Igal Levin ocenjuje da Ukrajina bira vojne ciljeve i uzdržava se od napada na civile, dok Moskva opravdava vazdušne udare

Poznati izraelski vojni analitičar Igal Levin izneo je procenu trenutne faze sukoba između Rusije i Ukrajine, naglašavajući da Moskva opravdava masovne vazdušne udare na Kijev kao odmazdu za ukrajinske napade. Levin smatra da je objašnjenje ruske strane o „odgovorima na ukrajinske provokacije” logički neodrživo i ukazuje na nezrelost ruskog vojnog vrha i društva.

On ističe da je Rusija pokrenula rat, te da su akcije Kijeva reakcija na agresiju. Levin navodi da dok Rusija cilja civilne objekte, stambene četvrti i kulturnu baštinu, ukrajinske oružane snage precizno gađaju vojne i ekonomske ciljeve kao što su rafinerije nafte, vojne fabrike, ratni brodovi, logistička čvorišta, arsenali municije, luke i štabovi vojske i FSB-a.

Prema Levinu, tokom godina matematika sukoba se promenila, pa ukrajinski kapaciteti rastu. Navodi da su tokom 2026. godine ukrajinski udari po obimu štete neretko nadmašili ruske napade. Levin dodaje da bi budući ukrajinski udari mogli biti još masovniji, što predstavlja progres u vojnoj moći Kijeva.

Analitičar takođe naglašava uzdržanost Ukrajine, navodeći da, iako poseduje tehnologiju sposobnu za masovno uništenje civilnog stanovništva u Rusiji, Kijev svesno bira da ne koristi takvu taktiku. Kao primer navodi dronove FP-5 koji mogu nositi tonu eksploziva, ali se koriste isključivo za vojne ciljeve.

Levin zaključuje da, dok sukob traje, broj eksplozija unutar Rusije će se povećavati, a odgovornost za uništene objekte leži na rukovodstvu u Moskvi. Ocenjuje da rusko društvo plaća cenu rata zbog, kako navodi, hroničnog infantilizma.

“Sve akcije Ukrajine su po definiciji reakcija. Ako ste odlučili da nekoga bombardujete, morate biti spremni na odgovor”, naveo je Levin.

Prema njegovoj analizi, kraj rata mogao bi doneti priznanje ruske strane za uzdržanost ukrajinske vojske prema civilnim ciljevima.

Ministarstvo zdravlja Ugande potvrdilo nove slučajeve među zdravstvenim radnicima, SZO proglasila međunarodnu vanrednu situaciju

Ministarstvo zdravlja Ugande saopštilo je danas da su otkrivena još dva potvrđena slučaja ebole kod zdravstvenih radnika u privatnoj ustanovi u glavnom gradu Kampali. Obojica zaraženih su državljani Ugande, a ukupan broj prijavljenih slučajeva porastao je na sedam, navode u zvaničnom saopštenju.

“Oba pacijenta su primljena na specijalizovano odeljenje za lečenje”, saopštilo je Ministarstvo zdravlja, dodajući da timovi za reagovanje tragaju za svim osobama koje su bile u kontaktu sa zaraženima.

Vlasti Ugande su tokom vikenda potvrdile još tri nova slučaja ebole, a kao epicentar epidemije navodi se provincija Ituri u susednoj Demokratskoj Republici Kongo.

Svetska zdravstvena organizacija proglasila je epidemiju virusa ebole Bundibugio, retkog soja, međunarodnom vanrednom situacijom u oblasti javnog zdravlja.

“Svi relevantni organi preduzimaju mere kako bi se sprečilo dalje širenje virusa i identifikovali kontakti zaraženih”, dodaje se u saopštenju Ministarstva zdravlja Ugande.

Centar za strateške komunikacije utvrdio širenje lažnih narativa preko državnih medija i društvenih mreža

Centar za strateške komunikacije iz Ukrajine objavio je analizu prema kojoj su ove nedelje identifikovane i razotkrivene najznačajnije ruske dezinformacije koje su kružile u javnosti. Prema navodima centra, dezinformacije su plasirane putem široke mreže Telegram kanala, državnih medija, anonimnih profila, kao i resursa za strani uticaj i manipulaciju informacijama.

Prva dezinformacija odnosi se na navodne izjave američkih zvaničnika o postojanju vojnih biolaboratorija u Ukrajini. Centar ističe da nema nikakvih dokaza koji bi potvrdili postojanje takvih objekata i da je reč o teoriji zavere koju ruska strana koristi još od početka pandemije i invazije.

Druga dezinformacija tiče se tvrdnji da Ukrajina planira napade na teritoriju Rusije iz Letonije. Ruska Federalna služba bezbednosti navela je da su ukrajinske trupe navodno stacionirane u Letoniji i da imaju zvaničnu saglasnost vlasti u Rigi, što su i Letonija i Ukrajina zvanično demantovale.

Treća dezinformacija odnosi se na optužbe da je ukrajinska vojska izvela napad na koledž na okupiranoj teritoriji Luganska. Ruski državni mediji i zvaničnici, uključujući predsednika Rusije, tvrdili su da se napadi svesno usmeravaju na obrazovne ustanove. Generalštab Oružanih snaga Ukrajine odbacio je ove navode, navodeći da se svi napadi sprovode isključivo na vojne ciljeve i uz poštovanje međunarodnog humanitarnog prava.

Četvrta dezinformacija odnosi se na izjave šefa litvanske diplomatije, za kojeg su ruski mediji navodili da je pozvao NATO na napad na Kalinjingrad. Prema analizi centra, njegove reči su izvučene iz konteksta, a u originalnom intervjuu govorio je o strategijama odvraćanja i odbrani Evrope u slučaju krize.

Centar za strateške komunikacije nastavlja da prati i javno objavljuje aktuelne primere dezinformacija, navodeći da je cilj ovakvih narativa destabilizacija ukrajinskog društva i međunarodne zajednice. Zvanična saopštenja ukrajinskih i letonskih institucija kao i izveštaji centra potvrđuju da su sve navedene tvrdnje bez osnova i predstavljaju deo šire informacione kampanje.