Ukrajinske vlasti potvrdile napade na više gradova, među poginulima i ranjenima civili, oštećeni verski objekti
Ruske snage izvele su raketne napade na nekoliko većih ukrajinskih gradova u noći između 14. i 15. juna 2026. godine, saopštile su ukrajinske vlasti. Prema zvaničnim informacijama, u napadima je poginulo najmanje 11 osoba, dok je u Kijevu zabeleženo pet poginulih i 34 povređena, među kojima ima civila.
Napadi su, prema izveštajima novinara na terenu, izazvali požar na području manastirskog kompleksa Kijevsko-pečerske lavre, koji se nalazi na UNESCO listi svetske kulturne baštine. Vatrena stihija zahvatila je krov Uspenske saborne crkve, jednog od najvažnijih objekata za pravoslavne vernike u regionu.
Tokom napada, stanovnici Kijeva potražili su sklonište, dok su sistemi protivvazdušne odbrane pokušavali da presretnu projektile. Delovi zapaljenog materijala pali su po različitim delovima grada, što je izazvalo dodatnu zabrinutost među građanima.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je na društvenim mrežama da je napad na verske objekte jedan od najtežih incidenata usmerenih protiv hrišćanske kulture. Istovremeno, ukrajinske vlasti su zatražile povećan pritisak međunarodne zajednice na Rusiju, posebno tokom samita G7 koji se održava u Francuskoj.
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je sproveden “masivni udar” na vojne ciljeve u Kijevu, kao i u oblastima Harkova i Dnjepra. Moskva je negirala da je namerno gađala Kijevsko-pečersku lavru, navodeći bez dostavljenih dokaza da je oštećenje posledica pada projektila iz sistema protivvazdušne odbrane.
Međunarodne reakcije na događaj nisu izostale. Francuski ministar spoljnih poslova uporedio je napad na verski objekat sa bombardovanjem Katedrale Notr Dam u Parizu. Predsednik Francuske ocenio je da ovi događaji dodatno učvršćuju odlučnost međunarodnih partnera da podrže mirovne napore u Ukrajini.
Kijevsko-pečerska lavra osnovana je u 11. veku i ima veliki značaj za pravoslavne zajednice u Ukrajini i Rusiji. Sukob u Ukrajini traje od februara 2022. godine, a napadi na civilnu i kulturnu infrastrukturu bili su predmet brojnih međunarodnih osuda. Nezavisno nije moguće potvrditi sve navode iz konfliktne zone.
