Manipulativno predstavljanje konflikta koristi regionalne incidente i vojne vežbe u pokušaju da legitimiše rusku agresiju
Ruska propaganda nastavlja sa pokušajima da rat protiv Ukrajine predstavi kao posredni rat između NATO-a i Rusije. U periodu od 14. do 16. avgusta, prema saopštenju Centra za strateške komunikacije, zabeleženo je oko 1.170 različitih materijala koji promovišu ovaj narativ.
Ruski izvori koriste aktuelne događaje iz regiona kako bi povezali konflikte i stvorili utisak o direktnoj konfrontaciji sa NATO-om. Među tim događajima su obaranje dronova iznad Letonije i Rumunije od strane snaga NATO-a, eksplozija u fabrici „KNDS Ammo Italy“ u italijanskom gradu Koleferu, vojne vežbe pod nazivom „Baltic Trust“ u Letoniji, izveštaji o izgradnji fabrike municije po NATO standardima u Litvaniji, kao i prva upotreba britanskih dronova.
Posredni rat između NATO-a i Rusije kao centralni narativ
Prema navodima Centra za strateške komunikacije, ruska propaganda veštački povezuje ove nepovezane događaje. Takođe, koristi ih kao dokaze o navodnom „direktnom ratu između NATO-a i Rusije“. Štaviše, zaštita vazdušnog prostora članica Alijanse nakon pojave neidentifikovanih letelica u tekstovima se predstavlja kao činjenje „agresije“. Redovne odbrambene vežbe prikazuju se kao priprema za napad na rusku teritoriju.
Osim toga, propagandisti često koriste emotivan i zapaljiv jezik kako bi dodatno uticali na javnost. Izraz „baltičko samoubistvo“ koristi se u pokušaju da se publika uveri da jačanje istočnog krila Alijanse vodi ka daljoj eskalaciji sukoba. Na taj način, komunikacija postaje intenzivna i usmerena na izazivanje straha i nesigurnosti među građanima evropskih zemalja.
Manipulacija informacijama i ciljevi propagande
Glavni cilj ovih manipulacija jeste stvaranje iluzije da se Rusija ne bori protiv Ukrajine, već da se navodno brani od NATO-a. Kremlj na ovaj način pokušava da legitimiše sopstvenu agresiju i da zastraši evropsku javnost mogućnošću direktnog sukoba. Kao rezultat, propagandni materijali nastoje da oslabe podršku za dalje jačanje odbrane na istočnim granicama NATO Alijanse.
Pored toga, korišćenje izraza sa snažnim emotivnim nabojem ima za cilj da pojača utisak o neposrednoj opasnosti. Time se dodatno utiče na percepciju javnosti o stvarnoj prirodi konflikta i akterima koji u njemu učestvuju.
Reakcije i posledice širenja propagande
Centar za strateške komunikacije nastavlja da beleži rast broja materijala koji promovišu narativ o posrednom ratu između NATO-a i Rusije. Iako se radi o veštačkom povezivanju događaja koji nisu nužno međusobno povezani, ovakva retorika može imati uticaj na javno mnjenje i međunarodne odnose.
Konačno, ovakva strategija informisanja ima za cilj da stvori atmosferu nesigurnosti i da naruši jedinstvo evropskih zemalja po pitanju podrške Ukrajini i jačanja odbrambenih kapaciteta NATO-a.
