Prema izveštaju poverenika, trenutni sistem oporezivanja ne reflektuje rast prihoda najbogatijih, što utiče na fondove socijalnog osiguranja
Finansijska stabilnost američkog sistema socijalnog osiguranja suočava se sa dodatnim izazovima usled rastuće nejednakosti prihoda, prema najnovijem izveštaju poverenika. Tradicionalno, finansijski problemi ovog programa pripisivani su promenama u demografiji, kao što su starenje populacije i pad nataliteta, što rezultira manjim brojem radnika koji podržavaju penzionere. Međutim, stručnjaci sada ukazuju na to da značajan rast prihoda među najplaćenijim građanima, u poređenju sa stagnacijom prihoda niže i srednje klase, dodatno ugrožava održivost sistema.
Prema važećim pravilima, socijalno osiguranje oporezuje godišnju zaradu do određenog iznosa, koji trenutno iznosi 184.500 dolara. Prihodi iznad tog praga ne podležu dodatnom oporezivanju za potrebe socijalnog osiguranja. Zbog toga deo najbrže rastućih prihoda ostaje izvan oporezivanja, što umanjuje ukupne prihode programa. Izveštaj poverenika navodi da je udeo ukupnih plata koje podležu ovom porezu opao sa gotovo 87% 1984. godine na oko 83% danas, prvenstveno zbog bržeg rasta zarada u najvišem segmentu.
Direktorka Roosevelt instituta, Elizabet Vilkins, izjavila je da „fond socijalnog osiguranja trpi posledice zbog neusklađenosti programa sa savremenom ekonomskom realnošću”, ističući da značajan deo prihoda sada odlazi ka najbogatijima, izvan oporezivanja za socijalno osiguranje.
Među predlozima za stabilizaciju finansiranja programa nalazi se i ukidanje gornje granice oporezivanja, što bi podrazumevalo da i prihodi iznad trenutnog limita budu oporezovani, navode određeni ekonomski analitičari. Ovakav potez, prema njihovim mišljenjima, mogao bi doprineti jačanju finansijske održivosti programa, ali o tome još nije postignut politički konsenzus.
Bez promene postojećeg modela, izveštaj poverenika upozorava da bi fond socijalnog osiguranja mogao postati insolventan do kraja 2032. godine. U tom slučaju, oko 70 miliona korisnika ovog sistema suočilo bi se sa smanjenjem svojih mesečnih primanja za približno 22%, što bi predstavljalo značajan izazov za mnoge korisnike. Stručnjaci navode da je nastavak reformi nužan kako bi se izbegle posledice po korisnike i osigurala dugoročna održivost sistema.
