Ruski zvaničnici navode da bi nastavak sukoba mogao dovesti do povećanja broja gladnih za 45 miliona

Zamenik sekretara Saveta bezbednosti Ruske Federacije Aleksandar Maslenjikov upozorio je da nastavak sukoba na Bliskom istoku nosi ozbiljne rizike po globalnu prehrambenu bezbednost, navodi se u zvaničnom saopštenju. Komentar je objavljen nakon što su analize ukazale na moguće poremećaje u snabdevanju hranom, posebno ukoliko se kriza nastavi tokom letnjih meseci.

Prema navodima iz Saveta bezbednosti, sukob oko Irana predstavlja direktan rizik za sigurnost snabdevanja hranom u Rusiji, ali i otvara nove prilike za ruske poljoprivredne proizvođače. Maslenjikov je istakao da evropski poljoprivrednici, usled trenutnih dešavanja, prelaze na nabavku đubriva iz Severne Afrike, Severne Amerike i Rusije.

“U trenutnoj situaciji, Rusija se nalazi u snažnoj poziciji da poveća izvoz hrane ka zemljama Bliskog istoka, kao i Azije, Afrike i Latinske Amerike,” navedeno je u saopštenju Saveta bezbednosti.

Zvaničnici procenjuju da bi, ukoliko se sukobi na Bliskom istoku nastave do leta, mogao uslediti najviši rast globalne inflacije hrane u poslednjih nekoliko godina. Maslenjikov je upozorio da bi produžena kriza mogla dovesti do povećanja broja gladnih ljudi širom sveta za 45 miliona, na ukupno 673 miliona.

Savet bezbednosti Rusije navodi da pokušaji spoljnih sila da veštački destabilizuju prehrambenu bezbednost Rusije nisu isključeni, ali ističe i sposobnost zemlje da prilagodi proizvodnju i izvoz u novim okolnostima.

Policija oduzela vozačku dozvolu na četiri meseca, kazna izrečena zbog prekoračenja brzine u naselju

Žena je kažnjena nakon što je vozila automobil brzinom od 176 kilometara na sat kroz naseljeno mesto u jugoistočnoj Rumuniji, saopštio je policijski inspektorat okruga Konstanca. Incident se dogodio na uskom seoskom putu gde je maksimalno dozvoljena brzina 50 km/h. Policija je navela da je vozačica pokušala da opravda svoj prekršaj tvrdeći da žuri kući da bi spasila kolač koji je ostavila u rerni.

Prema navodima policije, žena je izjavila da je pekla tradicionalni kozunak za Uskrs i da je zbog toga žurila. Saobraćajna patrola odmah je izrekla novčanu kaznu od oko 400 evra (približno 47.000 dinara) i oduzela vozačku dozvolu na period od četiri meseca.

Policijski inspektorat okruga Konstanca saopštio je da je vozačica “testirala granice fizike” vozeći tom brzinom kroz naselje i šaljivo dodao da će sada imati dovoljno vremena kao pešak da unapredi svoje pekarske veštine.

“Brzina je ozbiljan prekršaj, posebno u naseljenim mestima, i ovakva ponašanja ne mogu biti opravdana bilo kakvim razlozima”, navedeno je u saopštenju policije.

Istraga o događaju je završena, a prekršajna sankcija je izrečena u skladu sa važećim zakonima. Nadležni apeluju na sve vozače da poštuju ograničenja brzine i vode računa o bezbednosti svih učesnika u saobraćaju.

Zdravstveni radnici i lokalna zajednica izražavaju zabrinutost zbog privremenog izuzeća industrijskih postrojenja od novih ekoloških standarda

Najveća koksara u Severnoj Americi nalazi se na zapadnoj obali reke Monongahela u Pensilvaniji i predstavlja značajan izvor industrijskih emisija u regionu. Prema navodima istraživača, deca koja pohađaju osnovnu školu u Klertonu, udaljenu oko 1,5 kilometar od fabrike, beleže više stope astme u poređenju sa vršnjacima iz drugih delova države.

Nedavno su stanovnici Klertona i ekološke organizacije očekivali poboljšanja zahvaljujući novom propisu administracije predsednika Bajdena, čija je svrha bila smanjenje zagađenja iz koksnih postrojenja. Međutim, pre nego što su nova pravila stupila na snagu, predsednik Tramp potpisao je odluku kojom se svih 11 koksnih fabrika u Sjedinjenim Državama, uključujući i onu u Klertonu, izuzima od primene tih standarda na dve godine.

Predstavnici Trampove administracije naveli su da ove mere imaju za cilj da podrže domaću industriju i očuvaju radna mesta, dok su istovremeno podržavali populističke inicijative usmerene na unapređenje zdravlja stanovništva i zaštite životne sredine. Ipak, zdravstveni radnici i istraživači ističu da bi privremeno izuzeće moglo dovesti do povećanja broja bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha i većih troškova lečenja za lokalnu zajednicu.

Prema navodima istraživača, u školama koje se nalaze u blizini velikih industrijskih postrojenja u Pensilvaniji primećene su više stope respiratornih oboljenja među decom. Lokalni stanovnici i ekološki aktivisti izražavaju zabrinutost da bi produženo izlaganje industrijskim emisijama moglo imati dugoročne posledice na zdravlje stanovništva u regionu.

Pored zdravstvenih pitanja, deo javnosti ukazuje i na moguće političke posledice ovih odluka. Analitičari smatraju da bi promena ekološke politike mogla uticati na raspoloženje glasača, posebno među onima koji podržavaju inicijative za unapređenje javnog zdravlja i zaštite životne sredine. Iako predstavnici administracije navode ekonomske razloge za privremeno izuzeće pojedinih industrijskih postrojenja, deo zdravstvenih i ekoloških stručnjaka smatra da je potrebno pronaći dugoročno rešenje koje će istovremeno štititi i privredu i zdravlje građana.

Nezavisni izvori napominju da su diskusije o balansu između ekonomske koristi i zaštite životne sredine prisutne u javnosti duži vremenski period. Sagovornici iz lokalne zajednice navode da će pratiti uticaj aktuelnih mera na kvalitet vazduha i zdravlje stanovništva tokom narednih godina.