Razgovor prekinut nakon što su postavljena pitanja o dokazima za tvrdnje o izbornim neregularnostima, potvrđeno iz više izvora

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država prekinuo je intervju sa američkom novinarkom u Viskonsinu, nakon što su mu postavljena pitanja u vezi sa navodima o izbornim neregularnostima. Intervju, koji je snimljen u petak i emitovan tokom vikenda, vođen je sa novinarkom koja je tražila dodatne dokaze za tvrdnje o navodnoj prevari na predsedničkim izborima 2020. godine, kao i o aktuelnim tvrdnjama u vezi sa izbornim procesom u Kaliforniji.

Tokom razgovora, bivši predsednik je izneo svoju tvrdnju da dugotrajno brojanje glasova u Kaliforniji ukazuje na moguće nepravilnosti. Naveo je da je, prema njegovom mišljenju, potrebno više vremena za brojanje glasova zato što se, kako je rekao, “dešava prevara”, ali nije izložio konkretne dokaze za te tvrdnje. Novinarka je upitala da li postoje dokazi koji bi potvrdili njegove navode, na šta je bivši predsednik odgovorio da je dovoljno posmatrati situaciju, ali nije naveo specifične izvore ili podatke.

Zvaničnici iz Kalifornije ranije su saopštili da je potrebno više dana, a ponekad i nedelja, za konačno prebrojavanje svih glasova zbog velikog broja glasača koji koriste glasanje putem pošte, što je u skladu sa izbornim zakonima te savezne države. Proces se, prema navodima zvaničnika, sprovodi u skladu sa zakonskim procedurama i ranijim praksama, te nije neuobičajen u odnosu na prethodne izborne cikluse.

U nastavku intervjua, bivši predsednik je ponovio tvrdnje da je na izborima 2020. godine došlo do neregularnosti i izjavio da, kako je naveo, “postoji više dokaza nego ikada ranije”. Na dodatna pitanja o sudskim procesima koji su vođeni povodom navoda o izbornoj prevari, istaknuto je da je bivši predsednik sa svojim saveznicima pokrenuo više desetina tužbi u vezi sa izborima, ali su, prema zvaničnim podacima, ostvarili uspeh samo u jednom manjem slučaju.

Nakon ovih pitanja, bivši predsednik je prekinuo intervju i napustio prostoriju. Nije dato obrazloženje za prekid, niti je kasnije objavljeno zvanično saopštenje iz njegovog tima u vezi sa incidentom.

Ova situacija dovodi u fokus nastavak javne rasprave o izbornim procesima u Sjedinjenim Državama, kao i o ulozi medija u postavljanju pitanja javnim ličnostima. Zvaničnici iz Kalifornije i drugih saveznih država više puta su naglasili da je brojanje glasova putem pošte duži proces zbog složenih procedura i velikog broja glasača, ali su istakli i da je taj postupak transparentan i podložan proverama.

Nezavisni izvori nisu mogli da potvrde bilo kakve dokaze o sistematskim neregularnostima u izbornom procesu na koje se bivši predsednik pozvao tokom intervjua.

Federalna rezerva Njujorka izveštava o povećanom pesimizmu građana SAD, inflacija i cene energenata utiču na svakodnevni život

Prema podacima Federalne rezerve Njujorka, zabeležen je rast broja Amerikanaca koji ocenjuju da im je finansijska situacija lošija u odnosu na prethodnu godinu. U istraživanju sprovedenom tokom maja, 48% ispitanika navelo je pogoršanje lične finansijske situacije, što predstavlja najviši procenat od januara 2023. godine.

Analiza pokazuje i pad optimizma u pogledu budućnosti. Udeo domaćinstava koja očekuju poboljšanje finansijske situacije naredne godine, u poređenju sa onima koji očekuju pogoršanje, opao je na najniži nivo od oktobra 2022. godine. Federalna rezerva Njujorka ističe da ovi podaci ukazuju na rast nepovoljnog raspoloženja među potrošačima.

Ovi rezultati dolaze u trenutku kada je inflacija u Sjedinjenim Državama u porastu, što je povezano sa konfliktom u Iranu, zbog kojeg su cene nafte i gasa značajno porasle. Očekuje se da će izveštaj o indeksu potrošačkih cena za maj, koji će biti objavljen u sredu, pokazati godišnju stopu inflacije od 4,2%, što bi bila najviša vrednost u poslednje tri godine, prema podacima finansijske analitičke kompanije FactSet.

Istraživanje Federalne rezerve Njujorka takođe beleži porast zabrinutosti građana u vezi sa tržištem rada. Oko 15% ispitanih procenjuje da bi mogli izgubiti posao u narednih godinu dana, što je za 0,5 procentnih poena iznad proseka za poslednjih 12 meseci. Istovremeno, poverenje u mogućnost pronalaska novog zaposlenja dostiglo je najniži nivo od decembra 2025. godine.

Uprkos finansijskim pritiscima, uključujući tarife i više cene goriva, potrošači nastavljaju sa potrošnjom, dok je zaposlenost u SAD beležila rast tokom prethodna tri meseca. Ipak, izveštaj ukazuje na znake finansijskog opterećenja, s obzirom na to da visoke cene goriva utiču na budžete domaćinstava.

Na godišnjem nivou, cene su u aprilu porasle za 3,8%, što je najviši nivo u gotovo tri godine, prema indeksu potrošačkih cena. Značajan doprinos ovom rastu dale su cene energije, koje su činile 40% ukupnog povećanja. Federalna rezerva Njujorka navodi da ovaj energetski šok dodatno podstiče inflaciju, što se odražava na svakodnevni život građana.

Podaci iz ankete ukazuju na povećanu zabrinutost u američkom društvu zbog ekonomske neizvesnosti, dok inflacija i rast cena energenata ostaju ključni izazovi za većinu domaćinstava.

Ekonomisti iz SAD navode porast socijalne izolacije među zaposlenima u radu na daljinu, potvrđuju istraživanja iz proteklih godina

Istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama ukazuje da, iako mnogi zaposleni izražavaju zadovoljstvo radom na daljinu, ovakav način rada može imati dugoročne posledice po mentalno zdravlje. Prema podacima koje su objavili američki ekonomisti, broj radnika koji rade od kuće značajno je porastao u poslednjih nekoliko godina, posebno posle pandemije.

Studija Federalnih rezervi Njujorka, objavljena u naučnom časopisu, navodi da rad na daljinu često donosi veću produktivnost i fleksibilnost, ali istovremeno može doprineti osećaju socijalne izolacije i pogoršanju mentalnog zdravlja zaposlenih. Prema rezultatima, zaposleni u ovakvim aranžmanima češće provode vreme sami, a povećava se i upotreba usluga mentalnog zdravlja i lekova na recept.

Autori istraživanja analizirali su pet nacionalnih anketa sprovedenih među radnicima različitih zanimanja, ističući da zaposleni često ne prepoznaju dugoročne posledice rada od kuće. “Našli smo da rad na daljinu povećava vreme provedeno u samoći, pogoršava mentalno zdravlje po više osnova i povećava korišćenje usluga i terapija vezanih za mentalno zdravlje”, navodi se u izveštaju.

Prema podacima, broj radnika sa radom na daljinu u SAD porastao je sa 7% u 2019. godini na 28% u 2023. godini. Tokom tog perioda, radnici na daljinu imali su prosečno 58% više sati provedenih sami u odnosu na kolege iz kancelarije. U studiji se ističe i da su zaposleni češće provodili ceo dan bez kontakta sa drugim osobama, uključujući i svakodnevne, kratke interakcije.

Dalje, istraživači su primetili da radnici nisu nadoknađivali manjak društvenih kontakata tokom radnog vremena kroz pojačanu socijalizaciju u slobodno vreme. Ovo je rezultiralo ukupno većim vremenom provedenim u samoći, što je, prema navodima istraživača, povezano sa pogoršanjem mentalnog blagostanja. Posebno su pogođeni zaposleni koji žive sami, kod kojih je izraženiji osećaj izolacije.

Iako ankete redovno pokazuju da radnici preferiraju rad od kuće i spremni su da prihvate nižu platu radi veće fleksibilnosti, autori studije naglašavaju važnost razmatranja dugoročnih efekata ovakvog načina rada. Preporučuje se da poslodavci i donosioci odluka prate mentalno zdravlje zaposlenih i razvijaju strategije za smanjenje socijalne izolacije u okruženju rada na daljinu.