Lokalne vlasti potvrdile nesreću kod grada Nancy, u toku istraga uz podršku medicinskih i psiholoških timova

U padu aviona za padobrance, koji se dogodio u nedelju u blizini aerodroma Nancy-Essey u istočnoj Francuskoj, poginulo je svih 11 osoba koje su bile u letelici, saopštile su lokalne vlasti. Nesreća se dogodila na području grada Tomblaine, a među stradalima je pet instruktora, pet studenata i pilot, izjavio je prefekt departmana Meurthe-et-Moselle, Yves Seguy. Prema informacijama koje su potvrdili zvaničnici iz Saveta za medicinske sestre ovog departmana, studenti su bili medicinske sestre koje su učestvovale u svom prvom padobranskom skoku.

Predstavnici lokalnih vlasti navode da je grupa odlučila da učestvuje u skoku povodom vikenda organizovanog za padobrance. Gradonačelnik Nancyja, Mathieu Klein, izjavio je da su žrtve stradale pred članovima svojih porodica, koji su se okupili na aerodromu kako bi snimili njihove tandem skokove. Medicinski i psihološki timovi su odmah angažovani na licu mesta kako bi pružili podršku porodicama i svedocima događaja.

Letelica, registrovana u Nemačkoj, srušila se u travnatom pojasu u blizini piste, neposredno pored stambenih objekata i puteva, izvestili su novinari sa lica mesta. “Nesreća je bila ozbiljna, ali je izbegnuta veća tragedija, s obzirom na to da se pad desio svega nekoliko metara od kuća”, izjavio je gradonačelnik Klein. Gradonačelnik Tomblainea, Herve Feron, opisao je da je avion pao tokom uspona, naglašavajući da se letelica srušila “potpuno neobjašnjivo” i gotovo vertikalno. On je dodao da je avion bio iznajmljen za ovu priliku, kao što je uobičajeno tokom vikenda posvećenih padobranskim aktivnostima.

Uzroci nesreće za sada nisu poznati, a tehnička istraga je otvorena, izjavio je zamenik javnog tužioca iz Nancyja, Amaury Lacote. Policija je pozvala građane putem društvenih mreža da izbegavaju područje oko aerodroma, kako bi hitne službe mogle nesmetano da obavljaju svoj posao. Francuski ministar unutrašnjih poslova Laurent Nunez i ministar saobraćaja Philippe Tabarot najavili su posetu mestu nesreće.

Ova nesreća predstavlja jedan od najsmrtonosnijih incidenata lakih aviona u Francuskoj u poslednjim godinama. Događaj je izazvao reakciju lokalnih i nacionalnih vlasti, dok se istraga nastavlja radi utvrđivanja okolnosti koje su dovele do pada aviona.

Istoričar Douglas Brinkley ističe da su podele u SAD postojale od osnivanja, ali da iskustvo prethodnih kriza pruža osnov za umereni optimizam

Dve stotine pedeset godina nakon što su osnivači Sjedinjenih Američkih Država potpisali Deklaraciju nezavisnosti, istoričar Douglas Brinkley podseća da je proces stvaranja države bio praćen dubokim podelama i brojnim izazovima. U vreme proglašenja nezavisnosti, trinaest severnih i južnih kolonija bile su podeljene po pitanju ropstva, a javnost nije bila ujedinjena oko ideje o otcepljenju od britanske vlasti.

Brinkley ističe da su tokom ratnih sukoba američki borci ginuli za slobodu, dok su delegati u Filadelfiji doneli ključnu odluku o nezavisnosti 2. jula 1776. godine. Ipak, ističe da sloboda osvojena u tom periodu nije bila jednako dostupna svim stanovnicima – žene, crnci i starosedelačka populacija nisu imali ista prava, a oduzimanje zemljišta starosedelcima odvijalo se nasilno i uz primenu sile.

U svom prikazu razvoja SAD, Brinkley navodi da je nacionalno jedinstvo bilo najviše ugroženo tokom građanskog rata i kasnije tokom borbe za građanska prava. On ocenjuje da je prošlost pokazala otpornost američkog društva na unutrašnje i spoljne izazove. Prema njegovom mišljenju, trenutne podele u američkom društvu nisu bez presedana u istoriji te zemlje.

Povodom 250 godina nezavisnosti, Brinkley poziva na promišljanje o ulozi osnivača, uz napomenu da su i oni imali svoje slabosti, ali su ostavili nasleđe koje podrazumeva odgovornost za očuvanje slobode. On ukazuje i na značaj vrednosti kao što su tolerancija, kompromis i istrajnost u prevazilaženju podela.

Brinkley zaključuje da, iako nada u jedinstvo ponekad može delovati uzaludno, istorijski događaji pokazuju da je mogućnost prevazilaženja podela realna. On poziva građane da, povodom obeležavanja jubileja nezavisnosti, razmotre kako se američko društvo može dalje razvijati u pravcu većeg jedinstva.

Kabinet Izraela jednoglasno podržao predlog, konačnu odluku donosi parlament, Turska za sada bez zvanične reakcije

Izraelska vlada je u nedelju jednoglasno usvojila predlog da se nasilje nad Jermenima tokom Prvog svetskog rata od strane Osmanskog carstva zvanično prizna kao genocid, saopštili su zvaničnici. Ova odluka još uvek zahteva potvrdu u izraelskom parlamentu (Knesetu), a datum glasanja nije objavljen.

Prema navodima izraelskog Ministarstva spoljnih poslova, predlog je predstavio ministar Gideon Saar, koji je u obraćanju naglasio da je, uprkos obimnoj istorijskoj dokumentaciji, nasilje nad Jermenima i dalje predmet osporavanja i institucionalizovanih pokušaja negiranja, pre svega od strane turskih vlasti. Saar je naveo da su izraelski lideri ranije u više navrata opisivali događaje iz tog perioda kao genocid, ali da Izrael do sada nije usvojio zvaničnu rezoluciju tim povodom.

“Nikada nije kasno da se učini ono što je ispravno,” izjavio je Saar, dodajući da je u pitanju “moralna i istorijska obaveza”. On je takođe istakao da je do sada 32 države, uključujući Sjedinjene Američke Države, Siriju i Liban, zvanično klasifikovalo nasilje nad Jermenima kao genocid.

Prema procenama istoričara, tokom događaja oko 1915. godine, tokom Prvog svetskog rata, poginulo je do 1,5 miliona Jermena. Ovi događaji su od strane brojnih istoričara opisani kao prvi genocid 20. veka. Turska, naslednica Osmanskog carstva, osporava da je reč o genocidu, navodeći da su brojevi preuveličani, kao i da su žrtve stradale u okviru građanskih sukoba i nemira tog perioda.

Izrael prethodnih godina nije pokretao zvaničnu inicijativu o priznavanju genocida nad Jermenima, navodno zbog straha od narušavanja odnosa sa Turskom, koja se snažno protivi takvom priznanju na međunarodnom nivou. Odnosi između Izraela i Turske su se poslednjih decenija pogoršali, a dodatno su opterećeni aktuelnim sukobima u regionu Bliskog istoka, uključujući ratove u Gazi, Libanu i Iranu.

Za sada nije poznato kada će izraelski parlament razmatrati ovu inicijativu, niti da li će biti usvojena. Iz Turske do trenutka objavljivanja vesti nije stigla zvanična reakcija na najavu izraelske vlade.

Izrael i Turska su u prošlosti imali bliske diplomatske i ekonomske odnose, ali su poslednjih godina odnosi zahladneli zbog niza regionalnih i političkih pitanja. Pitanje priznavanja genocida nad Jermenima je u međunarodnoj zajednici često tema diplomatskih tenzija između Turske i zemalja koje razmatraju ovakve rezolucije.