Pregovori u toku, američki predsednik zahteva potpune ustupke, a moguća odluka očekuje se uskoro

Sjedinjene Američke Države i Iran trenutno vode intenzivne pregovore u cilju postizanja sporazuma koji bi mogao dovesti do otvaranja Ormuskog moreuza, odmrzavanja iranskih finansijskih sredstava i nastavka dijaloga, saopštili su izvori bliski pregovorima. Ovi razgovori održavaju se u jeku međunarodnih tenzija, a prema poslednjim informacijama, američki predsednik još uvek razmatra nekoliko predloga, dok se konsultacije s međunarodnim partnerima nastavljaju.

Prema izjavama iz američke administracije, predlog uključuje mere koje bi trajno sprečile Iran da razvije nuklearno naoružanje. Istaknuto je da će pitanje obogaćenog uranijuma biti rešeno na odgovarajući način. Američki predsednik naglasio je da će prihvatiti samo dogovor koji u potpunosti ispunjava zahteve SAD, upozoravajući da bi neuspeh pregovora mogao dovesti do “veoma teških” posledica za Iran.

Trenutno su u toku konsultacije sa savetnicima i liderima iz Saudijske Arabije i drugih država Persijskog zaliva, kako bi se postigao što širi konsenzus o mogućem rešenju. Zvaničnici naglašavaju da konačna odluka još nije doneta, ali da pregovori napreduju iz dana u dan.

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da bi nove informacije o statusu pregovora mogle biti objavljene tokom dana, ističući da je ostvaren određeni napredak, ali da razgovori i dalje traju. “Napredak u pregovorima je očigledan, ali još uvek nema konačnog rešenja”, saopšteno je iz američke administracije.

S obzirom na značaj Ormuskog moreuza za globalni transport nafte i strateški položaj u regionu, ishod ovih pregovora pažljivo prate međunarodni akteri. Konačna odluka očekuje se uskoro, a javnost ostaje u iščekivanju daljih zvaničnih informacija.

Ukrajinske, američke i evropske obaveštajne službe prate situaciju, zvaničnici navode da je moguće korišćenje oružja srednjeg dometa

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da postoji opasnost od ruskog napada na Kijev balističkim projektilom, pozivajući se na obaveštajne podatke iz Ukrajine, Sjedinjenih Američkih Država i Evrope. Upozorenje je izdato dan nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin naredio vojsci da pripremi opcije odmazde prema Ukrajini, kao odgovor na napad dronom na učenički dom u regionu Lugansk pod ruskom kontrolom.

Prema rečima predsednika Zelenskog, obaveštajne službe su registrovale znake pripreme za kombinovani napad na ukrajinsku teritoriju, uključujući i Kijev, sa mogućnošću upotrebe različitih tipova oružja srednjeg dometa. On je na platformi X naveo da bi navedeni projektil mogao biti korišćen u takvom napadu.

Ukrajinska vojska je negirala odgovornost za napad na učenički dom u Lugansku, dok se predsednik Zelenski u svojoj objavi nije izjasnio o tom incidentu. Zvanične istrage o napadu u Lugansku su u toku.

“Vidimo znake pripreme za kombinovani napad na ukrajinsku teritoriju, uključujući i Kijev, sa različitim tipovima oružja. Navedeno oružje srednjeg dometa moglo bi se koristiti u takvom napadu”, izjavio je predsednik Zelenski na društvenoj mreži X.

Obaveštajne službe Ukrajine, kao i partnerske službe iz Sjedinjenih Američkih Država i Evrope, nastavljaju da prate situaciju i prikupljaju dodatne informacije o mogućim planovima ruske vojske. Zvaničnici navode da se javnost redovno obaveštava o bezbednosnim rizicima.

Istraga o napadu na učenički dom u Lugansku je u toku, a dodatne informacije očekuju se u narednim danima, navode izvori iz nadležnih službi.

Robert Fico postavio pitanje statusa Srbije, Crne Gore i Albanije u procesu proširenja

Premijer Slovačke Robert Fico izjavio je danas da Ukrajina nije spremna za članstvo u Evropskoj uniji i upitao šta će Evropska unija reći državama Zapadnog Balkana, posebno Srbiji, u vezi sa svojim integracionim procesom. U video-obraćanju, Fico je reagovao na navode lista o predlogu nemačkog kancelara Fridriha Merca da Ukrajina dobije status ‘pridruženog člana’ EU, kao i mogućnost proširenja obaveze uzajamne odbrane na tu zemlju.

Fico je naglasio da se neka kandidatske zemlje godinama pripremaju za članstvo u EU, često sprovodeći teške reforme i politički rizične odluke. On je postavio pitanje da li će Crna Gora, Albanija i Srbija biti primljene pre Ukrajine ili će, kako je naveo, Brisel pokazati “srednji prst” tim državama.

Premijer Slovačke istakao je da nije jasno šta bi Ukrajina mogla da ponudi Evropskoj uniji u zamenu za privilegovan status i izrazio sumnju da bi potencijalni status pridruženog člana uticao na spremnost Kijeva za mirovne pregovore i ustupke prema ruskoj strani.

“Politički ubrzano članstvo zemlje koja za to nije spremna izaziva brojna pitanja”, rekao je Fico. On je dodao da se u slučaju davanja posebnih privilegija Ukrajini otvara pitanje ravnopravnosti u procesu proširenja za zemlje Zapadnog Balkana, koje su već dugo u procesu približavanja Evropskoj uniji.