Sud je potvrdio prethodnu odluku, nadzor sproveden tokom istrage o ruskom uticaju na izbore 2016. godine

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država odbio je zahtev bivšeg savetnika iz predizborne kampanje Donalda Trampa, Kartera Pejdža, da obnovi tužbu protiv bivšeg direktora FBI Džejmsa Komija i drugih visokih zvaničnika FBI-a. Odluka je doneta nakon što je prethodno postignuta vansudska nagodba između Pejdža i vlade SAD u vezi sa delom njegovih zahteva, saopštili su američki zvaničnici.

Tužba je prvobitno podneta zbog nadzornih naloga koje je FBI dobio tokom istrage o potencijalnom ruskom mešanju u predsedničke izbore u Sjedinjenim Državama 2016. godine. Pejdž je bio neformalni savetnik za spoljnu politiku u Trampovoj kampanji, a FBI je tokom te istrage dobio četiri naloga prema Zakonu o nadzoru stranih obaveštajnih službi (FISA) za elektronski nadzor Pejdža, uključujući jedan iz oktobra 2016. i još tri tokom 2017. godine.

U aprilu je saopšteno da je Ministarstvo pravde SAD postiglo nagodbu sa Pejdžom u iznosu od 1,25 miliona dolara, koja se odnosila isključivo na njegove zahteve protiv američke vlade, a ne protiv pojedinačnih zvaničnika FBI-a. Dogovor je bio ograničen na tvrdnje iznete na osnovu PATRIOT Act-a, dok su zahtevi koji se tiču navodnih povreda FISA zakona ostali nerešeni u ovom postupku.

Unutrašnja kontrola Ministarstva pravde SAD, takozvani generalni inspektor, sprovela je istragu o načinu na koji su podnošene aplikacije za nadzor Kartera Pejdža. U izveštaju inspektora, utvrđeno je da je FBI napravio 17 značajnih grešaka i propusta prilikom podnošenja prvobitne aplikacije 2016. godine, kao i u zahtevima za obnovu nadzora tokom 2017. godine. Posebno je kritikovana oslanjanje FBI-a na izveštaje iz tzv. opozicionih istraživanja u pripremi zahteva za nadzor.

Vrhovni sud nije obrazložio razloge za odbijanje zahteva Pejdža za obnovu tužbe, što je uobičajena praksa ovog suda. Odluka znači da prethodna presuda nižeg suda, kojom je tužba odbačena, ostaje na snazi. Pejdž i njegovi advokati istakli su ranije da smatraju da su pretrpeli štetu zbog nadzora tokom istrage, dok su tuženi zvaničnici FBI-a tvrdili da su postupali u skladu sa tadašnjim zakonima i procedurama.

Istraga o ruskom uticaju na američke izbore i potencijalnim vezama između kampanje Donalda Trampa i ruskih zvaničnika bila je predmet pažnje američke javnosti i međunarodnih medija tokom više godina. Više zvaničnih izveštaja navelo je na utvrđivanje propusta u postupcima nadzora, ali i zaključilo da nije pronađen dokaz o koordinaciji između Trampove kampanje i ruskih vlasti.

Ovim rešenjem Vrhovnog suda SAD, sudski procesi koje je pokrenuo Karter Pejdž protiv pojedinačnih zvaničnika FBI-a ostaju okončani, dok postignuta nagodba pokriva samo njegove zahteve prema državi.

Odluka suda ostavlja na snazi presudu nižeg suda, škola zadržala pravo ograničenja sadržaja postera

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država odlučio je 15. juna 2026. da neće razmatrati slučaj vezan za slobodu govora, pokrenut povodom odluke srednje škole u Indijani da ne dozvoli postavljanje postera sa natpisom „Defund Planned Parenthood“ koje je predložio učenik, član studentskog kluba. Prema sudskim dokumentima, slučaj se odnosi na pitanje granica prava učenika na izražavanje i mogućnosti škole da ograniči sadržaj za koji se može smatrati da odražava zvanični stav škole.

Slučaj je započeo 2021. godine, kada je učenica, u sudskim spisima označena kao E.D., osnovala klub „Noblesville Students for Life“ u okviru škole Noblesville High School. Klub je formiran kao deo organizacije Students for Life of America i bio je jedan od više od 70 studentskih klubova koji nisu deo zvaničnog nastavnog programa te škole.

Škola dozvoljava da studentski klubovi okače flajere sa informacijama o sastancima na zidovima zajedničkih prostora, ali svaki flajer mora biti prethodno odobren od strane školskog administratora. Prema navodima iz sudskih spisa, škola ne dozvoljava postere sa sadržajem koji se smatra „političkim“ ili „ometajućim“.

Nakon što je E.D. dobila dozvolu da osnuje klub, pripremila je dva predloga postera koristeći šablone sa zvaničnog sajta Students for Life of America. Na posterima su bile fotografije učenika sa natpisima „Defund Planned Parenthood“ i „I am the Pro-Life Generation“. Asistent direktora škole odbio je odobrenje za ove postere, navodeći da posteri treba da sadrže samo ime kluba i informacije o mestu, datumu i vremenu sastanka.

E.D. i njena majka su nakon toga razgovarale sa dekanom škole, ali su im ponovljena ista pravila. Zbog toga su pokrenule sudski postupak, tvrdeći da su im povređena prava na slobodu govora garantovana Prvim amandmanom Ustava SAD.

Niži sud je presudio u korist škole, navodeći da su pravila ustanove neutralna i da ne predstavljaju diskriminaciju po osnovu sadržaja. Odbijanjem da razmatra slučaj, Vrhovni sud SAD ostavio je na snazi raniju presudu i nije dao dodatno tumačenje o granicama prava učenika na izražavanje u školama.

Ova odluka dolazi u trenutku kada se u SAD vodi više debata o slobodi izražavanja u obrazovnim ustanovama i pravima učenika na iznošenje ličnih stavova u okviru školskih aktivnosti.

Sud u Vašingtonu potvrdio odluku o suspenziji, navodeći zabrinutost zbog sposobnosti za obavljanje dužnosti

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država odbio je 15. juna 2026. godine zahtev sutkinje Pauline Newman da se vrati na dužnost u Federalnom apelacionom sudu, nakon što je ranije suspendovana zbog zabrinutosti u vezi sa njenom sposobnošću za rad. Ovu odluku je potvrdila i sudska uprava, saopštivši da ne postoje pravne osnove za vraćanje Newman na sudske slučajeve.

Pauline Newman, koja ima 98 godina, članica je Apelacionog suda za savezni okrug od 1984. godine. Ovaj sud je osnovan 1982. godine i nadležan je za žalbe u predmetima koji se odnose na međunarodnu trgovinu, patente, žigove, prava veterana i novčane tužbe protiv države. Tokom više od četiri decenije rada, Newman je napisala preko 300 izdvojenih mišljenja i stekla reputaciju istaknutog pravnog disidenta.

Pre tri godine, Sudski savet Federalnog okruga, koji čine sudije tog suda na aktivnoj službi, suspendovao je Newman iz postupanja u predmetima. Glavna sutkinja, Kimberly Moore, tada je Newman predložila da se povuče u penziju ili preuzme status “seniora”, što bi značilo smanjenje obima posla. Sutkinja Newman je odbila obe opcije, nakon čega je protiv nje otvorena zvanična žalba. U tom dokumentu je navedeno da postoje osnovi za sumnju da zdravstveno stanje Pauline Newman onemogućava obavljanje dužnosti sudije u punom kapacitetu i da su uočena višestruka kašnjenja u radu, koja su negativno uticala na efikasno funkcionisanje suda.

Federalni apelacioni sud je nakon toga doneo odluku o suspenziji, navodeći kao razlog nemogućnost Newman da ispunjava profesionalne standarde zbog zdravstvenih razloga. Ova odluka je naišla na različite reakcije u pravnim krugovima, pri čemu su pojedini advokati isticali njenu dugogodišnju karijeru i doprinos pravosuđu.

Vrhovni sud je svojom poslednjom odlukom potvrdio prethodno donesene mere, čime je Pauline Newman i dalje onemogućena da učestvuje u radu Federalnog apelacionog suda. Prema dostupnim informacijama, sud nije pružio dodatno obrazloženje za odbijanje zahteva.

Odluka o suspenziji i kasnijoj potvrdi od strane najvišeg suda ukazuje na značaj praćenja sposobnosti visokih zvaničnika u obavljanju dužnosti, posebno u pravosudnom sistemu Sjedinjenih Američkih Država. Pravni eksperti navode da je ovakva praksa usmerena na očuvanje poverenja javnosti u sudski sistem i efikasnost njegovog rada.