Pašinjan jasno poručio da Jermenija više ne igra pasivnu ulogu u odnosima sa Moskvom, naglašavajući državne interese

Odnosi između Jermenije i Rusije prolaze kroz ozbiljnu promenu nakon što je premijer Nikol Pašinjan javno odbacio ulogu “međunarodnog cenzora” u odgovoru na kritike iz Moskve. Povod za novu napetost bila je poseta predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog Jerevanu, što je izazvalo negodovanje ruskih zvaničnika. Pašinjan je istakao da se u ranijim situacijama, kada je ruski predsednik davao oštre izjave o drugim državama, od njega nije očekivana reakcija, pa smatra da sada ne bi trebalo da bude drugačije.

U obraćanju, Pašinjan se osvrnuo i na Putinovu izjavu o mogućem “razvodu” dve zemlje, naglašavajući da se međudržavni odnosi ne bi smeli poistovećivati sa ličnim ili emotivnim odnosima. Premijer je poručio da se Jermenija rukovodi isključivo državnim interesima i logikom u donošenju spoljnopolitičkih odluka. Time je ukazao na promene u tradicionalnim savezničkim odnosima na Kavkazu.

Govoreći o Ukrajini, Pašinjan je potvrdio da je Jermenija uputila humanitarnu pomoć Kijevu i otvoreno izjavio: „Po pitanju Ukrajine, mi nismo ruski saveznik“. Ova izjava označava jasnu distancu koju Jerevan pravi prema ruskoj vojnoj kampanji, uprkos dugogodišnjim bezbednosnim vezama sa Moskvom.

Iz ruskih izvora navodi se da je u Moskvi nedavno održan ozbiljan razgovor sa jermenskim premijerom, tokom kojeg su „sva i stavljena na svoje mesto“. Međutim, poslednje izjave Pašinjana pokazuju da Jermenija tumači te dogovore na drugačiji način i da više nije spremna da bude tihi partner u regionalnim i međunarodnim pitanjima.

“Jermenija u svojim odlukama vodi računa o sopstvenim interesima i spremna je da samostalno bira svoje partnere i goste”, naveo je Pašinjan u zvaničnoj izjavi.

Tramp i Si Đinping razgovaraju o bilateralnim odnosima i međunarodnim pitanjima, potvrđeno iz ministarstva spoljnih poslova Kine

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp doputovao je 13. maja 2024. godine u Peking, gde će boraviti u zvaničnoj poseti Narodnoj Republici Kini na poziv predsednika Kine Si Đinpinga, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Kine. Ovo je prva poseta jednog američkog predsednika Kini posle skoro devet godina i druga Trampova poseta toj zemlji od 2017. godine.

Tokom zvanične posete, Tramp i Si Đinping razgovaraće o ključnim pitanjima bilateralnih odnosa, kao i temama vezanim za svetski mir i razvoj. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova navelo je da se očekuje detaljna razmena mišljenja o unapređenju saradnje između dve zemlje i aktuelnim međunarodnim pitanjima.

U isto vreme, američki ministar finansija Skot Besent započeo je razgovore sa kineskim potpredsednikom He Lifengom na aerodromu Inčon u Južnoj Koreji, fokusirajući se na ekonomska i trgovinska pitanja. Prema dostupnim informacijama, Vašington i Peking rade na očuvanju trgovinskog sporazuma postignutog prethodne godine, kojim su suspendovane visoke američke carine na kinesku robu i ublažene kineske restrikcije na izvoz retkih zemalja.

“Očekujemo konstruktivne i otvorene razgovore koji će doprineti stabilnosti bilateralnih odnosa i širem međunarodnom dijalogu”, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova Kine.

Tok sastanaka i dalji detalji biće poznati nakon završetka zvaničnih razgovora. Prema zvaničnom protokolu, Trampova poseta trajaće do 15. maja 2024. godine.

Prema rezultatima nacionalnog istraživanja, učenici u većini država beleže slabije rezultate u čitanju, dok su pojedine oblasti zabeležile napredak

Američki učenici beleže nastavak pada rezultata na testovima čitanja, pokazuju podaci iz najnovijeg nacionalnog istraživanja koje su sproveli stručnjaci sa nekoliko univerziteta. Analizirani su rezultati državnih testova iz čitanja i matematike za učenike od trećeg do osmog razreda u više od 5.000 školskih okruga širom 38 saveznih država, što omogućava poređenje između različitih regiona i država.

Prema nalazima istraživača, zabeležen je kontinuiran pad rezultata na testovima čitanja na nacionalnom nivou, pa su prosečni rezultati učenika i dalje niži u odnosu na period pre pandemije COVID-19. Samo pet saveznih država i Distrikt Kolumbija ostvarili su značajniji rast rezultata iz čitanja između 2022. i 2025. godine, dok su ostale države zabeležile stagnaciju ili dodatni pad.

Istraživanje ukazuje da je pad rezultata iz čitanja započeo pre pandemije, sa smanjenjem prosečnih rezultata kod učenika osmog razreda od 2013. godine, a kod učenika četvrtog razreda od 2015. godine, prema Nacionalnoj proceni obrazovnog napretka. Pandemija je, prema rečima stručnjaka, dodatno pogoršala postojeći trend, ali nije bila njegov uzrok.

Nastavnici i školske uprave u pojedinim okruzima, poput Modesta u Kaliforniji, primenjuju različite metode za podizanje motivacije i poboljšanje rezultata, uključujući promene u pristupu nastavi i dodatnu podršku učenicima. U Modestu su, prema lokalnim podacima, rezultati iz čitanja i matematike u poslednjih nekoliko godina pokazali konstantno poboljšanje.

Stručnjaci navode da su škole i okruzi koji beleže napredak u rezultatima uglavnom usmereni na fonetski pristup učenju čitanja i pružanje dodatne pomoći učenicima sa slabijim rezultatima. Neki državni lideri i lokalne uprave su prepoznali potrebu za promenama u načinu podučavanja i preduzeli korake kako bi unapredili obrazovni sistem.

Prema izjavama istraživača, oporavak obrazovnog sistema u Sjedinjenim Državama je započeo, ali je potrebno nastaviti sa sprovođenjem efikasnih mera kako bi što veći broj okruga i škola postigao napredak u rezultatima čitanja i matematike.