili tokom prethodnih dana, a prema navodima sa terena, u napadima je došlo do civilnih žrtava i velike materijalne štete. Spasilačke ekipe rade na izvlačenju povređenih iz ruševina.

Uporedo sa napadima, zvanični kanali Moskve i prokremljanski mediji vode intenzivnu propagandnu kampanju u kojoj odgovornost za razaranja prebacuju na ukrajinsko rukovodstvo. U javnim izjavama navodi se da Kijev produžava patnju sopstvenog stanovništva odbijanjem pregovora pod ruskim uslovima, dok se takođe ističe teza da je šteta na civilnoj infrastrukturi posledica delovanja ukrajinske protivvazdušne odbrane.

“Ovakva strategija preusmeravanja krivice i širenja dezinformacija predstavlja prepoznatljiv model modernog informacijskog ratovanja”, ukazali su analitičari. Cilj je, kako navode, da se stvori informativni šum i zamagli jasna linija između agresora i žrtve.

Zvaničnici Kijeva ističu da su napadi bili usmereni na gusto naseljene urbane četvrti, sa ozbiljnim posledicama po civilno stanovništvo i infrastrukturu. Dok traju spasilačke aktivnosti, građani Kijeva ostaju pod stalnom pretnjom novih napada i sirena za vazdušnu opasnost.

“Informacioni rat vodi se paralelno sa fizičkim sukobom, a dezinformacije se koriste kao sredstvo za uticaj na percepciju odgovornosti za stradanja”, navodi se u zvaničnoj izjavi.

Ukrajinski Centar za strateške komunikacije navodi da su ove sedmice širene lažne vesti o nuklearnoj bezbednosti i ukrajinskom rukovodstvu

Ukrajinski Centar za strateške komunikacije objavio je najnoviju analizu o aktivnostima ruskih propagandnih kanala, navodeći da je tokom ove nedelje zabeleženo širenje pet značajnih dezinformacija usmerenih na destabilizaciju ukrajinskog društva i diskreditaciju zvaničnika. Prema saopštenju Centra, najveći akcenat stavljen je na tvrdnje o incidentima u nuklearnoj elektrani Zaporožje, navodnim napadima bespilotnim letelicama i lažima o privatnom životu ukrajinskih lidera.

Jedan od ključnih narativa ove nedelje bio je pokušaj da se prikaže kako je Ukrajina napala sopstveno nuklearno postrojenje, što su ukrajinske institucije oštro demantovale i ocenile kao opasnu informacijsku operaciju. U zvaničnom saopštenju naglašava se da ukrajinske snage nemaju interes da ugroze sopstvenu infrastrukturu, dok su Južne odbrambene snage potvrdile da nemaju podatke o takvom incidentu.

Takođe, na društvenim mrežama pojavio se snimak koji navodno prikazuje fizički otpor sportista prema radnicima teritorijalnih centara za regrutaciju. Analizom Centra ustanovljeno je da je video snimljen na teritoriji pod kontrolom ruskih snaga i da je plasiran s ciljem da podstakne tenzije i diskredituje proces mobilizacije u Ukrajini.

Među dezinformacijama izdvojena je i vest da je prva dama Ukrajine, Olena Zelenska, navodno napustila zemlju sa 66 miliona evra u gotovini i zlatom. Centar navodi da je ova informacija potekla sa proruskih naloga i da nije potkrepljena dokazima, dok je Zelenska nastavila javne aktivnosti u Ukrajini.

Kremlj je, prema Centru, ponovo pokrenuo narative o navodnoj ilegalnoj prodaji ukrajinske dece radi trgovine organima i predaji istopolnim porodicama na Zapadu, bez ikakvih dokaza. Ukazuje se i na to da upravo Rusija sistemski deportuje ukrajinsku decu sa okupiranih teritorija, zbog čega postoje međunarodne optužnice.

Konačno, među propagandnim tvrdnjama pojavila se i izjava političara Viktora Medvedčuka da je siromaštvo u Ukrajini posledica proevropske politike, dok Centar ističe da su ekonomski problemi pre svega rezultat ruske vojne agresije.

“Analiza svih dostupnih materijala ukazuje na koordinisano širenje dezinformacija s ciljem destabilizacije i dehumanizacije ukrajinskog društva”, navodi se u saopštenju Centra za strateške komunikacije.