Savet Evropske unije odlučio o produženju mera, sankcije i dalje obuhvataju oko 2.600 pojedinaca i entiteta

Savet Evropske unije produžio je danas individualne sankcije Rusiji za još šest meseci, do 15. septembra 2026. godine, navodi se u zvaničnom saopštenju. Odluka se odnosi na pojedince i entitete odgovorne za podrivanje teritorijalnog integriteta, suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine, a mere su prvobitno uvedene nakon vojne invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine.

Važeće restriktivne mere uključuju zabranu putovanja za fizička lica, zamrzavanje imovine i zabranu stavljanja finansijskih sredstava ili drugih ekonomskih resursa na raspolaganje osobama i organizacijama koje se nalaze na listi sankcija. Prema saopštenju Saveta Evropske unije, individualne sankcije i dalje će se primenjivati na oko 2.600 pojedinaca i pravnih subjekata.

U okviru revizije sankcija, Savet EU je doneo odluku da ne produži mere za dve osobe, dok je sa liste uklonjeno pet preminulih lica. Zvaničnim tekstom, koji su podržala 25 šefa država ili vlada Evropske unije, potvrđena je kontinuirana i nepokolebljiva podrška nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru međunarodno priznatih granica.

„Evropska unija će, u koordinaciji sa partnerima i saveznicima, nastaviti da pruža sveobuhvatnu političku, finansijsku, ekonomsku, humanitarnu, vojnu i diplomatsku podršku Ukrajini i njenim građanima“, navodi se u saopštenju Saveta EU.

Unija ističe odlučnost da zadrži i pojača pritisak na Rusiju kako bi doprinela okončanju sukoba u Ukrajini i pokrenula ozbiljne pregovore usmerene ka postizanju mira. Sankcije, koje su značajno proširene nakon februara 2022. godine, imaju za cilj da oslabe ekonomsku osnovu Rusije, ograniče njen pristup ključnim tehnologijama i tržištima i smanje njenu sposobnost da vodi rat.

„Sankcije će ostati na snazi dok god bude potrebno, a njihova efikasnost se redovno preispituje“, stoji u saopštenju Saveta Evropske unije.

Ministarstvo pomorstva prati situaciju, Direktorat za pomorsku plovidbu pokušava da obezbedi bezbedan povratak

Pet pomoraca iz Crne Gore, koji se nalaze u zoni ratnih dejstava, zatražilo je pomoć za evakuaciju od Vlade, saopšteno je iz Ministarstva pomorstva. Prema navodima Direktorata za pomorsku i unutrašnju plovidbu, nadležni organi prate situaciju i rade na tome da pomorcima obezbede bezbedan povratak u Crnu Goru.

Direktor Direktorata za pomorsku i unutrašnju plovidbu Goran Idrizović izjavio je da se preduzimaju koraci kako bi pomorci koji su zatražili pomoć bili evakuisani na sigurno. Od ukupno 44 pomorca u toj zoni, njih pet je uputilo zvaničan zahtev za evakuaciju.

Ratna dešavanja u Iranu ulaze u treću nedelju, a situacija u regionu je izuzetno nestabilna. Prisutni su izveštaji o intenzivnim vojnim aktivnostima, uključujući vazdušne napade i pomeranje vojnih jedinica. Ostrvo Harg u Persijskom zalivu, koje ima strateški značaj za izvoz iranske nafte, takođe je pod povećanim rizikom.

Prema zvaničnim saopštenjima, Pentagon je uputio vojni brod USS Tripoli i 31. ekspedicijsku jedinicu marinaca na Bliski istok, dok je američka vojska izvestila o gubicima u padu aviona za dopunjavanje gorivom KC-135 na zapadu Iraka.

“U stalnom smo kontaktu sa relevantnim institucijama i činimo sve kako bismo omogućili siguran povratak naših državljana”, naveo je direktor Idrizović.

Nadležni organi nastavljaju da prate situaciju i preduzimaju potrebne korake radi zaštite svojih državljana koji se nalaze u ugroženom području.

Malhis sprečen da prisustvuje ceremoniji zbog zabrane putovanja uvedene palestinskim državljanima, zvanična reakcija izostala

Palestinski glumac Motaz Malhis saopštio je da mu je zabranjen ulazak u Sjedinjene Američke Države zbog odluke američke administracije, te neće moći da prisustvuje ovogodišnjoj dodeli Oskara, koja se održava u nedelju. Malhis je trebalo da bude prisutan na ceremoniji jer film u kojem igra glavnu ulogu, ‘Glas Hind Ražaba’, konkuriše za nagradu za najbolji strani film.

Prema njegovim navodima, zabrana putovanja uvedena je naredbom američkog predsednika Donalda Trampa, kojom se ograničava ulazak u SAD osobama sa palestinskim putnim dokumentima. Malhis je na društvenim mrežama izjavio da mu nije dozvoljeno da uđe u SAD zbog palestinskog državljanstva, izražavajući žaljenje što neće biti deo događaja.

Zvanična naredba o ograničenju ulaska, koja se odnosi na državljane određenih zemalja iz bezbednosnih razloga, stupila je na snagu 1. januara ove godine. Kako je objavljeno, ova odredba se odnosi na pojedince sa putnim dokumentima koje izdaje ili odobrava Palestinska uprava. Stejt department za sada nije izdao zvanično saopštenje povodom ovog slučaja.

Film ‘Glas Hind Ražaba’ govori o petogodišnjoj palestinskoj devojčici koja je 2024. godine stradala u Gazi, a Malhis u filmu tumači lik operatera kol centra koji pokušava da joj pomogne. Dodela Oskara zakazana je za naredni dan, a odluka o zabrani izazvala je reakcije u kulturnoj javnosti.