Sastanak predsednika SAD i Kine okončan, potvrđene teme trgovine i regionalne bezbednosti, zvanični stavovi izneti nakon susreta

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp i predsednik Kine Si Đinping završili su 14. maja 2026. godine zvaničnu posetu i seriju razgovora u Pekingu. Sastanak dvojice lidera održan je u glavnom gradu Kine, a u fokusu su bili trgovinski odnosi i pitanja regionalne bezbednosti, potvrđeno je iz zvaničnih izvora. Tramp i Si su tokom susreta održali bilateralni sastanak, koji je trajao više od dva sata. Prema izjavama američkog predsednika, razgovor je ocenjen kao “odličan”, dok su obe strane istakle značaj nastavka dijaloga na visokom nivou.

Nakon zatvorenog sastanka, Tramp je u izjavi za međunarodne medije naveo da mu je kineski predsednik preneo da Kina neće isporučivati vojnu opremu Iranu. Prema Trampovim rečima, ova izjava ocenjena je kao značajna, ali nije potvrđeno da li će Kina ovu odluku i sprovesti. Takođe, Tramp je izjavio da je Kina izrazila spremnost da se uključi u inicijative za ponovno otvaranje moreuza Ormuz, koji je prethodno bio zatvoren. Kina je jedan od glavnih kupaca iranske nafte, što dodatno utiče na značaj ovih razgovora.

Sa kineske strane, državni mediji su izvestili da je predsednik Si upozorio na mogućnost “sukoba i konflikta” ukoliko se pitanje Tajvana ne reši na odgovarajući način. Prema navodima kineskih izvora, pitanje Tajvana ostaje ključno za kineske interese, a predsednik Si je tokom susreta Trampu izneo stavove Pekinga o teritorijalnom integritetu. Sa američke strane, u zvaničnom saopštenju nakon susreta pitanje Tajvana nije pomenuto. Tokom zajedničkog pojavljivanja pred novinarima, Tramp i Si nisu odgovarali na pitanja o Tajvanu.

Sastanak je završen zajedničkom fotografijom i ceremonijalnim čajem u Pekingu, nakon čega je Tramp napustio Kinu i uputio se nazad u Vašington. Oba predsednika su tokom zvaničnih izjava istakla značaj nastavka dijaloga i saradnje uprkos postojanju otvorenih pitanja u bilateralnim odnosima.

Odnosi između SAD i Kine karakterišu se složenim trgovinskim i bezbednosnim temama, a pitanje Tajvana ostaje centralno za kinesku politiku. Peking smatra Tajvan delom svoje teritorije, dok Vašington ima definisanu politiku strateške dvosmislenosti prema tom pitanju. Razgovori Trampa i Sija deo su šireg niza pokušaja smanjenja tenzija i održavanja komunikacije na najvišem nivou.

Američka strana potvrdila sastanak u Havani, razgovarano o bezbednosti i mogućoj ekonomskoj saradnji

Direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Ratklif posetio je Havanu u četvrtak, gde je održao razgovore sa visokim kubanskim zvaničnicima, saopštili su američki izvori. Poseta je realizovana u trenutku kada se Kuba suočava sa ozbiljnom energetskom krizom i nestašicom nafte i gasa, što je, prema navodima, posledica aktuelnih sankcija Sjedinjenih Američkih Država.

Prema izveštajima, Ratklif se sastao sa Raulom Rodrigesom Kastrom, unukom bivšeg kubanskog predsednika Raula Kastra, kao i sa ministrom unutrašnjih poslova Lazaro Alvarezom Kasasom i rukovodiocem kubanske obaveštajne službe. Sagovornici su, kako navode američki izvori, razgovarali o mogućnostima saradnje u oblasti bezbednosti, ekonomskoj stabilnosti i pitanjima obaveštajne razmene.

Američka strana je tokom susreta prenela poruku da je Vašington otvoren za proširenje ekonomske i bezbednosne saradnje sa Kubom, ukoliko dođe do, kako je navedeno, „fundamentalnih promena“ u politici Havane. Zvaničnici su naglasili da je razgovor vođen u kontekstu aktuelnih izazova sa energetskom infrastrukturom na ostrvu i bezbednosnim pitanjima u regionu.

Sastanak je usledio nakon velikog prekida rada nacionalne elektroenergetske mreže na Kubi, što je izazvalo probleme u snabdevanju strujom u nekoliko provincija. Prethodno su međunarodni izveštaji preneli da su američke sankcije uticale na mogućnost Kube da obezbedi dovoljne količine energenata.

Osim razgovora o bilateralnim odnosima i energetskim pitanjima, američki zvaničnici su potvrdili da su u toku aktivnosti na pokretanju optužnice protiv Raula Kastra, bivšeg predsednika Kube, u vezi sa obaranjem aviona humanitarne organizacije „Brothers to the Rescue“ iz 1996. godine. Prema izveštajima, reč je o postupku koji se odnosi na događaj u kojem su stradali pripadnici ove organizacije.

Učesnici sastanka iz kubanske strane nisu javno komentarisali tok razgovora, dok su američki izvori naveli da je posebna pažnja posvećena bezbednosnim pitanjima i ulozi Kube u regionalnim odnosima. Razgovarano je i o mogućnostima buduće saradnje, uz napomenu da je, prema američkim stavovima, potrebna promena dosadašnjeg kursa kubanske politike.

Kuba se poslednjih meseci suočava sa izazovima u energetskom sektoru, dok su bilateralni odnosi sa Sjedinjenim Državama dodatno opterećeni sankcijama i dugogodišnjim političkim neslaganjima. Poseta direktora CIA ocenjena je kao retka prilika za direktan dijalog na visokom nivou u trenutku rastućih regionalnih tenzija.

Američki zvaničnici navode da je u toku priprema optužnice protiv bivšeg predsednika Kube, detalji još nisu zvanično potvrđeni

Prema navodima američkih zvaničnika upoznatih sa slučajem, Sjedinjene Američke Države preduzimaju korake ka podizanju optužnice protiv Raula Kastra, bivšeg predsednika Kube i brata Fidela Kastra. Ova potencijalna optužnica vezana je za događaje iz 1996. godine kada su, prema dostupnim informacijama, kubanske vlasti oborile avione humanitarne organizacije „Brothers to the Rescue“.

Istraga se, prema navodima izvora, usmerava na incident iz februara 1996. godine, kada su avioni koji su pripadali pomenutoj organizaciji oboreni iznad međunarodnih voda. U tom događaju su, prema dostupnim izveštajima, poginuli članovi posade, a slučaj je tada izazvao međunarodnu pažnju i tenzije između Sjedinjenih Država i Kube.

Zvanično saopštenje o mogućoj optužnici još nije izdato, a portparol američkog Ministarstva pravde odbio je da komentariše istragu i navode o podizanju optužnice. Prema međunarodnim medijima, postupak bi, ako dođe do zvaničnog pokretanja, bio upućen velikoj poroti koja bi odlučivala o osnovanosti optužbi.

Raul Kastro, koji ima 94 godine, bio je na čelu Kube nakon povlačenja brata Fidela, a dužnost predsednika obavljao je do 2018. godine. Tokom svog mandata bio je učesnik niza važnih političkih i međunarodnih događaja, uključujući i period kada su Sjedinjene Države i Kuba obnovile diplomatske odnose.

Incident iz 1996. godine ostaje predmet pažnje u odnosima dve zemlje, a različite strane godinama iznose oprečne stavove o okolnostima i posledicama tog događaja. Američke vlasti su tada osudile obaranje aviona i zahtevale odgovornost, dok je Kuba tvrdila da su letelice narušile njen vazdušni prostor.

Zvanične reakcije iz Kube na najavu mogućeg procesa protiv Raula Kastra do sada nisu objavljene. Slučaj je još u fazi prikupljanja informacija i nije poznato kada bi eventualna optužnica mogla biti podignuta ili koje bi tačno optužbe mogle biti uključene.

Ovo je aktuelna vest i očekuje se da će više informacija biti objavljeno kada bude dostupno, navode međunarodni mediji.