Connect with us

Svet

Savezni sud dozvolio proširenje ubrzanih deportacija na celoj teritoriji SAD

Američki apelacioni sud odobrio širenje primene ubrzanog procesa deportacije, potvrđeno od strane nadležnih institucija

Published

3 hours ago

on

Foto Izvor: Pexels / Mark stebnicki

Američki apelacioni sud odobrio širenje primene ubrzanog procesa deportacije, potvrđeno od strane nadležnih institucija

Savezni apelacioni sud u Sjedinjenim Američkim Državama doneo je odluku kojom se omogućava nadležnim organima da prošire primenu ubrzanog postupka deportacije na celu teritoriju zemlje. Ova odluka, doneta glasovima većine sudija u Apelacionom sudu okruga Kolumbija, omogućava Ministarstvu za unutrašnju bezbednost (DHS) sprovođenje proširenih mera u okviru politike ubrzanog udaljavanja sa teritorije SAD, navode izvori iz sudskih dokumenata.

Pre izmene koja je sada dozvoljena, politika ubrzanih deportacija odnosila se uglavnom na područja u blizini granica i na osobe koje nisu mogle da dokažu boravak duži od dve nedelje na teritoriji SAD. Najnovijom odlukom sud je omogućio zvaničnicima da ubrzani proces primene u bilo kom delu zemlje, sa ciljem udaljavanja onih koji ne mogu da dokažu prisustvo u SAD duže od dve godine.

Odluka je doneta nakon što je prethodno, u avgustu 2025. godine, jedan federalni sudija presudio da proširenje ove politike nije u skladu sa pravima na pravičan proces. Međutim, sudska komisija na apelacionom nivou sada je poništila to rešenje, navodeći da Ministarstvo unutrašnje bezbednosti ima ovlašćenja za ovakav vid postupanja.

Predstavnici Ministarstva unutrašnje bezbednosti saopštili su da odluka suda omogućava nastavak sprovođenja politike ubrzanih deportacija, a zvaničnici su naglasili da će se mere primenjivati u skladu sa postojećim zakonima i procedurama. Istakli su i da će proces biti podložan internim i spoljnim kontrolama u cilju očuvanja zakonitosti.

Organizacije za ljudska prava i pojedini pravni zastupnici prethodno su izrazili zabrinutost zbog mogućih posledica proširenja ubrzanih deportacija, ističući potrebu za obezbeđivanjem prava na pravičan proces za sve osobe pogođene ovim merama.

Ova odluka dolazi u trenutku kada su migraciona pitanja visoko na agendi američke administracije. Prethodne promene politike donele su brojne debate o balansu između bezbednosti granica i zaštite osnovnih prava pojedinaca. U narednim mesecima očekuje se dalje praćenje implementacije odluke i eventualnih pravnih izazova.

Nezavisni izvori nisu mogli da potvrde uticaj odluke na broj osoba zahvaćenih ovim postupkom, a zvanične institucije najavile su da će o rezultatima i primeni politika redovno izveštavati javnost.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

AJ Dybantsa izabran kao prvi pik na NBA draftu, Washington Wizards najavili novu eru

Prema zvaničnim informacijama, Washington Wizards su na NBA draftu 2026. godine izabrali AJ Dybantsu, dok klub planira izgradnju tima oko novih pojačanja

Published

21 minutes ago

on

June 24, 2026

By

Prema zvaničnim informacijama, Washington Wizards su na NBA draftu 2026. godine izabrali AJ Dybantsu, dok klub planira izgradnju tima oko novih pojačanja

Košarkaški klub Washington Wizards izabrao je AJ Dybantsu, krilnog igrača sa univerziteta BYU, kao prvog pika na NBA draftu 2026. godine. Draft je održan 23. juna u dvorani Barclays Center u Bruklinu, a ovaj izbor dolazi u trenutku kada se Wizardsi nalaze u procesu obnove tima, nakon što su u prethodnih osam sezona samo jednom uspeli da se plasiraju u plej-of.

Prema informacijama sa drafta, vodstvo Washington Wizardsa razmatralo je mogućnost izbora između Dybantse i Darryna Petersona, beka sa univerziteta Kansas, ali je konačna odluka pala na Dybantsu. Klub iz Vašingtona nastoji da izgradi konkurentan tim u Istočnoj konferenciji, čija je konkurentnost dodatno pojačana poslednjim transferima, uključujući prelazak Giannisa Antetokounmpa iz Milwaukee Bucksa u Miami Heat i osvajanje prve NBA titule New York Knicksa posle više od pet decenija.

Uz Dybantsu, okosnicu budućeg sastava Wizardsa činiće i plejmejker Trae Young, koji je ranije ove nedelje potpisao četvorogodišnji ugovor vredan 212 miliona dolara, kao i centar Anthony Davis, koji je stigao putem razmene u februaru. Klub je javno izrazio očekivanja da će Dybantsa doprineti povratku Wizardsa u borbu za plej-of pozicije.

Poslednji put kada su Wizardsi birali kao prvi na draftu bilo je 2010. godine, kada je izabran John Wall, koji je u kasnijem delu karijere imao problema sa povredama. Navijači očekuju da će Dybantsa ostvariti stabilnu karijeru i doprineti boljim rezultatima kluba.

Stručnjaci procenjuju da će najveće neizvesnosti na ovogodišnjem draftu početi od petog pika, dok se među četiri najviša izbora, pored Dybantse i Petersona, očekuju i Cameron Boozer (Duke) i Caleb Wilson (North Carolina). Očekuje se da će ovi mladi igrači značajno uticati na sastave i strategije klubova u narednim sezonama.

Draft u Bruklinu privukao je pažnju sportske javnosti, a analitičari ističu da će naredne sezone pokazati u kojoj meri će novi igrači, uključujući Dybantsu, uticati na ukupni kvalitet i konkurenciju u NBA ligi.

Pročitaj još

Svet

Savezni sudija u Kaliforniji blokirao hapšenja u imigracionim sudovima

Sud donosi zabranu na sprovođenje politike hapšenja u sudovima, odluka se odnosi na celu zemlju

Published

31 minutes ago

on

June 24, 2026

By

Sud donosi zabranu na sprovođenje politike hapšenja u sudovima, odluka se odnosi na celu zemlju

Savezni sudija u Kaliforniji izdao je zabranu primene više politika bivše administracije SAD, među kojima je i odluka koja je dozvoljavala hapšenja u imigracionim sudovima. Odluka je doneta 23. juna 2026. godine, a prema sudskom dokumentu, sudija P. Kejsi Pits sa Severnog okruga Kalifornije ocenio je da su sporne politike sprovedene bez dovoljno obrazloženja i u suprotnosti sa Zakonom o upravnom postupku.

Politika koja je omogućavala federalnim organima da hapse pojedince koji se pojavljuju pred imigracionim sudijama uvedena je tokom prethodne administracije. Prema navodima iz presude, advokati Agencije za imigraciju i carine (ICE) i Izvršne kancelarije za imigracioni nadzor nisu dali detaljna objašnjenja za uvođenje i sprovođenje ovih mera.

Sudija je u svojoj odluci naveo da ICE ne hapsi pojedince zbog prekršaja koji nisu povezani sa imigracionim postupcima, već su hapšenja bila usmerena na lica protiv kojih su vođeni postupci pred imigracionim sudovima.

Zabranu politike hapšenja u sudovima podržali su i određeni predstavnici zajednice i članovi Kongresa, a prema njihovim navodima, ovakva praksa izazvala je uznemirenost među stanovništvom, a pojedini incidenti zabeleženi su i u hodnicima sudova.

Sudija Pits je istakao da relevantne institucije nisu pružile dovoljno utemeljenja za mere koje su omogućavale ovakva hapšenja, te je zaključio da su politike bile proizvoljne. Odluka suda primenjuje se na teritoriji čitavih Sjedinjenih Država.

Administracija na koju se odnosi presuda nije izdala zvanično saopštenje povodom odluke suda do trenutka objavljivanja ove vesti. Nezavisni pravni stručnjaci navode da bi odluka mogla imati dugoročne posledice na način sprovođenja imigracionih postupaka.

Pročitaj još

Svet

Alan Vilson pobedio u drugom krugu republikanske guvernerske trke u Južnoj Karolini

Prema projekcijama međunarodnih medija, Vilson će predstavljati Republikance na izborima za guvernera u novembru

Published

51 minutes ago

on

June 24, 2026

By

Prema projekcijama međunarodnih medija, Vilson će predstavljati Republikance na izborima za guvernera u novembru

Republikanski kandidat i dosadašnji državni tužilac Južne Karoline, Alan Vilson, proglašen je pobednikom drugog kruga unutarstranačkih izbora za kandidata za guvernera, navode međunarodni mediji. Glasanje je održano u utorak, 23. juna 2026. godine, a Vilson će na jesenjem glasanju predstavljati Republikansku stranku u ovoj saveznoj američkoj državi.

U drugom krugu glasanja, Vilson je ostvario pobedu nad aktuelnom potpredsednicom vlade Južne Karoline, Pamelom Evet, nakon što nijedan kandidat nije obezbedio više od 50% glasova u prvom krugu. U prvom krugu, održanom mesec dana ranije, Vilson je osvojio 26,2% glasova, dok je Evet imala 28,9%. U istoj trci učestvovalo je još sedam kandidata, uključujući članove Kongresa Ralfa Normana i Nensi Mejs, kao i poslovnog čoveka Roma Redija, koji su eliminisani iz daljeg procesa.

Alan Vilson obavlja dužnost državnog tužioca Južne Karoline od 2010. godine, što ga čini najdugovečnijom osobom na toj poziciji u istoriji države. Osim toga, Vilson je pukovnik u pravnoj službi Nacionalne garde Južne Karoline. Poznat je i po angažovanju u slučaju Aleksa Mardoa, koji je privukao značajnu pažnju javnosti.

Pobeda Vilsona dolazi uprkos tome što je bivši predsednik Sjedinjenih Država, Donald Tramp, početkom maja dao podršku Evet, opisujući je kao „dobru prijateljicu, borca i pobednicu“. Guverner Henri Makmaster, koji je 2018. izabrao Evet za svoju zamenicu, takođe je podržao njenu kandidaturu u drugom krugu. Međutim, nedelju dana pre izbora, Tramp je odlučio da podrži oba kandidata, navodeći da ne želi da favorizuje samo jednog od njih.

Ovaj potez usledio je nakon što je Vilson zabeležio rast podrške u istraživanjima javnog mnjenja. Trampova prethodna podrška u dve druge guvernerske trke nije rezultirala pobedama kandidata koje je podržao. Vilson je takođe dobio podršku Nensi Mejs, koja je nakon ispadanja iz trke javno stala uz Vilsona, što je, prema ocenama analitičara, moglo uticati na birače koji su oklevali oko Trampovog uticaja u stranačkoj politici države.

Nakon završetka unutarstranačke trke, Republička stranka Južne Karoline sada se priprema za novembarske izbore, gde će se Vilson suprotstaviti demokratskom kandidatu, poslaniku Džermenu Džonsonu. Južna Karolina se smatra državom sa pretežnom republikanskom podrškom, a prema dosadašnjim rezultatima, nije izabrala guvernera iz redova Demokratske stranke više od dve decenije.

Pročitaj još

U Trendu