Predsednik Ukrajine predložio obustavu napada na energetske objekte, ruskoj strani predlog prosleđen preko SAD

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da je Ukrajina ponudila Rusiji mogućnost energetskog primirja, pod uslovom da Moskva prestane sa napadima na ukrajinske energetske objekte. Ova inicijativa je, kako je istaknuto, prosleđena ruskoj strani posredstvom Sjedinjenih Američkih Država.

“Sve što Rusi mogu da zarade od šokantnih cena nafte, daće za rat. Ovaj prioritet se za njih još nije promenio. Stoga je svako ograničenje koje napravimo u vezi sa njihovom sposobnošću da izvoze naftu ispravno. Ako je Rusija spremna da prestane da napada naš energetski sektor, bićemo spremni da im odgovorimo istom merom”, naveo je Zelenski u večernjem obraćanju.

Zelenski je naglasio i trenutnu napetost na globalnom tržištu nafte, ukazujući da se kriza pogoršala zbog nerešene situacije oko Irana. “Zemlje koje proizvode naftu sada, a među njima i Rusija, mogu više da zarade. A naši dronovi, naše rakete ograničavaju Rusiju u tome, hvala našim vojnicima na njihovoj preciznosti”, poručio je on.

Prema njegovim rečima, u Ukrajini su posebno razgovarali o dubokim udarima na rusku infrastrukturu sa vrhovnim komandantom i načelnikom Generalštaba.

Zvaničnih reakcija ruske strane na ovu ponudu za sada nema. Zelenski je istakao da je predlog jasno komuniciran i da se očekuje odgovor.

Turski predsednik izjavio da Izrael drži zatvorenu džamiju Al Aksa i pojačava tenzije u regionu

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas da rat na Bliskom istoku, koji traje od 28. februara, i dalje odnosi ljudske živote uprkos diplomatskim naporima za njegovo okončanje. Erdogan je naveo da Izrael podriva sve inicijative koje su usmerene na zaustavljanje sukoba.

Prema njegovim rečima, Izrael pokazuje da se “hrani tenzijama” time što drži zatvorenu džamiju Al Aksa u Jerusalimu, što progoni palestinske zatvorenike kroz uvođenje smrtne kazne i što pojačava napetosti u Libanu i Siriji. Erdogan je istakao da ovi postupci doprinose daljoj eskalaciji situacije na Bliskom istoku.

Predsednik Turske je u svojoj izjavi naglasio da, uprkos brojnim međunarodnim naporima za uspostavljanje mira, izraelske mere i dalje predstavljaju prepreku za postizanje dogovora i smanjenje nasilja. On je posebno ukazao na značaj zaštite svetih mesta i poštovanja prava palestinskog naroda.

Erdogan je ocenio da se tenzije dodatno povećavaju u Libanu i Siriji, što prema njegovim rečima, destabilizuje region i otežava mogućnost postizanja trajnog rešenja. Zvanične reakcije izraelske strane na ove optužbe nisu objavljene.

“Ovakvim merama Izrael pokazuje da nije spreman na kompromis i nastavak dijaloga”, izjavio je Erdogan, pozivajući međunarodnu zajednicu da pojača napore u cilju okončanja sukoba.

Prema analizi američkog instituta, udeo domaćinstava sa višim srednjim prihodima u porastu, dok se tradicionalna srednja klasa smanjuje

Prema najnovijem istraživanju koje je sproveo nezavisni američki institut, viša srednja klasa je postala najveća grupa po prihodima u Sjedinjenim Američkim Državama. Studija navodi da se udeo domaćinstava koja pripadaju višoj srednjoj klasi značajno povećao u poslednjih nekoliko decenija, dok je broj onih u tradicionalnoj srednjoj i nižoj srednjoj klasi opao.

Analiza pokazuje da oko 31% američkih domaćinstava sada ostvaruje prihode koji ih svrstavaju u višu srednju klasu, što je približno trostruko više u odnosu na kraj sedamdesetih godina prošlog veka. Istraživači ističu da je ovaj rast prouzrokovan prvenstveno napretkom u prihodima domaćinstava, a ne povećanjem broja siromašnih građana.

U izveštaju se navodi da su faktori kao što su povećano učešće žena na tržištu rada i porast broja domaćinstava sa više izvora prihoda doprineli ovom trendu. U istom periodu, procenat domaćinstava u kategoriji „bogatih” takođe je u blagom porastu, dok se smanjuje broj onih koji se svrstavaju u „osnovnu” ili „nisku” srednju klasu i među siromašnima ili onima blizu granice siromaštva.

Prema rečima jednog od autora izveštaja, američka populacija je u celini ostvarila napredak u prihodima tokom poslednjih decenija. On ukazuje na to da je smanjenje udela tradicionalne srednje klase rezultat opšteg rasta prihoda, zbog čega više ljudi prelazi u višu srednju klasu.

Istraživači napominju da ove promene utiču i na potrošačke navike, jer domaćinstva sa višim primanjima povećavaju potražnju za luksuznijim proizvodima i uslugama. Ovaj ekonomski pomak je, prema studiji, posebno izražen nakon perioda pandemije kovida-19, kada su se razlike u potrošnji između različitih grupa po prihodima dodatno produbile.

Kao posledica ovih promena, američko društvo se suočava sa novim izazovima i ekonomskim trendovima, dok analitičari nastavljaju da prate kako se raspodela prihoda i dalje menja. Studija je zasnovana na podacima američkog Biroa za popis stanovništva i obuhvata analizu nekoliko decenija ekonomskih kretanja.