Lideri dve najveće svetske ekonomije dogovorili zajednički pristup bezbednosti i ekonomskoj saradnji, potvrđena nova institucionalna tela

Američki predsednik Donald Trump i predsednik Kine Xi Jinping postigli su niz bilateralnih sporazuma tokom susreta u Pekingu, što bi moglo značajno uticati na globalnu bezbednost i trgovinu. Sastanak, koji je održan tokom prve Trumpove posete Kini od 2017. godine, rezultovao je dogovorom o strateškoj stabilnosti i ekonomskom reciprocitetu, prema zvaničnim izvorima.

U okviru razgovora, lideri su potvrdili zajednički cilj denuklearizacije Severne Koreje i poslali snažnu poruku o regionalnoj koheziji. Takođe, dogovoreno je da Iranu ne sme biti dozvoljeno posedovanje nuklearnog oružja, uz naglasak na potrebu za slobodnom plovidbom kroz Hormuški moreuz. Nijedna država ili organizacija neće imati pravo da nameće jednostrane putarine ili ograničava kretanje u ovom ključnom pomorskom prolazu, što doprinosi globalnoj energetskoj bezbednosti.

Predsednik Trump je uputio zvaničan poziv predsedniku Xiju da poseti Vašington na jesen, a obe strane su obećale saradnju u organizaciji predstojećih samita G20 i APEC-a. U cilju jačanja institucionalnih temelja odnosa, dogovoreno je formiranje Odbora za trgovinu SAD-Kina, koji će upravljati razmenom robe van bezbednosno osetljivih proizvoda, i Odbora za investicije SAD-Kina, foruma za rešavanje investicionih sporova i optimizaciju kapitalnih tokova.

Ovi mehanizmi imaju za cilj da smanje rizike i povećaju predvidljivost za globalna tržišta, čime se jača poverenje investitora i potrošača. Ekonomskim paketom, Kina se obavezala da reši probleme u lancima snabdevanja kritičnim mineralima kao što su itrijum, skandijum, neodimijum i indijum, uz ublažavanje restrikcija na opremu za preradu tih materijala.

Dogovor uključuje i odobrenje Kine za kupovinu 200 letelica američkog proizvođača, što predstavlja prvi takav ugovor od 2017. godine. Takođe, sporazum predviđa da Kina u periodu od 2026. do 2028. godine uvozi američke poljoprivredne proizvode u vrednosti od najmanje 17 milijardi dolara godišnje. Tržište za američku govedinu je ponovo otvoreno, a obnovljene su licence za više od 400 objekata, uz nastavak uvoza živine iz saveznih država bez rizika od ptičjeg gripa.

Stručnjaci ocenjuju da, iako tenzije između SAD i Kine ostaju, novi institucionalni okviri predstavljaju značajan korak ka stabilnijim i predvidljivijim odnosima, što bi moglo doneti dugoročnu korist radnicima, poljoprivrednicima i industriji u obe zemlje.

Istragu napada vode ukrajinske vlasti, potvrđena efikasnost PVO i upotreba dronova-presretača

U jednom od najintenzivnijih napada do sada, više od 700 projektila i dronova lansirano je na Kijev i druge ukrajinske gradove tokom prethodne noći, saopštili su ukrajinski zvaničnici. Napad je izveden dok su svetski lideri u Pekingu raspravljali o globalnoj sigurnosti, a prema informacijama vlasti, u Kijevu je poginulo pet osoba, dok je više desetina ranjeno.

Napad je uključivao 675 dronova i 56 projektila, a glavna meta bila je ukrajinska prestonica. Ukrajinski protivvazdušni sistemi su, prema podacima stručnjaka, uspeli da presretnu više od 93 odsto letelica i projektila. Poseban doprinos odbrani dali su dronovi-presretači, koji su oborili oko 30 odsto ruskih dronova. Uprkos visokoj stopi presretanja, oštećena je infrastruktura u Odesi i Poltavi, dok su stanovi u naselju Darnica u Kijevu teško pogođeni.

Prema navodima ukrajinskih zvaničnika, ruski napad je bio usmeren na iscrpljivanje ukrajinske protivvazdušne odbrane i otkrivanje njenih položaja. Istaknuto je da su korišćene različite vrste projektila i dronova, pri čemu su balistički projektili Iskander-M i hipersonični Kinzhal lansirani vertikalno, kako bi se minimizovalo vreme reakcije odbrane.

Jedan od posebno težih incidenata dogodio se u Hersonu, gde su ruski FPV dronovi dva puta pogodili vozilo kancelarije za koordinaciju humanitarnih poslova Ujedinjenih nacija (OCHA). Ukrajinska strana smatra da je napad bio nameran, s obzirom na jasno obeleženo vozilo, što otvara pitanje poštovanja međunarodnog prava i zaštite humanitarnih radnika.

Zvaničnici ukrajinske vojske navode da je upotreba dronova-presretača predstavljala prekretnicu u odbrani, jer su na ekonomski održiv način omogućili uništavanje ruskih letelica. Takođe, potvrđeno je da je optimizacija zapadnih PVO sistema doprinela razlikovanju mamaca od stvarnih pretnji, iako su hipersonični projektili i dalje predstavljali izazov za odbranu.

“Istraga je u toku, a sve žrtve su identifikovane. Prioritet je obnoviti osnovnu infrastrukturu i proceniti štetu”, navodi se u saopštenju nadležnih službi.

Američki predsednik uputio operativni poziv Tokiju neposredno po napuštanju kineskog vazdušnog prostora

Američki predsednik Donald Trump obavio je telefonski razgovor sa japanskom premijerkom Sanae Takaichi odmah nakon što je njegov avion napustio kineski vazdušni prostor, što je izazvalo reakcije u diplomatskim krugovima. Poziv je trajao 15 minuta i bio je fokusiran na operativne teme, bez protokolarnih uobičajenosti, kako je navedeno u izveštajima.

Prema dostupnim informacijama, Trumpov potez tumači se kao jasan signal lojalnosti i strateškog partnerstva sa Japanom, posebno u trenutku kada su odnosi sa Kinom pod lupom međunarodne javnosti. Iako detalji razgovora nisu objavljeni, istaknuto je da je poziv upućen iz aviona neposredno po napuštanju Pekinga, dok je konferencija za medije u Tokiju dodatno naglasila značaj ovog poteza za američko-japanske odnose.

Zvanični izvori nisu komentarisali sadržaj razgovora, ali je jasno da je američki predsednik želeo da poruči da Japan ostaje ključni saveznik na Pacifiku. “Ovaj potez je signal da je Japan sidro američke strategije u regionu”, navodi se u saopštenju.

Nema informacija o daljim koracima ili zvaničnim reakcijama iz Kine u vezi sa ovim događajem.

“Sastanci i komunikacija sa američkim predsednikom deo su redovne saradnje i potvrda strateškog partnerstva naših dveju zemalja”, saopšteno je iz kabineta japanske premijerke.